Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Prošlonedeljno krvoproliće u Njujorku i Vašingtonu duboko je potreslo zemlju koja i sama vrlo dobro zna šta znači biti meta terorističkog napada. Cveće i venci odmah su počeli da stižu pred američku ambasadu, mada se našla i šačica ljudi koji su pred zgradom prošetali plakat sa natpisom "Setite se Jugoslavije". No, to je ipak bio izuzetak. Moskva se sa sličnim napadima suočila 1999. godine kada je nekoliko stotina ljudi poginulo u seriji eksplozija koje su potpuno raznele dve stambene zgrade i nekoliko po drugim ruskim gradovima. Za počinioncima se još traga, ali je sumnja odmah pala na "čečenske teroriste". Eksplozije su, zajedno sa upadom Vahabita u južnu republiku Dagestan, poslužile kao izgovor za oružanu akciju u Čečeniji u jesen 1999.

No, način i razmere katastrofe u SAD izazvale su šok u Rusiji. Predsednik Putin se iste večeri pojavio na televiziji i izrazio duboko saučešće američkom narodu: "Rusija već zna šta je to terorizam, i stoga možemo da shvatimo kako se Amerikanci osećaju. Želim da im poručim – sa vama smo." Predesdnik Putin je teroristički napad nazvao izazovom čitavom civilizovanom svetu koji pokazuje "da svet mora da se ujedini protiv pošasti XXI veka – terorizma".

KONSULTACIJE ODMAH: Ruske televizijske stanice su prekinule svoje redovne programe i odmah počele da prenose CNN i druge američke stanice, obaveštavajući gledaoce o tragediji u Njujorku i Vašingtonu do duboko u noć. Mnogi ruski zvaničnici prodefilovali su TV ekranima izražavajući šok, saučesće, ali i ne zaboravljajući da podsete Ameriku da je Rusija davno već osetila posledice terorističkih akcija i pozivala na zajedničku borbu. U tome leži i ključ mogućih nesporazuma u budućoj zajedničkoj borbi protiv terorizma u koju se trenutno svi kunu.

Od početka akcije u Čečeniji, Moskva svoje protivnike naziva "teroristima", dok se Zapad i SAD zadovoljavaju formulom "čečenski pobunjenici". Nešto slično kao svojevremno na Kosovu, ili sada u Makedoniji. Stara američka izreka iz Reganovog doba da je "onaj ko je za jednu stranu u sukobu terorista, za drugu borac za slobodu", pokazala se više puta tačnom. Pokazalo se, takođe, i da je status promenljiv, pa je tako Jaser Arafat od "teroriste" postao ugledan borac za mir u američkim medijima. Kao što je, na kraju krajeva, i Osama bin Laden započeo kao "borac za slobodu" u vreme sovjetske okupacije Avganistana, da bi danas bio terorista broj jedan u vascelom svetu.

No, uprkos razlikama koje su postojale, postoje i postojaće, konsultacije između Amerike i Rusije o mogućoj zajedničkoj akciji počele su odmah. Saradnja je, iako zvaničnih potvrda još nema, najverovatnije započela. U ponedeljak je ministar unutrašnjih poslova Boris Grizlov izjavio da će Moskva dati SAD informacije o teroristima i njihovim skrovištima kako bi se pronašli krivci za prošlonedeljni zločin. "Upravo sređujemo informacije o ovim skrovištima i spremni smo da predamo informacije o tim lokacijama i pojedincima koji se u njima nalaze."

PODELA INFORMACIJA: Portparol FSB-a (nekadašnji KGB) Aleksandar Zdanovič je tokom vikenda izjavio da je dobio zvaničan zahtev od Amerikanaca i da se njegova služba sprema da pošalje ekipu specijalista u Vašington radi zajedničkog rada na otkrivanju terorista. "Imamo izuzetno dobre stručnjake u ovoj oblasti i spremni smo da ih stavimo na raspolaganje kako bi se otkrili počinioci." No, Zdanovič je takođe stavio do znanja da to ne znači da će Amerikancima baš sva vrata biti otvorena. "Svaka obaveštajna služba štiti izvore svojih informacija, to je sveto pravilo svake takve organizacije. No, kada je reč o otkrivanju krivaca za ovo zlodelo, spremni smo da sve informacije podelimo. Spremni smo da zajedno radimo na uništenju ovog zla, ali moramo i da podsetimo na to da je Zapad već dugo imao politiku duplih standarda i da je napade na sebe opisivao terorizmom, a napade na nas u Čečeniji kao nešto drugo. Ta, ‘nova era’ borbe protiv terorizma koja je za Amerikance počela prošle nedelje, za nas je počela mnogo ranije."

