“Zašto se toliko smeješ? Da li je život prema tebi bio dobar?” “Da, život je bio dobar prema meni jer sam živ.” Tako je Rafaelo Karo Kintero odgovorio na pitanje novinara 1985. godine, na dan kada je prvi put poslat u zatvor.

Rođen je 1952. u malom gradu Badiraguato, Sinaloa (na severu Meksika), zavičaju i drugih ozloglašenih trgovaca drogom. Narko biznismen El Čapo Guzman bio je samo ubica u ime kartela koji je vodio Karo Kintero, zajedno sa Don Netom i Feliksom Galardom. Jedan od njih je proizvodio travu u velikim količinama, drugi je uveo kolumbijski kokain, a treći je nadgledao strategije za prebacivanje kamiona i aviona u Sjedinjene Američke Države. Zajedno su činili kartel Gvadalahare, koji je kasnije postao kartel Sinaloa, najmoćniji u zemlji, do pojave kartela Nova generacija Haliska pre nekoliko godina.

USPEŠAN BIZNISMEN SA SELA

Karo Kintero je bio sin seljačkog para koji je imao desetoro dece. Jedva da je znao da čita i piše kada je počeo, ali se na marihuani obogatio za samo nekoliko godina. Pre nego što je napunio 30 godina, izgradio je do tada najveći centar za proizvodnju droge, na oko 1482 hektara, sa sofisticiranim sistemom za navodnjavanje i prvim staklenicima u kojima se gaji marihuana u celom Meksiku.

Pre nego što je napunio 30 godina, Karo Kintero je već bio milioner, ne samo zato što je počeo da masovno odgaja ženske biljke marihuane bez semena, koja je postala prvi izbor potrošača, već i zato što je njegova proizvodnja bila najveća. Oko 4.000 zaposlenih radilo je na njegovoj farmi u El Bufalumu, iz koje su se svakodnevno odvozili kamioni puni marihuane. Slao je više kamiona i aviona u Sjedinjene Države nego bilo koji drugi dobavljač, piše “El Pais”. Njegov rođak Amado Kariljo Fuentes je zbog sposobnosti da dovozi male avione u Sjedinjene Države nazvan “Gospodar neba”.

BONI I KLAJD SINALOE

To su bila vremena kada su trgovci drogom posećivali kafane, razmetali se novcem po noćnim klubovim i slikali se sa ministrima i guvernerima predstavljajući se kao uspešni biznismeni sa sela.

U jednom od barova, zgodni i šarmantni Karo Kintero upoznao je Saru Kozio Vidauri, 17-godišnjakinju iz konzervativnog visokog društva u Gvadalahari, rođaku bivšeg guvernera Haliska Giljerma Kozija Vidaurija. Sa DEA za petama, pobegao je sa njom u Kostariku. Porodica je osudila njenu otmicu, a sagu o njenom bekstvu pratili su i tračevi i vesti. Onog dana kada je Sara pozvala roditelje da kaže da je bezbedna, poziv je presretnut. Kada je policija ušla u kuću tog para, “Bonija i Klajda Sinaloe”, ona im je, prema pisanju “El Paisa”, rekla: “Nisam kidnapovana, ja sam zaljubljena”. U vreme kada je uhvaćen sa svojom devojkom u Kostariki, Kintero je imao 33 godine i bio je najveći diler marihuane na svetu.

Prošlog petka, 8. jula, ponovo je uhapšen, ovoga puta u Sinaloi, oko 150 km od grada u kojem je rođen i odakle je predvodio malu vojsku koja širi teror u severnom regionu Sonora. U svetu narkobosova, dostići 33 godine je blagoslov, ali dogurati do 69 je izuzetna privilegija, plaćena, doduše, lišavanjem slobode, piše španski “El Pais”.

REKET ULJUDNIH IZNUĐIVAČA I ZAŠTITA OD POREZNIKA

U životnom iskustvu Karo Kintero kombinuje poslovno znanje, imidž umerenosti, osećaj za potrebe zajednice i nasilje, što ga je dovelo u vrh, među velike narko-bosove 1980-ih. Neki se sećaju dolaska porodice Kara Kintera u pustinjski grad Sonoru osamdesetih godina i slike ružičastih limuzina iz vremena pre nego što su ulice uopšte bile popločane: “Karo je doneo mnogo novca u grad. Narod veoma poštuje njega i njegovu porodicu. Mnogi i dalje žive ovde, a poznato je da on ovamo dolazi i odlazi”, citira “El Pais” neku meštanku.

