Iako je nedavno u Briselu "velikom većinom" glasova usvojena Rezolucija o preraspodeli izbeglica među državama članicama EU, Evropa nije ni blizu da po tom pitanju govori "jednim glasom". Češka, Mađarska, Rumunija i Slovačka glasale su protiv plana, dok je Finska bila uzdržana. Poljska je ipak pristala na obavezujuće kvote, iako se prvobitno protivila planu Evropske komisije. Mnogi su komentarisali potez Varšave kao svojevrsnu "izdaju" drugih centralnoevropskih zemalja Višegradske četvorke (V4), koje su sve do pomenutog sastanka delovale kao prilično monolitan skup država, usaglašenih spoljnopolitičkih stavova.

TUŽBA: Možda najradikalnije mere protivljenja sadašnjoj evropskoj politici donela je slovačka vlada, koja je usvojila odluku da Evropskom sudu pravde u Luksemburgu tuži EU zbog toga što joj je preglasavanjem nametnuto da u naredne dve godine prihvati 802 izbeglice iz Sirije i Eritreje. Prvobitno, Slovačka je pristala da primi 200 Sirijaca, ali isključivo hrišćanske veroispovesti.

"Kvote su iracionalne i završiće blamažom. Mi smo suverena država i odbijamo diktaturu većine po tako osetljivom pitanju. Vlada neće primeniti pravosnažnu odluku koju su usvojili ministri unutrašnjih poslova i podneće tužbu sudu. Imamo na to pravo", kazao je slovački premijer Robert Fico tim povodom. Slovački predsednik Andrej Kiska ima nešto drugačije mišljenje o strategiji slovačke vlade prema nametnutim kvotama. On prihvata da o ovom pitanju odlučuju parlament i vlada, ali smatra da je "neodrživo, da nismo u stanju da razumemo poziv naših partnera za većom solidarnošću u celoj EU".

I Mađarska se oštro protivi diktatu većine povodom izbegličkih kvota, a premijer Viktor Orban je na ministarskom sastanku na marginama Generalne skupštine UN-a pozvao generalnog sekretara Ban Ki Muna da pokrene pregovore kojima će se odrediti "globalne kvote" za prihvat migranata. "Želim da budem jasan: Evropa neće moći sama da ponese taj teret", istakao je mađarski premijer. Inače, Orban je svojim izjavama ponovo uzburkao veći deo evropske javnosti. Govoreći o migrantima s Bliskog istoka, on je u intervjuu za mađarski državni radio rekao kako su to uglavnom mladići koji "više izgledaju kao vojnici, nego kao tražioci azila". Nešto ranije, mađarski premijer optužio je Nemačku za "moralni imperijalizam" u vezi s izbegličkom krizom. "Čak iako Nemačka odluči da prihvati masovnu migraciju, molim vas da to ne bude obaveza koju ostali moraju da slede", rekao je.

PRITISCI I PRETNJE: Javna je tajna da Evropska unija već priprema kontramere i političku "osvetu" slovačkom i mađarskom premijeru zato što su se tako oštro usprotivili evropskoj politici prema azilantima. Slovačkog premijera Fica već je upozorila Socijaldemokratska partija Evrope (koja objedinjuje 32 socijaldemokratske, socijalističke i radničke partije) da će njegova stranka Smer biti kažnjena, ili čak suspendovana iz članstva, ukoliko ne odustane od tužbe protiv EU povodom izbegličkih kvota. Sva je prilika da se i mađarskom vladajućem Fidesu, stranci Viktora Orbana, sprema sličan scenario, ovoga puta u režiji Evropske narodne partije (objedinjuje 78 demohrišćanskih i građansko-konzervativnih partija), čiji je Fides član. U toj zakulisnoj igri moći, pitanje je samo da li će evropski socijalisti biti spremni da "žrtvuju" stranku slovačkog premijera, kako bi, sa druge strane, primorali evropske "narodnjake" da, pretnjama o suspenziji, "smekšaju" stavove mađarskog predsednika vlade.

Političku borbu sa EU vodi i Češka Republika. Donji dom češkog parlamenta odbio je uspostavljanje trajnog mehani-zma za preraspodelu izbeglica među državama EU, čime je podržao odluku vlade da ne prihvati obavezujuće izbegličke kvote. Istovremeno, češki parlament nije prihvatio predlog da se vlada sudskim putem bori protiv obavezujućih kvota za prijem izbeglica. Češki premijer Bohuslav Sobotka predložio je, takođe, da cela Višegradska grupa pomogne Mađarskoj u obezbeđivanju granica pred izbegličkim talasom. "Naša vlada je spremna da pomogne Mađarskoj u zaštiti šengenske granice. Predlažemo zajedničku akciju zemalja Višegradske četvorke. O detaljima će razgovarati ministri unutrašnjih poslova", saopštio je premijer Sobotka.

Ni bivši češki predsednik Vaclav Klaus ne vidi smisla u suđenju sa Evropskom unijom, jer evropskim sudovima, nakon raspada bivše Jugoslavije, "ne veruje", ali je zatražio od češke vlade da jednostavno odbije da poštuje kvote koje su u Briselu dogovorene. "Odbijam da prihvatim ulogu tih evropskih sudova, videli smo kako su zloupotrebljeni u rešavanju posledica jugoslovenske tragedije", rekao je Klaus.

ŠTA SA ASADOM: Kamen spoticanja među liderima EU predstavlja i odnos prema sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu. Mada je, nakon otpočinjanja ruskih vazdušnih operacija u Siriji, među vladama zemalja Evropske unije prevagnulo uverenje da je za rešavanje sirijske krize nužna saradnja sa Rusijom, o Asadovoj političkoj sudbini, zasad, nema konsenzusa. Francuski predsednik Fransoa Oland smatra da je politička tranzicija u Siriji jedino moguća ako Bašar el Asad odmah ode s vlasti, dok neke evropske zemlje imaju drugačije stanovište. Mediji širom Evrope preneli su da je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila kako je nužno razgovarati s mnogim učesnicima u konfliktu u Siriji, uključujući i Asada. I britanski premijer Kameron dozvoljava mogućnost da sirijski predsednik ("kasapin Asad") na kratak rok ostane na vlasti, barem dok se u toj zemlji ne uspostavi vlada narodnog jedinstva. Sličan stav dele i Španija i Austrija, koje u podršci Asada vide moguće privremeno rešenje za Siriju.

Međutim, među liderima EU vlada gotovo nepodeljeno mišljenje da je za okončanje čitave izbegličke krize neophodno rešiti situaciju na njenom izvoru, dakle zaustaviti rat u Siriji. Takođe, šuška se i da je Evropska komisija već razradila zajednički akcioni plan sa Turskom, kako bi se usporio dalji priliv izbeglica u Evropu. Prema tom planu, Turska će morati bolje da štiti svoju granicu sa Grčkom, dok će turske i grčke patrole zajedno kontrolisati granicu na moru i patrolirati istočnim delom Egeja. Nemački mediji prenose i da će u Turskoj biti izgrađeno šest novih izbegličkih kampova koji će imati kapacitet da prihvate čak dva miliona ljudi, a EU će biti kofinansijer ovih projekata.