Rušenje istorijske zgrade Narodnog pozorišta u Tirani u cik zore 17. maja, dan uoči ublažavanja vanrednih mera protiv širenja korona virusa u Albaniji, najbrutalnije je potvrdilo opravdanost neslavne titule koju je to zdanje ponelo samo mesec dana ranije, kada se našlo na listi "sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope 2020.", ali i podstaklo nove proteste opozicije protiv vlasti.

Panevropska organizacija Evropa Nostra uvrstila je Narodno pozorište među najugroženije lokalitete upravo zbog bojazni da će biti realizovan plan premijera Edija Rame o izgradnji stambeno-komercijalnog kompleksa na mestu tog teatra, u okviru kojeg bi bila i nova pozorišna zgrada. Bageri su za svega nekoliko sati sravnili sa zemljom vredan primer italijanske arhitekture iz 30-ih godina 20. veka, uprkos dvogodišnjim protestima i apelima građana, umetnika i aktivista, kao i procesima koje je pred Ustavnim sudom pokrenuo predsednik Albanije Iljir Meta. Predsednik je potez premijera ocenio kao "kriminal", a ovih dana zaoštrio je retoriku i pozivom građanima da ustanu protiv diktature. Rušenje teatra oštro su osudile i opozicione stranke, koje traže odlazak Rame još od prošlog leta i lokalnih izbora koje su bojkotovale, nakon višemesečnih protesta. I brojne ličnosti iz kulturnog i javnog života osudile su rušenje teatra, a aktivisti Alijanse za zaštitu Narodnog pozorišta, koja već gotovo 28 meseci organizuje proteste, najavili su nove, i to ne samo u Tirani, već i u drugim gradovima.

MAFIJAŠKI REŽIM

Rušenje Narodnog pozorišta dodatno je podgrejalo albansku političku scenu, uzavrelu još od februara 2019, kada je opozicija napustila parlament i nastavila aktivnosti protestima na ulicama, a potom bojkotovala junske lokalne izbore, na kojima su Ramini socijalisti pobedili u 57 od 61 opštine. Tada su zaoštreni i odnosi Rame i Mete, osnivača opozicionog Pokreta socijalista za integracije (LSI) koji je zamrzao stranačku funkciju dolaskom na čelo države 2017. Rušenje teatra pojačalo je i međusobno optuživanje vlasti i opozicije za kočenje procesa evropskih integracija, i to neposredno nakon što je Albanija konačno dobila zeleno svetlo za početak pregovora s Briselom, kao i listu zadataka. Opozicija s Demokratskom partijom (DP) na čelu ipak je prihvatila nastavak dijaloga o izbornim reformama – jednim od zadatih prioriteta, iako je prvobitno pretila odustajanjem upravo zbog rušenja Narodnog pozorišta.

Lider DP-a Ljuljzim Baša bio je i među nekoliko stotina građana i aktivista koji su se okupili ispred Narodnog pozorišta ubrzo po početku rušenja oko 4.30 sati ujutro. U zgradi su, prema navodima medija, još uvek bili pojedini umetnici i aktivisti, a iza porušenih zidina nepovratno je izgubljena i 80-godišnja pozorišna istorija – arhiva, kostimi, rekvizita… Društvene mreže preplavili su ubrzo snimci bagera, ali i sukoba policije i demonstranata, među kojima su bili i umetnici i supruga predsednika Mete, liderka opozicionog LSI-ja Monika Kruemadi. Deo učesnika protesta je priveden, a prema navodima medija, veći broj je novčano kažnjen zbog kršenja mera protiv širenja korone. Meta je opisao rušenje teatra kao "ustavni, pravni i moralni zločin koji se ne može amnestirati", a oštro je kritikovao i nasilje policije, nazvavši vladajuću većinu "mafijaškim" režimom. Delegacija EU u Albaniji saopštila je da žali zbog rušenja teatra i pozvala sve strane na uzdržanost da bi se "izbegla eskalacija situacije".

