Na "ljutu ranu" zapadnih sankcija predsednik Ruske Federacije Putin je stavio "ljutu travu" – dekretom je 6. avgusta na godinu dana zabranio uvoz poljoprivrednih proizvoda, sirovina i hrane iz zemalja koje su uvele sankcije Rusiji. Istovremeno je naredio vladi, proizvođačima, prodavcima, udruženjima, organizacijama i trgovinskim lancima da preduzmu mere da bi se sprečio brz rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i da povećaju snabdevanje ruskih potrošača domaćom robom. Premijer Dmitrij Medvedev je već 7. avgusta objavio da je Moskva na godinu dana uvela potpunu zabranu uvoza govedine, svinjetine, živinskog mesa, ribe, sireva, mleka i proizvoda od voća i povrća iz Australije, Kanade, EU, SAD i Norveške.

Još pre formalnih kontrasankcija, ruske inspekcije su poslednjih meseci vraćale s granice rumunsku govedinu, poljsko i ukrajinsko voće, povrće i sir, litvansku svinjetinu, ribu i mleko u prahu, američke smrznute plodove mora i piletinu zbog otkrivenih aditiva, moldavske biljne proizvode… Pre objavljivanja Putinovog dekreta zabranjen je uvoz pilećeg mesa iz Poljske.

Bilo je takođe zaustavljanja uvoza čokoladnih proizvoda iz Ukrajine zbog "nejasnog porekla mleka" umućenog u Porošenkove "roshen" čokolade. U ruskoj Dumi su se u prethodnom periodu čuli i glasovi o mogućem ograničenju poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine nakon njenog potpisivanja ugovora sa EU.

POSLEDICE U EVROPI: Rusija je drugo najveće tržište Evropske unije za izvoz hrane – 10 odsto od ukupnog izvoza hrane – posle SAD u koje izvozi 13 odsto (vidi okvir). Vrednost robe čiji je uvoz "zabranjen" može dostići oko 8,5 milijardi dolara.

Ruska služba BBC-ja citira šefa predstavništva Evropske komisije u Moskvi, Litvanca Vigaudasa Ušackasa, da gubici EU zbog ruske zabrane uvoza mesa, ribe, mlečnih proizvoda mogu doseći 12 milijardi evra. Za gigantsku Evropsku uniju to je malenkost, ali za male ekonomije ruskih neposrednih suseda, kao što su baltičke zemlje, efekat će biti mnogo primetniji, a za određena preduzeća ruske sankcije mogu da predstavljaju žestok udar. Savetnik šefa litvanske filijale švedske banke SEB Gitanas Nauseda kazao je za bbcrussian.com da je u prošloj godini izvoz iz Litvanije u Rusiju robe koja je potpala pod zabranu činio oko 1,45 milijardi evra. Po BBC-ju, istiskivanje s ruskog tržišta moglo bi da izazove pad litvanskog BDP-a za 2,5 odsto. Među bolno pogođenim zemljama je i Finska, koja u Rusiju izvozi robu u vrednosti od 5,4 milijarde evra, od toga na poljoprivredne proizvode otpada oko 400 miliona. Tu su i Poljaci, koji su prošle godine u Rusiju izvezli oko 677.000 tona jabuka, pa bi, kako piše "Fajnenšel tajms", Poljsku, u kojoj poljoprivreda trenutno čini 3,8 odsto BDP-a, ruski embargo mogao da košta 0,6 odsto BDP-a. Poljaci su već počeli da apeluju na Amerikance da kupe njihove jabuke koje Rusi više neće.

POSLEDICE U SAD: Privredni list RBK (RosBiznesKonsalting, rbc.ru) na svom sajtu konstatuje da je Rusija drugo po veličini tržište za američko živinsko meso (posle Meksika). U prošloj godini iz SAD je u Rusiju izvezeno 276 tona mesa što je oko 8 odsto američkog izvoza piletine. To donosi 329 miliona dolara, a ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju Sjedinjenim državama je donosio 1,3 milijarde dolara (vidi tabele). Zamenik ministra finansija SAD za borbu s terorizmom i finansijske istrage Dejvid Koen kaže da će mere Rusije "verovatno imati zanemarljiv uticaj" na ekonomiju SAD. Administracija Sjedinjenih Američkih Država je u kontaktu sa poslovnom zajednicom o toj temi, rekao je Koen, odbivši da komentariše verovatnoću da će ova situacija uticati velike projekte američke energetske kompanije Ekson Mobil u Rusiji. Ekson Mobil je upravo potvrdio da učestvuje u projektu istraživanja nafte i gasa u arktičkom regionu. A ta sfera je pogođena pooštrenim evropskim sankcijama (zabrana prodaje tehnologije, cevi i opreme za platforme na Arktiku).

POSLEDICE U RUSIJI: Rusija više uvozi hrane nego što je izvozi. Ona godišnje uvozi prehrambenih proizvoda u vrednosti od 40 milijardi dolara. Rusija je najveće strano tržište za voće i povrće Evropske unije.

Glavni izvoznici hrane u Rusiju prošle godine su, po redosledu važnosti: Belorusija (2,7 milijardi), Brazil (2,4 milijarde dolara), Ukrajina (1,9 milijardi), Nemačka (1,8 milijardi) i Turska (1,68 milijardi), izveštava BBC, pozivajući se na istraživanja firme Kapital ekonomiks. I pored apela da se stimulišu domaći snabdevači, Rusija će se i u nastaloj situaciji verovatno okrenuti uvozu. Ruski mediji javljaju da ruski trgovinski lanci pokušavaju da uvećaju uvoz iz Južne Amerike, Turske i Kine. Portal RBK iznosi sledeći recept: beloruski sir, brazilska ćuretina, čileanski krompir i kinesko voće.

"Fajnenšel tajms" piše da EU namerava da izvrši pritisak na zemlje Latinske Amerike zbog signala da se njihove ekonomije spremaju da uskoče u slobodan prostor koji nastaje zabranom uvoza evropskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju. U medijskim izveštajima posebno se pominju Brazil i Čile. Brazil je, prema tome, odobrio da oko 90 mesnih kombinata započne izvoz ćuretine, govedine i svinjetine u Rusiju, RBK izveštava da je za samo nekoliko dana potpisan ugovor o povećanju izvoza mleka. Čile i Argentina pokušavaju da povećaju izvoz mesa u Rusiju.

Evropljani saopštavaju da će to uletanje na njihov dosadašnji teren smatrati nedopustivim.

Pritisak će verovatno ići kroz takozvani proces pregovora EU s južnoameričkim opštim tržištem, ali ti pregovori koji traju već petnaest godina ionako prolaze kroz teškoće. Pored Latinske Amerike, Belorusija i Turska se pominju kao zemlje koje bi mogle da profitiraju.

Austrijski list "Virtšaftsblat" (Privredne novine) piše da farmeri iz Češke, Grčke i Austrije nameravaju da od EU i od svojih vlada traže kompenzacije za gubitak ruskog tržišta.