Samo dan pošto je španski Kongres glatko odbio njegov plan koji kao krajnji cilj ima nezavisnost Baskije ("Vreme", 3. februar), Hose Ibareće, predsednik baskijske vlade, samouvereno je najavio izbore, računajući na "odgovor naroda" na nerazumevanje "centralnog parlamenta" za novu političku situaciju u Baskiji. Ibareće je računao da će nova pobeda na izborima učvrstiti njegovu poziciju i istovremeno pritisnuti vladu u Madridu da pristane na pregovore o "slobodnoj asocijaciji". Ibareće se, međutim, negde preračunao. Što je vreme više odmicalo, ankete su sve izrazitije pokazivale tendenciju koja nikako nije favorizovala njegove stavove, ali nazad nije mogao. Izbori su održani u nedelju 17. aprila, a rezultati su potvrdili prognozu anketa: koalicija dve nacionalne partije, PNV-a i EA, dobila je najviše glasova, 38,6 odsto, i obezbedila 29 poslaničkih mesta, ali je njen problem u tome što je rezultat za četriri mandata slabiji nego što je bio 2001! Najviše su napredovali baskijski socijalisti (PSE-EE) koji su sa 13 "skočili" na 19 poslanika, PP (Narodna partija) takođe je izgubila četiri poslanika, umesto 19 ima 15, ali dve najveće nacionalne partije, koje su u svemu ljuti protivnici osim po baskijskom pitanju, imaće teoretsku većinu u lokalnom parlamentu, jer zajedno stižu do 33 mandata.

Veliki dobitnik na izborima je partija koja se prvi put pojavila, EHAK. Skraćenica dolazi od baskijskih reči za Komunističku partiju baskijskih zemalja. Tako su se komunisti, posle višegodišnjeg odsustva iz javnog života zemlje, vratili na političku scenu u jednom od tri važna autonomna regiona u kojima se uvek meri i dobrim delom kreira politički puls zemlje; ali vest nije (samo) u oživljavanju komunista već i u činjenici da iza njih stoji zabranjena Batasuna, partija koja se smatrala političkim krilom ETA. U predizbornoj kampanji članovi rasformirane Batasune javno su tražili od svojih simpatizera da glasaju za EHAK što je izazvalo veliku konfrontaciju između Narodne partije i vladajućih socijalista. Narodnjaci su tražili "ilegalizaciju EHAK-a" smatrajući je "nastavljačem politike Batasune" kojoj je najveći greh bio to što nikada nije osudila nijedan teroristički akt ETA, ali vlada premijera Hozea Luisa Sapatera nije preduzela ništa, smatrajući da "nema pravnog osnova za delovanje". Rezultat je devet poslanika EHAK-a koji su tako, možda, postali ključni činilac u baskijskom parlamentu, mada je još rano za prognoziranje mogućih novih koalicija. Bilo kako bilo, Ibareće sigurno zavisi od glasova devet poslanika sa liste komunista, jer bi u protivnom zajednički kandidat PSE-a i PP-a imao većinu. Štaviše, EHAK ima dva poslanika više od Batasune 2001.

Prve analize govore da je Ibareće izašao kao pobednik, ali veoma oslabljen, i njegov plan o osamostaljenju Baskije moraće da bude odložen na neodređeno vreme. Socijalisti su bili vrlo zadovoljni ishodom izbora, koliko zbog pet mandata više toliko zbog neuspeha Ibarećea, uprkos formalnoj pobedi, jer je on izbore video kao "plebiscit baskijskog naroda" . Socijalisti su imali snažnu kampanju u Baskiji, premijer Sapatero izuzetno se lično angažovao i, nešto više od godinu dana posle ustoličenja, izborio je još jednu pobedu na uvek klizavom i osetljivom terenu kakav je Baskija. Doduše, njegovi protivnici iz PP-a misle da je on svojim delovanjem "oslabio svoju poziciju", jer je "spasao ETA i dozvolio da ima predstavnike u paralementu".

"Sapatero je napravio ovaj ustupak, a u zamenu nije dobio ništa. Teško je ugrozio Zakon o partijama i Antiteroristički pakt", rekao je Anhel Acebes, bivši ministar unutrašnjih poslova, sada generalni sekretar PP-a. Na istoj liniji bio je i predsednik PP-a Mariano Rahoj, koji tvrdi da je Sapatero "opalio šamar policiji, službama bezbednosti, sudijama, građanima i svima onima koji se bore protiv ETA".

Logično pitanje posle svega je: šta sad? Prvo, treba videti kako formalni pobednik, PNV–EE, misli da obezbedi reizbor Ibarećea koji je na čelu lokalnog parlamenta od 1998. Drugo, i ako bude reizabran treba videti šta namerava, jer je dosad sva njegova energija bila koncentrisana na realizaciju plana koji nosi njegovo ime i koji je baskijski parlament usvojio 30. decembra 2004, ali je 1. februara glatko bio odbijen u "saveznom".

Vlada Hozea Luisa Sapatera smatra da će Ibareće morati da otvori pregovore o budućem statusu pokrajine, ali na osnovu dijaloga i razgovora sa svima, a ne samo na osnovu jednostranog plana. Prevedeno na naš politički rečnik, socijalisti su spremni da s baskijskim nacionalistima (kao i onima u Kataloniji) pregovaraju sa svim ustavnim partijama o statutu koji je "više od autonomije a manje od nezavisnosti", uz napomenu da im se u tom poslu niko sa strane neće mešati.