"Nismo bili spremni na ovako nešto", kaže Mihail Margelov, potpredsednik Komisije za međunarodne odnose Saveta Federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta). "Spremali smo se da se borimo jedan protiv drugog, špijunirali smo jedni druge i potpomagali raznorazne grupe i grupice u borbi protiv ‘onog drugog’. Mi smo u doba Sovjetskog Saveza potpomagali i obučavali raznorazne ‘narodnooslobodilačke frontove na Bliskom istoku, u Africi, u Latinskoj Americi… Amerikanci su pak potpomagali mudžahedine i ostale koji su se borili protiv nas. Osama bin Laden je obučen u logoru mudžahedina u Pakistanu u vreme kada su mudžahedini za Amerikance bili ‘borci za slobodu’ i kada su im davali stingere koji su obarali naše avione. E pa, sada žanjemo ono što smo tada posejali. Vreme je da prestanemo da jedni o drugima razmišljamo na stari način i da se ujedinimo u borbi protiv terorizma. Štaviše, imamo i sjajan presedan. Teško da ima podataka koji su toliko tajni kao oni o istraživanju svemira. Pa ipak su Sovjetski Savez i Amerika sarađivali u programu spasavanja kosmonauta. Taj pristup moramo da primenimo i danas."

No, kakve bi oblike mogla da ima takva saradnja? U ovom trenutku, signali iz Moskve su protivrečni. Ruski predstavnici pri NATO-u su prošlog četvrtka izjavili da Moskva podržava upotrebu sile u borbi protiv terorista. Imajući u vidu operacije u Čečeniji, teško da su išta drugo i mogli da kažu… No, dan kasnije je načelnik Generalštaba Anatolij Kvašnjin rekao da nije verovatno rusko vojno učešće u američkoj akciji odmazde protiv Avganistana ili neke druge zemlje. "SAD imaju dovoljno jake oružane snage da same obave posao." A ministar odbrane Sergej Ivanov je odbacio mogućnost da nekadašnje sovjetske republike poput Tadžikistana, Uzbekistana ili Turkmenistana (koje graniče sa Avganistanom) posluže kao odskočna daska za američke operacije.

DUGO I BOLNO ISKUSTVO: Jevgenij Bažanov, prodekan državne diplomatske akademije, kaže da shvata potrebu Vašingtona za odmazdom, ali smatra da Rusija treba da ostane po strani. "Tako nešto je psihološki neophodno Americi, to mi je jasno, ali to niti će rešiti problem, niti treba da bude naš problem. Valja se usmeriti na dugoročnu saradnju i borbu protiv međunarodnog terorizma. Ono što u ovom trenutku možemo i treba da ponudimo jeste moralna podrška, diplomatska podrška, podrška kroz razmenu informacija, ali ne i vojna podrška." Bažanov takođe smatra i da bi napad na Avganistan bio pogrešan potez. "Mi imamo dugo i bolno iskustvo; bombardovanjem iz vazduha ne postiže se skoro ništa. Stradaju uglavnom nevini, a teroristi su dobro sakriveni. Valja ući kopnenim snagama, a na osnovu našeg iskustva, savetovao bih im da se toga klone."

U maloj i elegantnoj kancelariji privatne kompanije Kvantum, koja se bavi poslovima obezbeđenja, vlasnik i direktor Valerij Bočkov se slaže. "Dok vojnička čizma ne nagazi na zemlju, nema tu nikakvih rezultata. A naša je gazila, i šta smo postigli?" Ako iko zna, Bočkov zna. Sa svojom specijalnom jedinicom ostao je u Avganistanu šest meseci nakon povlačenja sovjetskih snaga 1989. godine. Bočkov je bivši načelnik štaba odreda Alfa, ruske specijalne antiterorističke jedinice.

Jevgenij Bažanov predviđa da će do saradnje Rusije i Zapada u borbi protiv terorizma doći, ali da će proces biti dug. "Moramo najpre da se usaglasimo oko toga ko je terorista. Ne smemo da se razmimoilazimo oko pitanja kao što su Čečenija ili Makedonija. Teško je razrešiti te probleme, ali mislim da je opasnost do te mere velika da nećemo imati drugog izbora, inače će teroristi iskoristiti podele među nama."

Na tome se već radi. U ponedeljak je bio u Moskvi pomoćnik amerićkog državnog sekretara Džon Bolton, u sredu se u Vašingtonu sastaju Kolin Pauel i Igor Ivanov, a u Moskvu dolazi još jedan pomoćnik državnog sekretara Ričard Armitejdž. Dijalog na nivou stručnjaka je u toku… Valja razrešiti i pitanje odnosa prema državama kao što su Iran, Irak, Libija, Severna Koreja… sve njih, Vašington smatra zemljama koje na ovaj ili onaj način pomažu teroristima i predstavljaju rizik po svetsku bezbednost. Moskva pak u Iranu gradi nuklearnu elektranu, a izvozi oružje u sve ostale. Ovog puta nije u pitanju borba za pobedu radničke klase. Čist biznis, neukaljan ni trunkom ideologije.