Specijalni telefoni ambasadora pet stalnih zemalja-članica Saveta bezbednosti usijali su u danima između pete i šeste runde glasanja za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Njihovi saradnici od najvećeg poverenja jurcali su po hodnicima u zgradi na Ist riveru prenoseći poruke svojim kolegama iz "suprotstavljenih" tabora. Tajnovitost diplomatskih prepiski dostigla je vrhunac, a intenzivirale su se i igre iza zatvorenih vrata gde su velike sile trgovale foteljama i obećanjima.

Konsenzus se na kraju formirao oko političkog veterana Antonija Gutereša, koji je od prvog dana slovio za jednog od najozbiljnijih kandidata za prvog čoveka UN. Posle ključne sednice zatvorene za javnost, svih petnaest članica Saveta bezbednosti složilo se da šezdesetsedmogodišnji bivši portugalski premijer i dugogodišnji šef Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) bude novi generalni sekretar. Antonio Gutereš je u poslednjem, šestom krugu glasanja dobio 13 "ohrabrujućih" glasova i samo dva "neodlučna", od kojih jedan od stalne članice Saveta bezbednosti. Spekuliše se da je to bila Rusija, koja je najviše insistirala da naslednik Ban Ki Muna treba da bude žena iz istočne Evrope. Guterešovo imenovanje još treba da potvrdi Generalna skupština Ujedinjenih nacija, koja ima 193 članice, što se očekuje da će biti učinjeno već ove sedmice. Na novu dužnost generalni sekretar zvanično će stupiti u januaru 2017. godine. Kandidat Srbije, bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, završio je na drugom mestu po broju glasova.

U svojoj prvoj izjavi nakon što je saznao da će biti novi šef UN-a, Portugalac je rekao da će "dokazati svoju spremnost da se stavi u službu onih kojima je pomoć najpotrebnija". On je takođe dodao da veruje da će njegov izbor biti "simbol sposobnosti Saveta bezbednosti da deluje jedinstveno kako bi što brže odgovorio na strašne izazove našeg vremena".

Funkcija generalnog sekretara UN-a već decenijama je predmet ozbiljnih dogovora i trgovine velikih sila, koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti – Rusije, Kine, SAD, Velike Britanije i Francuske. Uvreženo je mišljenje da kandidat na ovu funkciju ne treba da bude jaka politička figura (Antonio Gutereš je prvi lider jedne zemlje i premijer koji je postao generalni sekretar UN), koja bi eventualno mogla da se suprotstavlja najuticajnijim zemljama sveta. Kandidat je, po pravilu, bivao biran među onima koji najmanje "štrče", a generalni sekretar bi uglavnom postajao neko ko, zapravo, "nikome ne smeta". Tipičan primer takvog "mekanog" generalnog sekretara je i odlazeći prvi diplomata UN Ban Ki Mun, kome se najviše zamerao manjak autoriteta i nemogućnost da autonomno i nezavisno obavlja svoje poslove, ne obazirući se na pritiske velikih sila.

ISKUSTVO I AUTORITET: Gutereš, kao bivši premijer i šef Socijalističke internacionale, frakcije partija levičarskih i socijaldemokratskih partija, imaće drugačiju vrstu autoriteta. Pored toga, Portugalac je i dokazani čovek sistema, "insajder" iz središta Ujedinjenih nacija, pošto je duže od decenije predvodio Visoki komesarijat za izbeglice. Na Guterešov izbor svakako je uticalo i to što je pitanje izbeglica danas jedna od gorućih svetskih tema. Portugalac se pokazao kao dobar menadžer, jer je u periodu dok je bio na čelu UNHCR uspeo da prepolovi operativne troškove centrale i osoblja te organizacije, a da istovremeno značajno unapredi kapacitet agencije da bolje izađe u susret potrebama izbeglica na terenu. Nije beznačajno ni to što je novi prvi čovek Ujedinjenih nacija po opredeljenju levičar, socijalista, što odgovara aktuelnoj francuskoj vladi, a svakako ga ne čini ni odbojnim za Peking i Moskvu.

Nikada, međutim, samo iskustvo kandidata, baš kao ni lične kvalifikacije, ne određuju ko će biti generalni sekretar UN. Moraju da se sklope mnoge kockice, a Antonio Gutereš imao je zvezde na svojoj strani. Odranije najavljenih principa kako je konačno došao red da kandidat iz istočne Evrope bude na čelu UN, i da bi to mogla biti žena, odustalo se, sva je prilika, prilično brzo, i samo je Rusija do poslednjeg momenta insistirala na tome. Vidljiva je bila uzdržanost Kine, koja je, poređenja radi, pre deset godina, kada se birao Južnokorejac Ban Ki Mun, čvrsto insistirala na tome da predstavnik Azije treba da bude izabran na dužnost generalnog sekretara. Znajući to, veliko je pitanje na kakve se ustupke Antonio Gutereš obavezao da bi obezbedio podršku velikih sila.