Meksički list na engleskom jeziku “Meksiko tudej” piše kako je Sinaloa, decenijama stara i veoma uspešna kriminalna grupa, imidž svoje opresivne vladavine povezivala sa predvidljivošću, sa određenim nivoom umerenosti i “prilično pažljivom kalibracijom nasilja”, tako da lokalni političari, biznismeni i ljudi “mogu da razviju predvidljive mehanizme suočavanja”.

Za razliku od klana Nova generacija Haliska, kartel Sinaloa je iza scene gajio profil “uljudnih iznuđivača koji dovode red, koji su civilizovani kriminalci, koji ne vrše samo nasilje zarad nasilja”, kako se u razgovoru za “Meksiko tudej” izrazio jedan biznismen iz Južne Donje Kalifornije.

“Tokom rata među kartelima Sinaloa i Tihuana, njihovim lokalnim opunomoćenicima, kao i među manjim nezavisnim kriminalnim grupama, život je bio veoma težak. Morali ste da platite reket mnogim grupama. Sve vreme vam se neko pojavljivao na vratima i pretio da će vam zapaliti biznis, pobiti porodicu. Cene su rasle i rasle, otprilike svake nedelje. A ako bi jedna grupa saznala da ste platili njihovim rivalima, pretili bi i vama i vašoj porodici iako nije bilo načina da se oduprete. Razmišljao sam da prodam sve svoje restorane. Ali sada kada je kartel Sinaloa pobedio, situacija je bolja. Morate da platite samo jednom, ne nedeljno, samo mesečno, naknada je smanjena, sve je lako. Oni su pristojni. I drže nam podalje od vrata zdravstvene inspektore i poreznike koji su nas maltretirali i tražili pozamašan mito”, pričao je jedan biznismen za “Meksiko tudej”.

U Akapulku, jedan lokalni visoki biznismen priča za taj medij kako je kartel Sinaloa takođe rešio neke slučajeve otmice rođaka biznismena, uhapsio navodne kidnapere i predao ih vlastima.

Tokom proleća 2020. godine, dok je kovid 19 harao svetom i Meksikom, mediji su bili opčinjeni time kako su razne meksičke kriminalne grupe, uključujući kartel Sinaloa, delile pakete hrane, sredstava za dezinfekciju i malu novčanu pomoć, što je bila veoma svrsishodna strategija kartela Sinaloa radi sticanja podrške lokalnog stanovništva. Kartel je obećavao lokalnim ljudima da će ih “spasti i pobrinuti se da ih siromaštvo ne uništi” čak i kada je kartel preuzimao njihove biznise – kao što su ribarstvo ili prodaja cigareta i alkohola, piše “Meksiko tudej”.

PRODUŽENO UBISTVO AGENTA, UZ POMOĆ LEKARA

Jednog dana u novembru 1984. stotine vojnika pojavilo se na farmi, uhapsilo sve radnike i spalilo 8.000 tona marihuane koju su pronašli. Ovo je bila najveća pojedinačna zaplena droge u istoriji, kada su Amerikanci, objavivši fotografije iz vazduha, naterale Meksiko da deluje.

Nakon tog napada, Karo Kintero se zakleo da će se osvetiti i tri meseca kasnije ubijeni su Kiki Kamaren Salazar, agent DEA koji je uspeo da se infiltrira na farmu, i pilot aviona. Kada je 7. februara 1985. godine Kamaren napustio američki konzulat u Gvadalahari, kidnapovala ga je policija i predala kartelu Gvadalahare, koji je u to vreme bio neprikosnoveni lider trgovine drogom između Meksika i SAD. Ubili su ga, ali to nisu učinili brzo: mučili su ga nedeljama, dok ga je lekar držao u životu da bi mu gazda produžio muke. DEA se tada zaklela da će osvetiti svog saradnika, proglasila je Kintera za metu broj jedan na listi najtraženijih kriminalaca i nudila 20 miliona dolara za bilo koju informaciju koja bi dovela do njegovog hapšenja.

OSLOBOĐEN ZBOG RUPE U ZAKONU

Pošto je proveo 28 godina u pet različitih zatvora, Karo Kintero je oslobođen 2013. godine zbog rupe u zakonu. Sudija je odlučio da mu nije trebalo suditi na saveznom već na lokalnom nivou, u njegovom rodnom gradu i pustio ga je na slobodu.