Rušenju nacionalnog teatra prethodila je i višemesečna pravno-politička bitka premijera i predsednika, koji se usprotivio planu o javno-privatnom partnerstvu. Meta je tako u julu 2018. odbio da potpiše poseban zakon koji omogućava realizaciju Raminog plana, ali je ipak usvojen u julu 2019, zahvaljujući većini socijalista u parlamentu. Predsednik je potom pokrenuo postupak ocene ustavnosti tog zakona, ali se Ustavni sud još nije izjasnio, jer ne funkcioniše već tri godine zbog krnjeg sastava. Uprkos tome, Vlada Albanije je početkom maja odlučila da vlasništvo nad Narodnim pozorištem i okolnim zemljištem prenese sa države na gradske vlasti. Meta je zbog toga, nekoliko dana uoči rušenja, pokrenuo još jedan postupak pred Ustavnim sudom, navodeći da nadležnosti gradskih vlasti ne mogu da se odnose na objekte i imovinu od opšteg nacionalnog interesa.

Premijer Rama, bivši gradonačelnik Tirane i ministar kulture, koji je međunarodno poznat i kao vizuelni umetnik, obećao je u međuvremenu novi teatar koji će "svi građani voleti", kako je izjavio predstavljajući projekat arhitekte Bjarkea Ingelsa, koji bi trebalo da realizuje firma Fusha shpk. Albanska vlada prvobitno je navodila da će sredstva za "razvoj" lokacije Narodnog pozorišta obezbediti treća, privatna strana, jer ih država nema. Premijer i gradonačelnik Erion Veliaj pokušavali su da razviju projekat na bazi javno-privatnog partnerstva, pri čemu bi privatni preduzetnik, koji bi dobio vredno zemljište, bio u obavezi da izgradi i novi, manji teatar u okviru stambeno-komercijalnog kompleksa. Gradske vlasti su, međutim, bezuspešno vodile pregovore s trećom stranom do februara ove godine, nakon čega je Veliaj saopštio da je tender propao i da će izgradnja pozorišta ipak biti finansirana iz javnih fondova.

ZGRADA JAČA OD ZEMLJOTRESA

Organizacija Evropa Nostra, koja je uvrstila zgradu Narodnog pozorišta u Tirani među "sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope u 2020." (na kojoj se, inače, nalazi i Beogradska tvrđava zbog projekta gondole), saopštila je da "ilegalno rušenje" teatra predstavlja "tužan dan" za baštinu Albanije i Evrope, ali i za "demokratiju i vladavinu prava u Albaniji i Evropi". Borba za opstanak zgrade Narodnog pozorišta, odnosno njenu rekonstrukciju, za koju se zalagala i Evropa Nostra, smatra se najdužim kontinuiranim protestom u Albaniji u novijoj istoriji. Reč je o zgradi koju su tokom Drugog svetskog rata podigli italijanski okupatori, a u kojoj je Narodno pozorište delovalo od 1945. Pozorišna zgrada, nastala prema rešenju arhitekte Đulija Berte, bila je posebna i zbog svojevremeno eksperimentalne tehnike gradnje od mešavine betona i drveta.

Za razliku od predstavnika vlasti, koji tvrde da bi rekonstrukcija vremešne zgrade bila nemoguća, aktivisti Alijanse za zaštitu Narodnog pozorišta tvrde suprotno, ukazujući da je to zdanje odolelo jakim zemljotresima u septembru i novembru 2019. godine, od kojih su stradale čak i neke vladine i mnoge stambene zgrade nove gradnje u Tirani. "Zgrada teatra imala je nulu oštećenja u zemljotresima", rekla je za "Vreme" književnica Lindita Komani, aktivistkinja Alijanse. To dokazuje, kako je dodala, da su lažne tvrdnje gradonačelnika Eriona Veliaja da nacionalni teatar predstavlja rizik po živote izvođača.

