Na predsedničkim izborima u Rusiji održanim prošle nedelje građani Rusije potvrdili su da žele da na mestu predsednika i u naredne četiri godine imaju Vladimira Putina. Vladimir Putin je sa 71,2 odsto osvojenih glasova već u prvom krugu stavio tačku na ove izbore. Što se ostalih kandidata tiče, kandidat komunista Nikolaj Haritonov osvojio je 14 odsto glasova birača i on je "najbliži" Putinu, dok su Irina Hakamada, Sergej Glazjev, Oleg Maljuškin i Sergej Mironov osvojili po manje od pet odsto glasova.

Po oceni posmatrača, izbori su protekli u fer i demokratskoj atmosferi. Ubedljiva pobeda dosadašnjeg predsednika nijednog trenutka se nije dovodila u pitanje jer, u stvari, i nije imao prave protivkandidate. Lideri glavnih političkih partija, osim Sergeja Glazjeva, nisu želeli da se kandiduju, a oni koji su se kandidovali nisu uspeli da privuku birače na svoju stranu. Optužujuci se međusobno i bez prave podrške u svojim strankama, oni nisu uspeli ni da otežaju Putinu posao u osvajanju novog mandata. To se naročito odnosi na desne, tzv reformističke partije, koje nisu mogle da se slože oko zajedničkog kandidata samo zbog ličnih sujeta svojih lidera i tako su samo olakšale Putinu posao.

NOVI PRIORITETI: U takvim okolnostima Putin je mogao sebi da dozvoli da jednostavno nastavi sa obavljanjem redovnog posla, bez posebne kampanje, kao da ga uopšte ne očekuju izbori. Jedini njegov problem mogao je da bude mala izlaznost birača, ali je i to rešeno dobro smišljenim predizbornim potezima kojima je Putin ponovo uspeo da zainteresuje birače.

Treba reći i to da je velik deo posla predsednik obavio još na parlamentarnim izborima u decembru prošle godine, kada je Ujedinjena Rusija, koja ga podržava, osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu. Sada, kada je dobio i drugi mandat, što znači da se potpuno učvrstio na vlasti, najintrigantnije pitanje odnosi se na to kako će svoju, ponovo potvrđenu kremaljsku moć koristiti, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu.

S obzirom da se u protekle četiri godine Rusija koliko-toliko stabilizovala i postavila na noge, predsednikovi prioriteti biće kako je najavljeno, dalje administrativne, ekonomske, socijalne i zakonodavne reforme i rad na podizanju životnog standarda. Administrativne reforme su među prvima na toj rang listi i prvi potez u tom smeru bio je nenadno iznenadno raspuštanje stare vlade Mihaila Kasjanova i formiranje nove, s Mihailom Fratkovom na čelu, kao i personalne promene u predsedničkoj administraciji. Nova vlada imaće 17 ministara umesto nekadašnjih 30 i jednog potpredsednika umesto ranijih šest. Postavljanje Fratkova, malo poznatog, ali veoma iskusnog u ekonomskim i administrativnim pitanjima, ukazuje na pravac kojim će se Rusija kretati. Kako je najavljeno, osnovni zadatak vlade je reformisanje glomaznog i skupog birokratskog aparata i dalji rad na poboljšanju opštih prilika u zemlji. Jedan od glavnih zadataka biće i reforma penzionog i socijalnog sistema. Za drugi mandat Putin najavljuje i okončanje reforme vojske koja bi do 2007. trebalo da izraste u savremenu vojnu silu, rame uz rame s američkom, uz poboljšanje uslova života oficira i vojnika. Nedavni vojni manevri, najveći u poslednjih 20 godina, bili su prilika da se pokaže svetu, a narocito ruskim građanima da je Rusija još uvek velika vojna sila.

NOVI ŠEF DIPLOMATIJE: Što se spoljne politike tiče, Rusija želi da obnovi uticaj u svojim nekadašnjim republikama, da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju i dobije veću ulogu u Ujedinjenim nacijama. Možda je baš zbog toga došlo do promene na mestu ministra inostranih poslova, pa je Igora Ivanova zamenio Sergej Lavrov, koji je više od decenije bio predstavnik Rusije u UN-u. Važan zadatak biće održavanje dobrih odnosa sa SAD i nastavak saradnje u borbi protiv terorizma.

Kada je pre četiri godine Putin osvojio prvi predsednički mandat, Rusija se nalazila u ogromnim problemima, na ivici gladi i pretio joj je raspad. Sada je situacija potpuno drugačija. Zemlja je politički stabilizovana a ekonomija se ubrzano oporavlja. Novi-stari predsednik sada najavljuje borbu za dalju demokratizciju političkog sistema i veću slobodu medija. Upravo zbog toga on je na udaru najžešćih kritika. I pored velike i istinske popularnosti kod najvećeg dela stanovništva, Putinu se zamera da je malo uradio na transparentnosti svoje vladavine. Popularnost je stekao ekonomskim reformama, koje su dovele do porasta životnog standarda stanovništva, kao i zaustavljanjem rata u Čečeniji i stvaranjem koliko-toliko sigurnog ambijenta u državi. Takođe, za vreme njegove vladavine Rusiji je znatno porastao ugled u svetu, što je sve doprinelo da ga velika većina građana tako ubedljivo podrži na izborima.

Glavne zamerke odnose se na prersonalni karakter njegove vladavine, koja ne potiče između ostalog, iz članstva u nekoj od političkih partija. U ruskom političkom sistemu predsednik ima izuzetna ovlašćenja, prenaglašena u odnosu na parlament, koji nema efektivnu kontrolu nad predsednikom. To drugim rečima znači da odlučujući uticaj na politiku zemlje imaju predsednik i mala grupa njegovih saradnika. Sve to što je važilo i ranije sada je dodatno pojačano činjenicom da Putina od decembra prošle godine bezrezervno podržava politička partija koja ima dvotrećinsku većinu u parlamentu.

NOVE BOJAZNI: Sve donedavno njegovi protivnici su strahovali da će Putin tražiti izmenu ustava kako bi sebi obezbedio još jedan predsednički mandat; sada, međutim, strahuju da će jednostavno proglasiti naslednika, na isti način na koji je i sâm došao na "kremaljski presto" po ličnom izboru svog prethodnika Borisa Jeljcina.

Njegova otvorena najava u tom smislu izazvala je pravu buru, bez obzira na to što nije spomenuo ime potencijalnog pretendenta, ali sudeći po dosadašnjem iskustvu, to će, kad za to dođe vreme, biti iznenađenje, poput svih dosadašnjih personalnih rokada koje je izvodio.

Nema sumnje da su ovi izbori za Putina bili samo formalnost, a za sve ostale kandidate prilika "da ih birači ne zaborave". Glavni okršaj trebalo bi da usledi tek za četiri godine, kada Putin, kako je sam više puta najavio, ne bude više mogao da se kandiduje.