Lideri EU-a prošle nedelje i zvanično su u Rimu potpisali prvi ustav Evropske unije. Za istorijski događaj izabran je istorijski grad. Iako je zabeleženo da je američki predsednik Džordž Buš jednom u šali pred odlazećim predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem uporedio Evropsku uniju sa Rimskim carstvom, prestonica Italije odabrana je iz razlogâ koji, ipak, imaju više veze sa novijom istorijom.

U Rimu je, naime, 1957. godine potpisan Rimski sporazum, koji je udario temelje EU-a. Doduše, na Rimski sporazum tada su svoj potpis stavili lideri samo šest zemalja, što nije ni četvrtina od današnjeg broja članica. Uz to, na svetkovinu su ovoga puta pozvani i predstavnici zvaničnih kandidata, Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Turske.

O Ustavu, čiji je tekst specijalna komisija na čelu sa bivšim predsednikom Francuske Valerijem Žiskarom d’Estenom pripremala dve godine, tek treba da se izjasne sami građani. Neke države će prvi ustav EU-a ratifikovati u parlamentu, dok neke, poput Danske, njihov ustav obavezuje da to bude na referendumu. Međutim, ovoj grupi pridružile su se i zemlje od kojih se to nije očekivalo, poput Britanije, Francuske i Španije, tako da čitav projekat vrlo lako može biti doveden u pitanje u slučaju da u ovim zemljama u međuvremenu naraste talas evroskepticizma. Pored spomenutih zemalja, Ustav će plebiscitom biti usvajan još i u Holandiji, Portugalu, Češkoj, Irskoj i Luksemburgu.

BEZ ŠTEDNjE: Domaćin samita, kontroverzni premijer Silvio Berluskoni, nije štedeo, i potrudio se da učesnicima ostane u sećanju kao jedan od najraskošnijih samita EU-a u poslednjih deset godina. Berluskoni je goste dočekao u renesansnom zdanju Kampidoljo, u koje su lideri ulazili po abecednom redu zemalja koje predstavljaju. Renesansne slike i skulpture ukrašavalo je ni manje ni više nego 30.000 žutih i crvenih cvetova a u Kampidoljo su stigli ljubaznošću holandske vlade, koja trenutno predsedava EU-om. Svaki od lidera EU-a dobio je na poklon platinasto penkalo da potpiše novi ustav. Biće zanimljivo videti koliku će vrednost dostići kada se neki od primeraka budu pojavili na čuvenim aukcijama. Čak 7000 pripadnika snaga bezbednosti staralo se da ne dođe ni do kakvog incidenta, dok je čitava eksadrila borbenih aviona F-16 čuvala zonu zabrane letenja nad centrom grada.

Zlobnici će možda primetiti da je Silvio Berluskoni ovim raskošnim gostoprimstvom želeo zapravo da zaseni gaf italijanskog kandidata za komesara i premijerovog ličnog prijatelja Roka Butiljonija, zbog koga nije izabrana nova komisija, tj. "vlada" EU-a. "Možda sam niko i ništa u Italiji, ali ću zato biti neko u Evropi", izjavio je Butiljoni kada je obelodanjeno da će predstavljati Italiju u Komisiji. Njegovo proročanstvo se ispunilo, ali ne i nužno na način na koji je očekivao. Neposredno pre nego što je novoizabrani Evropski parlament trebalo da amenuje izbor novih komesara, sa predsednikom Žozeom Manuelom Barosuom na čelu, Butiljoni, koga je Berluskoni predložio za komesara za pravosuđe, izjavio je da je "homoseksualnost greh" i izneo niz uvredljivih opaski na račun samohranih majki i žena koje grade karijeru.

Socijaldemokrate, liberali i "zeleni" parlamentarci svih nacija digli su se na noge, smatrajući nedopustivim da se tako važan portfelj kao što je pravosuđe prepusti čoveku toliko retrogradnih shvatanja koji se javno zalaže za diskriminaciju. Danima su se hodnici Evropskog parlamenta u Strazburu tresli od vike i svađe između liberala i demohrišćana koji su Butiljonija uzeli u zaštitu. Butiljonija, koji nije samo lični prijatelj italijanskog premijera, već i pape Jovana Pavla II lično, kome često piše i poslanice, u zaštitu je uzeo i katolički lobi. Tako je galamu nastalu zbog Butiljonijevih shvatanja jedan kardinal izjednačio sa antihrišćanskom "inkvizicijom". Uz to, španska vlada nedavno je najavila da će dozvoliti sklapanje brakova između homoseksulaca, pa su se konzervativne novine "ABC" odmah pobunile protiv "militantnog sekularizma" uperenog protiv crkve. Šef poslaničkog kluba liberodemokrata u EP-u Grem Votson sumirao je stavove nesuđenog komesara za pravosuđe sledećim rečima: "Gospodin Butiljoni želi da izbeglice drži u izbegličkim logorima, žene u kuhinji, a homoseksualce u paklu." Sam Butiljoni je samo nekoliko sati pre ključne sednice EP-a izjavio da "homoseksualizam smatra grehom, ali ne i krivičnim delom", ali je pod pritiskom ipak odustao od kandidature. Ceo tim nove komisije predsednika Barosua sada se nalazi na popravnom ispitu, a Evropski parlament trijumfuje jer je napokon pokazao gde leži moć u EU-u.

BOLNA TAČKA: Međutim, Butiljoni, osvedočeni katolik, nehotice je dirnuo u bolnu tačku EU-a – u pitanje njenog hrišćanskog identiteta. Da podsetimo, u prvi evropski ustav nije ušlo ni "h" od hrišćanstva, ali su se baš oko tog pitanja lomila mnoga koplja, što je podgrevalo paranoju evroskpetičnih Britanaca da je EU zapravo "tvorevina iza koje stoji vatikanska zavera", ideju koja nije bila strana ni čuvenoj Margaret Tačer. Istini za volju, "očevi EU-a", poput Adenaura, Šumana i Delora, jesu bili osvedočeni katolici koji su verovali da vera ima snagu ujedinjenja. Asren Hajc, koji je 1955. osimislio prepoznatljivu plavu zastavu EU-a sa zvezdicama, nedavno je u jednom intervjuu priznao da je inspiraciju našao u "Otkrovenju", poslednjem poglavlju Novog zaveta, gde se pominje žena obučena u sunce sa krunom od 12 zvezdica oko glave". Bilo kako bilo, Butiljonijev ispad otkrio je da duboke podele oko zajedničkih vrednosti EU-a postoje. Parlamentu je nenadano data prilika da ih definiše i potvrdi, što je za mnoge važniji posao od utvrđivanja standarda o zakrivljenosti kiselih krastavaca ili veličini rupa ribarskih mreža koje ribari iz EU-a smeju da bacaju.