Pre nego što je pravosudni sistem mogao da promeni presudu, kapo je već otišao u podzemlje. Iz svog skrovišta dao je intervju časopisu “Proceso” negirajući svoje učešće u Kamareninoj smrti i tvrdeći: “Više nisam opasnost za društvo. Ne želim da znam ništa o trgovini narkoticima. Ako sam uradio nešto loše, već sam to platio”.

Međutim, sve je ovo bilo samo spektakl, on se vratio starim putevima u mestima kao što su Kaborka ili San Luis Rio Kolorado, gde je ponovo okupio malu vojsku i pokušao da obnovi poslove u svetu organizovanog kriminala. Uprkos tome što je bio kriminalac za koga je DEA ponudila najveću nagradu od 20 miliona dolara, njegovo skrovište bilo je javna tajna na njegovoj matičnoj teritoriji. Ostao je blizu malih, zabačenih sela u kojima je odrastao, prašnjave sijere Sinaloe i pustinje severne Sonore. U Kaborki, 100 kilometara od američke granice, preplavljenoj nasiljem između lokalnih kartela u kojima su učestvovali njegovi ljudi, u kojoj je kontrola vlasti bila slaba, Karo Kintero je održavao još jedno svoje sklonište. Kada je oslobođen, prvo što je uradio bilo je da se vrati u svoj rodni grad. Reorganizovao je svoje ljude, pregovarao o deobi kolača i tiho nastavio sa poslom.

FBI je locirao Kintera u Badiraguatu, u Sinaloi, rodnom gradu skoro svih meksičkih narko “kaposa”, najavljujući da on upravlja sopstvenim kartelom izvan regiona. Nisu bili daleko od cilja. Povratak kući je, inače, bila strategija meksičkih trgovaca narkoticima čak i kada je to dovodilo do njihovog hapšenja. Hoakin El Čapo Guzman je poslednji put uhvaćen u kući u Los Močisu, u Sinaloi, 2016. godine. Pretpostavlja se da je isto učinio i poslednji šef narko kartela iz stare škole kartela Sinaloa, Ismael El Majo Zambada.

Kada je Kintero uhvaćen u petak 8. juna popodne, meksička mornarica je rekla da se krio u nekom žbunju i da ga je pronašao mornarički pas. U svom saopštenju, meksička mornarica je, međutim, navela da je 14 njenih pripadnika poginulo nakon što se helikopter black hawk srušio u gradu Los Močis u Sinaloi, ali tvrdi i da nije bilo naznaka da je nesreća povezana sa Kinterovim hapšenjem.

DUG KRVI

Agenti američke DEA sa sedištem u Meksiku sarađivali su sa meksičkim vlastima na lociranju i hapšenju Kintera, saopštila je, prema CNN-u, administratorka DEA En Milgram u belešci u kojoj je pripadnicima te agencije poručila: “Više od 30 godina muškarci i žene DEA-e neumorno su radili na tome da Karo Kintero bude priveden pravdi. Današnje hapšenje je rezultat godina vaše krvi, znoja i suza. Bez vašeg rada Karo Kintero se ne bi suočio sa pravdom…”

“To je verovatno jedno od najvažnijih hapšenja u poslednjoj deceniji”, rekao je Majk Vigil, bivši šef međunarodnih operacija DEA za Rojters. Američki državni tužilac Merik Garland je najavio kako će SAD tražiti da Kintero bude hitno izručen, jer “ne postoji mesto za skrivanje bilo koga ko kidnapuje, muči i ubija američke policajce”.

“El Pais” piše da se predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador, koji je kritikovan od strane SAD-a zbog neaktivnosti, nakon hapšenja Kintera može pohvaliti prvim značajnim uspehom. Međutim, njegovi kritičari tvrde da se to dogodilo samo zato što se sastao sa Bajdenom u Beloj kući tri dana pre toga.

Na dnevnom redu posete bili su bezbednost, trgovina oružjem, kao i migraciona kriza. Karo Kintero više nije moćni trgovac drogom kakav je nekada bio, ali njegovo izručenje moglo bi da predstavlja “poravnanje” jednog od dugotrajnih dugova Meksika prema Sjedinjenim Državama, kao što se to desilo sa jednim od nekada najtraženijih narko-bosova, Hoakinom “El Čapom” Guzmanom, koji je izručen ubrzo nakon što je Donald Tramp preuzeo dužnost 2017. godine.