Za "Vreme" iz Bona

Od ponovnog ujedinjenja Nemačke nije bilo demonstracija koje su više punile novinske stupce od okupljanja ponedeljkom u Drezdenu, metropoli nemačkog istoka. Pod firmom "Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada" (PEGIDA) tamo se od oktobra 2014. okupljaju protivnici imigracije. Jedno vreme su se zbilja okupljali svakog ponedeljka i brojali nekoliko desetina hiljada ljudi – bilo je to kada je Angela Merkel "otvorila granice" za izbeglice 2015. godine. Pegida je izvezla demonstracije u brojne nemačke gradove te je svuda dolazilo i do kontraokupljanja.

Ne može se pobeći od utiska da su mejnstrim politika i mediji osipanjem drvlja i kamenja na "ksenofobe" i "neonaciste" te proteste samo ispromovisali. Pobuna protiv mejnstrima izbrisala je granice između običnih ljudi – pregaženih tranzicijom, preskupim kirijama i stagnacijom realnih zarada – i skinheda obrijanih glava. Reporter "Dojče velea" Ben Najt je putovao istokom Nemačke nakon desničarskih izgreda u Kemnicu prošle godine i zapisao sledeće:

"Kada Nemci čuju reč ‘nacista’, automatski ih obuzme takav bes da do njih više ništa ne dopire. Skoro nijedan Nemac ne bi samog sebe svrstao u tu ideologiju i supkulturu. Kada pristalice antimuslimanske grupe Pegida čuju tu reč, jednostavno je ignorišu. Oni smatraju da su osobu koja tu reč koristi indoktrinirale tzv. elite. Holanđanin Ed, koji je protestovao među desničarima u Kemnicu, rekao mi je sa smeškom: ‘Reč nacista za mene više nema nikakvo značenje.’"

Za razliku od protesta u mnogim drugim zemljama, građani koji se protive onome što vide kao "razuzdanu imigraciju" i menjanje krvne slike Nemačke paralelno su dobijali jak glas u parlamentarnom životu. Alternativa za Nemačku (AfD) nastala je 2013. kao monotematska partija protivnika zajedničke evropske valute, ali je postala moćna kao protivnica doseljavanja, islama i "kulturnog preuzimanja". Sada je AfD najjača opoziciona partija u Bundestagu, takođe zastupljena u svim pokrajinskim parlamentima.

ANTIGLOBALISTIČKE DEMONSTRACIJE: Ipak, premda ne tako dalekosežne kao okupljanja Pegide, jedne druge demonstracije bile su daleko masovnije. U oktobru 2015. oko 250.000 ljudi u Berlinu je pod zastavama Levice, Zelenih, duginih boja i sindikata protestovalo protiv sporazuma o slobodnoj trgovini EU sa Kanadom odnosno SAD. Bile su to najveće antiglobalističke demonstracije još od mirovnog protesta u Bonu 1981. kada se 300.000 ljudi bunilo zbog odluke NATO-a da rasporedi strateško atomsko oružje po Zapadnoj Nemačkoj.

Titula za najupornije demonstracije lokalnog karaktera sigurno ide u Štutgart gde se praktično decenijama protestuje protiv projekta Nemačke železnice "Štutgart 21" koji podrazumeva građenje podzemne železničke stanice. Protivnici kažu da se odluke donose nedemokratski, da je projekat skup i nakaradan, i već su 450 puta demonstrirali protiv toga. Od 17. jula 2010. bez sekunde prekida traje građanska "straža" u centru grada. Policija je nekoliko puta brutalno rasturala te demonstracije zbog čega se vode nekoliki sudski procesi.