Dok se u španskim bioskopima premijerno, i s uspehom, prikazuje dokumentarac Olivera Stona El Comandante, u kome je u dva sata smešteno ono što je tokom tridesetosatnog snimanja govorio Fidel Kastro, odnosi između Španije i Kube došli su u najgoru fazu u poslednjih nekoliko godina.

Istini za volju, Asnar i Kastro nisu se najbolje razumeli od prvog dana dolaska na vlast vođe PP-a; Asnar je godinu i po dana držao ambasadu u Havani bez ambasadora kao znak "čvrste ruke" prema "poslednjem diktatoru", ali su odnosi vremenom bar normalizovani, ako ne i popravljeni.

Sada je, međutim, nastupio novi kritični trenutak koji, po nekim procenama, može da dovede čak i do prekida diplomatskih odnosa. Neki analitičari, međutim, procenjuju da Kastro priželjkuje takav rasplet i da mu ne treba priuštiti to zadovoljstvo. Tako "El pais" u redakcijskom komentaru upozorava vladu da "ne padne u Kastrovu zamku" i da ne prenagljuje u reakcijama. Čini se da je vlada zauzela upravo takav stav, osim generalno odbačene optužbe da Španija nikada nije "pomagala i finansirala aneksionističke plaćeničke grupe koje treba da destabilizuju kubanski režim", drugih reakcija (zasad) nije bilo.

POČETAK ZAOŠTRAVANjA: Zaoštravanje odnosa počelo je izveštajem u španskim i ostalim evropskim medijima o teškim uslovima života 75 zatvorenih kubanskih disidenata. Jedan od njih, novinar Manuel Vaskez Vidal, uspeo je da proturi svoje zatvorske beleške supruzi koja ih je predala inostranim novinarima i priča je krenula… Na sve se nadovezalo streljanje trojice otmičara jednog brodića sa putnicima. Kuba je odgovorila izjavom svog ministra inostranih poslova Felipea Peresa Roke koji je optužio špansku vladu da "finansira aneksionističke plaćenike koje SAD pripremaju za destabilizaciju Kube". Evropska unija je, sa svoje strane, pre desetak dana objavila uvođenje određenih (ne ekonomskih) sankcija Kubi, poput restrikcije bilateralnih poseta, smanjenja učešća na priredbama kulturnog karaktera uz uputstvo ambasadama zemalja EU-a da na sve praznike i proslave pozivaju kubanske desidente.

Ovo poslednje veoma je naljutilo Fidela Kastra koji je prošle nedelje na televiziji održao vatreni govor protiv Hosea Marie Asnara (više) i Silvija Berluskonija (manje) pre nego što je izveo milion ljudi pred ambasade Španije i Italije. Tog dana nisu radile fabrike i škole, a demonstranti su kamionima i autobusima (zvuči poznato?) dovoženi iz raznih krajeva grada i okoline.

UTUK NA UTUK: Optužujući Asnara da je "intelektualni autor" sankcija Evropske unije, Kastro je upotrebio dosad neviđen i nečuven rečnik. Nazvao je španskog premijera "fašistom", "banditom", "pajacom", "nacistom", "kukavicom", "asnaristom" i "firerčićem sa brčićima". Potom je najavio da će Španski kulturni centar u Havani prekrstiti u Centar "Garsija Lorka". Zatim je dodao da će ispred španske ambasade u Havani podići spomenike Lorki, Antoniju Maćedu ( španski pesnik koji je posle pobede frankizma emigrirao u Francusku gde je i umro 1939) i Pablu de la Torenteu Brau, kubanskom novinaru koji je poginuo u Interbrigadama tokom španskog građanskog rata.

"Ako spomenici budu smetali ambasadi, može da se preseli ili da ode. Ako se dogodi ovo drugo, neće biti velika šteta", rekao je Kastro.

Potom je pritisak na svoju vladu nazvao mešanjem u unutrašnje poslove Kube i uporedio situaciju sa Španijom, zapitavši šta bi bilo kada bi neka strana delegacija želela da se sastane sa raspuštenom i sudski zabranjenom Batasunom koja se smatra političkim pokrićem ETA. Za kraj je najavio bojkot od strane kubanskih diplomata svih ambasada koje na svoje svečanosti budu pozivale kubanske disidente.

Kastro je lično predvodio demonstracije pred španskom ambasadom, dok je njegov brat Raul, inače ministar vojni, bio na čelu demonstranata pred italijanskom. Vikalo se "Asnar, marioneta, Kuba se respeta" ("Asnar, marioneta, Kuba se poštuje") i "Espacha, Espacha, Aznar es una aracha" (pauk).