Alijansa za zaštitu Narodnog pozorišta ukazuje da nije srušena samo zgrada teatra, već je uništen i veliki simbolički značaj koji je ona imala za kulturu i istoriju cele Albanije. "Naš cilj do sada bio je da zaštitimo teatar od rušenja kako bi bio rekonstruisan uz pomoć Evropa Nostre. Nakon svega što se desilo, naš cilj sada je da pre svega sačuvamo javno vlasništvo koje gradonačelnik Veliaj želi da oduzme građanima kako bi bile izgrađene privatne rezidencije i komercijalni prostori, a zatim želimo da ponovo izgradimo Narodno pozorište na mestu na kojem je bilo, na osnovu originalnog projekta iz 1938. godine i rezultata ispitivanja koje je grupa naših arhitekata obavila prošlog leta. Teatar je od 24. jula 2019. bio pod ‘okupacijom’ Alijanse i arhitektonska ispitivanja bila su deo posla koji je urađen radi rekonstrukcije zgrade", rekla je Lindita Komani, uverena da će protesti, koji su se proširili i na druge gradove u Albaniji, imati pozitivan efekat u toj borbi. "Donosimo duh protesta, glas slobode i nade u svim gradovima u kojima skupljamo potpise građana koji pokazuju da svi žele isto – da se Narodno pozorište ponovo izgradi onako kakvo je bilo i na mestu na kojem je bilo", dodala je ona. Onlajn peticiju potpisalo je, inače, već više od 16.000 ljudi, a veliku pažnju izazvalo je i otvoreno pismo tridesetak intelektualaca međunarodnoj umetničkoj zajednici, objavljeno u časopisu Hyperallergic, kojim je zatraženo obustavljanje "umetničkog pranja" Rame i aboliranje njegovih političkih poteza otkako je postao premijer 2013. godine, uključujući gušenje medijskih sloboda, ugrožavanje ljudskih prava, paralizu pravosuđa, ali i zapostavljanje sektora kulture.

Lindita Komani veruje i u snagu pritiska domaće javnosti i opozicije, koja je podržala protest Alijanse još 2018. Takođe, ukazuje da su EU i više evropskih političara zauzeli jasan stav o tom pitanju, osudivši rušenje i nasilje prema umetnicima i građanima. "Evropska komesarka Marija Gabrijel pozvala je na dijalog i pre rušenja teatra", podsetila je Lindita Komani, koja očekuje slične reakcije i drugih evropskih političara.

Prema mišljenju Lindite Komani, novi lokalni izbori – ako ih opozicija ponovo ne bojkotuje, mogli bi da spreče Ramin plan o realizaciji projekta novog teatra. Među ključnim zahtevima Alijanse je i ostavka gradonačelnika Tirane, a pripremljena je i tužba protiv njega i članova Gradskog veća zbog rušenja Narodnog pozorišta. Lindita Komani ističe posebno značaj civilnog sektora i same Alijanse kao kulturnog pokreta koji uspeva već 28 meseci da organizuje otpor i kreira svojevrsnu agoru za diskusiju o slobodi, demokratiji i drugim pitanjima savremenog društva. "Mnogi aktivisti civilnog društva uključeni su u otpor i već smo razvili čvrste veze sa nizom organizacija koje su posvećene istom cilju, jer dele sa nama iste ideje o Narodnom pozorištu, ali i o pitanjima koja se odnose na Ustav, njegovo često kršenje i neuspeh reformi pravosuđa. Slučaj Narodnog pozorišta jasan je dokaz da su pravosudne reforme, koje se primenjuju od 2016. godine, zapravo slomile pravni sistem", navela je Lindita Komani.

Alijansa za zaštitu Narodnog pozorišta, uprkos svemu, veruje da ima snagu i volju da omogući neophodan zaokret ka novom načinu na koji će Albanci doživljavati i stvarati kulturno i političko okruženje. Taj zaokret, kako je dodala Lindita Komani, već je počeo.