(Od stalnog dopisnika "Vremena")

Koliko posle božića, hleb će poskupeti za 20 odsto, jedna je od udarnih vesti ovih dana u Grčkoj. Koju nedelju ranije, naslovne stranice su se bavile ograničenjem cene krompira, kao još jednom od kontroverznih vladinih ekonomskih mera u "produženom predizbornom periodu". Borbe se vode na svim frontovima: paket za paketom, vlada najavljuje nove zakone koji bi trebalo da poprave ekonomsku situaciju i države i pojedinaca, dok opozicija uzvraća novim otkrićima o budžetskim rupama, "tajnim računima"…

Velika nedoumica – prava ili lažna – oko toga da li će premijer Kostas Simitis pozvati na vanredne izbore pre roka (maj 2004) još nije raščišćena, i do poslednjeg trenutka će zavisiti od njegove procene da li je intenzivna kampanja uspela da preokrene javno mnjenje. Prema rezultatima septembarskih ispitivanja javnog mnjenja za četiri različita naručioca, vladajući PASOK (Svegrčki socijalistički pokret) izgubio bi sa šest do osam procenata od opozicione Nove demokratije, koja već dve godine vodi. Iako sve manje popularan, sadašnji premijer, tehnokrata koji je 1996. nasledio pokojnog harizmatskog osnivača PASOK-a Andreasa Papandreua, obećavajući reforme i modernizaciju, ostaje PASOK-ov adut, stabilno vodeći pred opozicionim liderom velikog imena, Kostasom Karamanlisom.

Mlađi kadar ND-a, iz familije takođe pokojnog "oca demokratije" u Grčkoj, bivšeg predsednika Republike Konstandinosa Karamanlisa, našao se na čelu stranke uoči prethodnih izbora, kao kompromisno rešenje između dve jake struje koje su pretile da razbiju Novu demokratiju. Bledi politički imidž i tanka retorika unekoliko su unapređeni u međuvremenu, a sliku "lidera" za javno mnjenje dopunio je i brak sa Natašom koja održava imidž pokojne princeze ledi Di.

PLATFORMA: Septembarska ispitivanja raspoloženja birača očekivala su se sa nestrpljenjem, jer je trebalo da pokažu da li je Simitisova vlada uspela da "preokrene negativnu klimu" uzrokovanu pre svega sve većim raslojavanjem društva i siromaštvom, korupcionaškim aferama i špekulacijama na berzi i sada već nepovratnim preplitanjem krupnih ekonomskih interesa sa politikom i političarima. To je i platforma sa koje ND već mesecima traži vanredne izbore, a u napadima ne izostaje ni argument da je PASOK sada već toliko dugo na vlasti – 20 godina, sa kratkim prekidom 1989-1993, da je postao ne samo "arogantni establišment" nego "režim", i da to koristi u svakoj prilici i na svim nivoima – od opštine do vrha vlade. Analogni argument protiv ND-a tvrdi da ova stranka ne samo da nema alternativnu političku ponudu nego ni kadrove.

"Prva dva mandata (1996. i 2000) bila su posvećena ekonomskoj stabilizaciji", podsetio je Simitis, u nastojanju da mobiliše birače da mu povere i treći, odnosno ukupno četvrti mandat za PASOK, što bi bio rekord – i lični i za stranku. Simitisova "ekonomska stabilizacija" jeste uvela Grčku u Evropsku monetarnu uniju, ali, kako tvrde analitičari, na silu, i uz štimovanje statistike, za šta će račun tek biti ispostavljen. Istovremeno je značila ubrzan rast krupnog kapitala i siromašenje populacije, bez velikih, vidnih tragova "modernizacije" ekonomije, države ili usluga. Razlaz sa starim "narodnim" PASOK-om koji je 1981. prvi put doveo najširi levi front na vlast, uključio je i zaokret od tzv. nacionalnih pitanja u spoljnoj politici i koliko-toliko diskretno, ali bespogovorno učešće u novoj međunarodnoj "podeli rada" – uprkos čestim masovnim demonstracijama koje karakteriše snažan anti-amerikanizam. S druge strane, taj zaokret i restriktivna ekonomska politika odvojili su PASOK od baze, sa čim sada mora da se suoči.

Na međunarodnom planu, podizanje imidža Grčke uključuje i organizaciju Olimpijade 2004. (13-29. avgust), koja je svrstana u političke prioritete i koja održava najveću stopu ekonomskog rasta u EU (oko 4 odsto) istovremeno puneći kase velikih preduzimača. Ali, kako tako krupan biznis nije unutrašnja stvar bilo koje zemlje, nego korporacije "besmrtnika" iz Međunarodnog olimpijskog komiteta, promena na vlasti neposredno uoči održavanja Igara smatra se – najblaže rečeno – nepoželjnom. U organizaciji Igara učestvuje nacionalni komitet (ATHOC) u saradnji s odgovarajućim ministarstvima, pa bi promena na vlasti značila i promene u garnituri koja se bavi koliko finansijama toliko i izgradnjom objekata i rekonstrukcijom transportne mreže, bezbednošću i svim drugim aspektima organizacije.

