Na prvi pogled, prizori iz sala i hodnika u sedištu Evropske unije ovih dana, po kojima se tiskaju užurbani evrokrati u bezličnim odelima, liči na svaki drugi radni dan u Briselu. Međutim, duhove u Briselu nije uzburkala upravo donesena presuda Evropskog suda pravde koji je presudio u sporu između proizvođača čuvene šunke iz Parme u Italiji i engleskog lanca supermarketa. Sud je uvažio argument italijanskih šunkara da je "za ukus šunke od presudnog značaja način na koji se ona seče", i time isključivo njima dao pravo da pakuju šunku sečenu na šnite.

Reč je o mnogo interesantnijem dokumentu koji je zamišljen da udari temelje Evropskoj uniji za narednih bar pola veka – tj. o ustavu EU-a.

Već više od godinu dana konvencija od 105 članova na čijem se čelu nalazi bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d’Esten brižljivo bira reči kojima će se opisati ustrojstvo i budućnost Evropske unije. Članovi "ustavotvorne komisije" su predstavnici Evropskog parlamenta, Evropske komisije, parlamenata država članica, ali i predstavnici deset država koje u maju sledeće godine treba da se priključe evropskoj porodici koju trenutno čini 15 zemalja. Ni manje značajne odluke ne donose se u EU-u preko noći, pa i predloženi dokument od 148 strana služi više kao tema za razmišljanje i još je daleko od finalne verzije (vidi okvir). Međutim, iza svake reči čak i u ovoj gruboj verziji ustava EU-a stajala je teška borba između "evroskeptika" i "evroentuzijasta", jer je Konvencija okupila predstavnike oba tabora. Dok se prvi opiru svakom pokušaju da EU preraste u supradržavnu tvorevinu s jasnim obrisima centralne vlasti, drugi maštaju o "sjedinjenim državama Evrope" prema kojim bi i Švajcarska delovala kao veoma labava federacija.

PREDSEDNIK I MINISTAR: Već je na prvi pogled jasno da je sadržaj teksta takav da oba tabora mogu da proglase pobedu. Ipak, sudeći po oštrini kritika opozicije iz Velike Britanije, koja je Nacrt ustava dočekala na nož, reklo bi se da su "federalisti" odneli blagu prevagu. Istini za volju, iz teksta je izbačena svaka referenca na federalizam, a britanski premijer Toni Bler isključio je svaku mogućnost da se EU preimenuje u SDE ili "ujedinjenu Evropu".

Buduća Evropa bi, prema Nacrtu ustava, imala predsednika, umesto sadašnjeg rotirajućeg principa predsedavanja na periode od po šest meseci. Sa 25 novih članica koliko će ih EU brojati za godinu dana (a njima bi 2007. mogle da se pridruže i Rumunija, Bugarska i Hrvatska, ko zna, možda i Turska), dosadašnji sistem je prilično obesmišljen: Italija, koja od juna preuzima ulogu predsedavajućeg EU-a na tu priliku bi u proširenoj Uniji morala da čeka više od 13 godina! Nacrt predviđa da predsednika Evropske unije biraju njeni lideri, a mandat bi trajao najmanje dve i po godine. Kandidati bi bili ili aktuelni ili bivši šefovi vlada članica EU-a. Nacrt takođe predviđa i instituciju ministra spoljnih poslova u čijoj bi nadležnosti bila i pitanja odbrane i bezbednosti, oblasti u kojoj se države članice najnevoljnije odriču svog suvereniteta. Uostalom, mnogi se pitaju, što se najjasnije pokazalo u vezi sa krizom u Iraku, ima li EU zaista "zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku": odnosno, da bi ministar spoljnih poslova EU-a mogao da radi svoj posao, potrebno je da EU ima sopstvenu spoljnu politiku. Dokument je u ovom delu dovoljno nejasan: "Države članice će aktivno i bezrezervno podržavati zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Unije u duhu lojalnosti i međusobne solidarnosti. Uzdržavaće se od delovanja koje je u suprotnosti s interesima Unije ili je u stanju da podrije njenu efikasnost." To, naravno, ne znači da će budući ministar spoljnih poslova EU-a biti u prilici da samostalno kreira jedinstvene stavove Unije, nego samo da ih artikuliše, kad je sloga već uspostavljena. U slučaju da se stavovi raziđu u onoj meri kao što je bilo u vezi s krizom u Iraku, budući ministar će sedeti po strani skrštenih ruku i novinarima odgovarati sa "nemam komentara".

NAJBURNIJI: S druge strane, predsednika Komisije, najuticajnijeg tela u EU-u od naredne godine, trebalo bi da bira Evropski parlament, a ne lideri EU-a, čime su zadovoljene težnje onih koji se zalažu da Komisija bude još autonomnija od uticaja pojedinih zemalja. Takođe, proširena je sfera odlučivanja kvalifikovanom većinom, da bi se izbeglo da se odluke blokiraju u nedogled tako što bi jedna od budućih 27 članica ulagala veto za svaku sitnicu.

Najburnije reakcije na Nacrt ustava buduće Evrope potekle su iz redova konzervativaca u Velikoj Britaniji, koji celu ideju doživljavaju kao atak na britanski suverenitet. Lome se koplja i zbog tga što bi Britanija početkom juna trebalo da donese odluku da li je ova država spremna da se priključi Evropskoj monetarnoj uniji, o čemu bi se, pod uslovom da su monetarni pokazetelji povoljni, na refererendumu izjasnili građani. Konzervativci insistiraju da se i konačna verzija ustava EU-a iznese na plebiscit, čemu se vlada odlučno protivi. Konzervativni mediji u Engleskoj već vode oštru kampanju protiv novog zajedništva u okviru EU-a, naročito u oblasti oporezivanja i politike zapošljavanja. Jedan istaknuti torijevac zastrašio je građanstvo tumačenjem Nacrta novog ustava da će "omogućiti lekarima i bolničarkama koji ne znaju ni reč engleskog da rade u engleskim bolnicama". Po svim standardima, ovakvo tumačenje je preširoko jer je tekst Nacrta ustava dovoljno nejasan da pruža mogućnost da Velika Britanija i neke druge zemlje, naročito one manje, nastave s politikom a la carte prema EU-u, tj. da iz nje uzimaju samo ono što im se dopada i što ne zadire previše u sferu unutrašnjih problema. Tako, na primer, odeljak koji se odnosi na privredu i ekonomiju kaže: "Unija će koordinisati ekonomske politike država članica, naročito time što će za njih uspostavljati široke smernice."

Konvencija je obelodanjivanjem Nacrta ustava htela da pokaže da je, što se nje tiče, posao priveden kraju. Ostaju još meseci mukotrpnih pregovora i borbe za svaku reč. Cinici će podsetiti da je usaglašavanje definicije džema u EU-u trajalo 20 godina, upravo da bi se izbegli trgovinski sporovi nalik na onaj koji su pokrenuli šunkari iz Parme. Optimisti će uzvratiti da je jedinstvena valuta u EU-u bila puki san pre samo nekoliko godina.