KOMPROMISI I OBEĆANJA: Mediji spekulišu da se trgovalo važnim foteljama i funkcijama u samom srcu zgrade na Ist Riveru, uključujući i "vruća" mesta zamenika generalnog sekretara, zatim šefa odeljenja za političke poslove Ujedinjenih nacija, kao i šefa mirovnih operacija UN. Vuk Jeremić, koji je od svih kandidata jedini predstavio detaljnu stratešku platformu modernizacije UN za 21. vek (dokument sa 53 konkretna predloga kako "restrukturirati" UN koji se nalazi na zvaničnom sajtu te organizacije) bio je "viđen" za poziciju zamenika genseka, ali je, prema kuloarskim pričama, odbio tu ponudu.

Proklamovana regionalna zastupljenost mogla bi biti ispunjena izborom Irine Bokove, neuspešne bugarske kandidatkinje za mesto prvog čoveka UN, koja navodno ima izrazitu rusku podršku da postane Guterešova zamenica. Spekuliše se i da bi ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin, mogao biti pomoćnik genseka za politička pitanja. Priča se, takođe, i da su Kinezi već bacili oko na poziciju šefa mirovnih misija UN, mesto koje po pravilu pripada Francuskoj. Sve će se to već videti u narednih nekoliko nedelja i meseci.

Pomalo iznenađujuća je i brzina kojom je na kraju postignut kompromis velikih sila oko Guterešovog izbora. Iako su ovo bili prvi izbori u trci za genseka UN u kojima su svi kandidati morali javno – pred Savetom bezbednosti i Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija – da saopšte svoje programe, kao i da su pojedini kandidati bili izuzetno uticajni čak i u međunarodnim krugovima, Gutereš je od početka vodio u ovoj višemesečnoj trci, da bi na kraju i pobedio. Pojedini kritičari u izboru Portugalca vide pre svega želju najuticajnijih država sveta da se ništa značajno ne menja u funkcionisanju ove svetske organizacije, za šta očito još nema dovoljno volje, niti prevelike želje velikih sila.

Ipak, novom generalnom sekretaru Guterešu ne mogu se osporiti važne lične i diplomatske karakteristike. On slovi za čoveka sklonog dijalogu i kompromisima, što su neophodna svojstva da bi se postao prvi diplomata sveta. Takođe, bez obzira na tajnost glasanja i na zakulisne dogovore moćnih država, Gutereš je bio relativno nezavisan kandidat i nije bio izraziti favorit niti jedne stalne članice Saveta bezbednosti. Treba imati u vidu i da je Portugal članica NATO-a – što je svakako važan faktor za zapadne zemlje – ali ne spada u agresivne "jastreb-države" Severnoatlantske alijanse, što je, u konačnici, bilo "podnošljivo" Rusiji i Kini. Guterešu se poklopila i činjenica da su dve nestalne članice Saveta bezbednosti – Angola i Španija – upravo u njemu videle svog izrazitog favorita. Angola, jer je luzofonska zemlja portugalskog govornog područja, i Španija, koja je tradicionalno podržala svog suseda. Poređenja radi, zemlje tzv. Zapadnog Balkana, susedi Srbije, nisu podržale kandidaturu Vuka Jeremića u finišu izborne trke.

JEDINSTVO POSVAĐANIH: Antonio Gutereš svoju veštinu u komunikaciji dodatno učvršćuje poznavanjem stranih jezika, što u međunarodnoj areni nije zanemarljiva činjenica. Tečno govori engleski, francuski, španski i portugalski jezik i pokazao se kao vešt govornik, koji se ne ustručava da glasno izražava svoje stavove, pa i kritike, bez obzira na to da li su one adresirane na Vašington ili Moskvu. U trenutku ozbiljno poremećenih odnosa između SAD i Rusije zbog rata u Siriji, globalnih pretnji terorizma, dok izbeglice sa Bliskog istoka i Afrike hrle ka Evropi, na čelu Ujedinjenih nacija potrebna je osoba koja je u stanju da posreduje između suprotstavljenih tabora. Bilo je iznenađujuće videti kako su se velike sile jednoglasno složile u izboru Gutereša za novog generalnog sekretara UN, a posebno je neuobičajena bila usaglašenost tonova "posvađanih" sila, SAD i Rusije.