Ukoliko PASOK ostane na vlasti, i sledeće "četiri godine biće pune rizika", kako je Simitis ocenio početkom jeseni, Olimpijada će ostati vladin prioritet, a u ekonomiji posle perioda stabilizacije predstoji ubrzavanje razvoja. U spoljnoj politici neki indikator predstavlja obećano smanjivanje vojnog budžeta sa pet odsto (najviše u EU) na 3,25 odsto BNP-a, "zavisno od razvoja na spoljnopolitičkom terenu". Kako se odbrambena dogma zasniva na "opasnosti sa istoka", i gura Grčku u održavanje proporcije u naoružavanju od 1:7 sa egejskim susedom, smanjenje vojnog budžeta u korist obrazovanja povezuje se sa ulaskom Kipra u EU (maj 2004) i sa neizvesnim uređivanjem razlika sa Turskom. Evropske i transatlantske stvari idu svojim tokom na koji Atina slabo može da utiče, i od spoljnopolitičkih pitanja ostaju još podrška Atine evropskom kursu balkanskih zemalja i Nacionalni plan za rekonstrukciju Balkana.

Premijerov programski govor bio je, u stvari, garnirung za mnogo jači argument – izdašna socijalna davanja namenjena kategorijama koje se smatraju ugroženim. "Socijalni paket", vredan oko 2,6 milijardi evra, propraćen je i drugim "davanjima", uobičajenim u predizbornim periodima: indirektnom legalizacijom ilegalne gradnje, deklasifikacijom šumskih oblasti, neubedljivom kontrolom imovinskog stanja poslanika o transakcijama na berzi, da bi se umanjile negativne moralne posledice "piramide" iz 1999, itd. Iako na političkoj sceni postoji saglasnost oko toga da su promene u svim tim sektorima nužne, glavna optužba opozicije i sleva i zdesna je da su predlozi ad hoc, tempirani za izbore, i da kao takvi ne mogu ponuditi dugoročna rešenja. Ma koliko trajala, posmatrači očekuju da je reč o "jednoj od najintenzivnijih i najsurovijih kampanja" od kada je PASOK prvi put došao na vlast 1981.

Ako se i mogućnost prevremenih izbora zasad udaljila, rovovska borba na političkoj sceni se nastavlja, uglavnom propagandnim sredstvima jer ni za šta drugo ionako nema vremena. Iako zemlja još od proleća živi u ritmu izbora, posmatrači se ne slažu oko toga da li će oni zaista biti i važni. Za one koji insistiraju da razmišljaju u kategorijama ideologija, bili bi to izbori koji bi potvrdili definitivan raskid sa etnocentričnom prošlošću ili, naprotiv, povratak njoj, u ogledanju između "stare" i "druge" Grčke, s dugoročnijim posledicama. Ako se vladavina Simitisa i može smatrati postepenim skretanjem sa nacionalno-orijentalnog na racionalno-kartezijanski kurs u mnogim sektorima, pitanje je kojim će putem Grčka nastaviti. Po opštem priznanju, velike stranke ne izgledaju dorasle situaciji, ali ništa više nije isto.

Sudeći između ostalog i po tome kako su zdravo za gotovo, i sasvim direktno, primljena sva predizborna potkupljivanja biračkog tela, na sceni je racionalizam bez ideologije i populizam bez strasti, na obe strane.

Većina, međutim, koja smatra da je važnije gledati ono od čega se živi, shvata da je Grčka i u spoljnopolitičkom i u makroekonomskom pogledu na automatskom pilotu, nezavisno od toga koja je stranka na vlasti. Procenjuje se da u velikom delu neodlučnih ND ne vodi proporcionalno rezultatima sondaža, nego da je, naprotiv, više razočaranih PASOK-ovaca. Prema tom optimističkom scenariju, oni će ipak u poslednjem trenutku glasati za stranku na koju su navikli.

PERSONALNE PROMENE: Na kursu ka onome što se očekuje kao vrlo verovatan poraz PASOK-a, izvestan manevarski prostor ostao je i na planu eventualnih personalnih promena. U klimi punoj kontradikcija procenjuje se da bi PASOK najviše dobio kada bi do smene došlo na samom vrhu, odnosno kada bi Simitis ustupio mesto premijera neprikosnovenom favoritu, sadašnjem ministru spoljnih poslova Jorgosu Papandreuu. Iako je kao premijer poželjniji u poređenju s Karamanlisom, Simitis je na sebe navukao previše negativnog imidža i predstavlja fokus opozicionih napada, dok popularni šef diplomatije neguje mek i umeren nastup koji se sviđa biračkom telu – pa makar se i ne slagalo s njegovim stavovima. Papandreu nema velikih političkih neprijatelja, a u PASOK-u rasturenom neformalnim frakcijama predstavlja ujedinjujući faktor: "reformista", ali i sin osnivača stranke kod kojeg nalaze utočište poražene struje, često sasvim suprotnih stavova od njegovih.

Na spoljnopolitičkom planu Papandreu ima bolje odnose preko okeana nego na Starom kontinentu. Prema procenama nevladinog konzervativnog dnevnika "Katimerini", Vašington bi bio zadovoljan eventualnom izbornom pobedom s njim na čelu, jer bi ona značila i pad evropeiste Karamanlisa (u dvojcu sa Simitisom), kojeg bi na čelu ND-a nasledila Dora Bakojani, ćerka drugog veterana i bivšeg premijera Konstantina Micotakisa – takođe bliža Americi. Dva pitanja ipak ostaju otvorena: da li bi Simitis bio spreman da pred kraj političke karijere jednostavno preda vlast, i da li bi Papandreu bio spreman da preuzme lidersku ulogu baš uoči očekivanog izbornog poraza? Deo odgovora leži u spekulacijama o premijerovim (zvanično demantovanim) ambicijama prema vrhu EU-a i u Papandreuovoj izjavi na tu temu: "Poštujem institucije i odluke lidera PASOK-a i premijera".