SAD i Irak
Rat na Tigru i Potomaku
Ovom pobedom, predsednik Buš pokazao je koliku moć američki predsednik ima u pitanjima rata, čak i kada je taj rat toliko nepopularan
Višenedeljna rovovska borba demokratske većine u američkom kongresu i Bele kuće oko finansijske podrške američkom vojnom prisustvu u Iraku okončana je kompromisom koji je nakratko ujedinio zaklete pristalice i zaklete neprijatelje politike Bele kuće u oceni da je Buš nakon prve runde izašao kao pobednik. Kongres je odrešio kesu za američke vojnike u Iraku i Avganistanu pod povoljnijim uslovima za Buša nego što su zakleti protivnici politike Bele kuće priželjkivali jer uz blizu 100 milijardi dolara neophodnih za operacije u Iraku ne stoji zahtev da predsednik najavi plan i raspored povlačenja američkih snaga iz Iraka.
Ovim uslovom su predstavnici demokrata u Kongresu pretili od trenutka kada je Nensi Pelosi u ruku uzela drveni čekić, simbolično pomagalo svakog predsednika Kongresa. I u Kongresu i u Senatu, zakon kojim su odobrena sredstva za vojne operacije u Iraku izglasan je prevashodno zahvaljujući raspoloženju republikanskih predstavnika. Njih 280 glasalo je za usvajanje ovog zakona, ali je dobio podršku od 86 demokrata. Predsednica Pelosi je uz 139 demokrata i približno toliko republikanaca izrazila svoj antiratni stav. U Senatu, gde demokrate imaju tek malu većinu, predsednik Buš ovoga puta izvojevao je još ubedljiviju pobedu. Demokrate su se tamo našle u poziciji iz koje su grčevito pokušavale da pobegnu – u manjini. Ova manjina, doduše, prilično je rečita, jer se u njoj našlo čak troje od četvoro predsedničkih kandidata – Hilari Klinton (Njujork), Barak Obama (Ilinois) i Kristofer Dod (Konektikat), dok je Džozef Bajden (Delaver) podržao ovu meru. Ovom pobedom, predsednik Buš pokazao je koliku moć američki predsednik ima u pitanjima rata, čak i kada je taj rat toliko nepopularan, kao što je rat u Iraku. Kako pokazuje poslednje istraživanje koje su zajednički sproveli dnevnik "Njujork tajms" i kanal CBS, čak 76 odsto Amerikanaca smatra da je rat krenuo napokao, a više od 60 odsto smatra da u rat nije trebalo ni krenuti.
Predsednik Buš je slaveći ovu malu pobedu ostao veran sopstvenim iluzijama, pokazujući da mu ni pred kraj mandata, u novoj konstelacji snaga, ne pada na pamet da izvadi vosak iz ušiju. Na hitno sazvanoj konferenciji za novinare, Buš je zaigrao na kartu opasnosti od terorističkih napada, što je adut koji koristi kad god želi da zbije redove i opravda nepopularne mere vezane za ratni pohod. Buš je iz odgovora u odgovor pokušavao da ubedi javnost da poraz u Iraku znači pobedu za Osamu bin Ladena i Al kaidu. Vrhovni komandant je na taj način složenu situaciju u Iraku sveo na mitološku borbu između dobra i zla, gde se na strani dobra mlada iračka demokratija, podržana Amerikom, bori protiv terorističke mreže Al kaide sa Bin Ladenom na čelu. Kada je jedan novinar upitao Buša zašto misli da javnost posle svega, treba da mu veruje kada je reč o Iraku, on je najpre održao kraći govor o vezama Al kaide sa Irakom, koje, po njegovom ubeđenju, datiraju još iz doba Sadama Huseina, a koje obaveštajna služba SAD nikada nije potvrdila, a zatim je novinara upozorio: "I tvoja deca su u opasnosti, Dejv."
Bušova fiksacija Osamom bin Ladenom i Al kaidom u snažnom je kontrastu sa izveštajima sa terena. Maj je po američke vojnike u Iraku bio najkobniji mesec ove godine, jer je do sada stradalo više od 100 pripadnika američkih snaga, a i sam je predsednik najavio vruće leto. Nedavno je ugledni Kraljevski institut za međunarodne odnose iz Londona, poznatiji pod nadimkom Četam haus, objavio analizu prema kojoj se Irak nalazi na ivici pucanja po svim šavovima. Autori izveštaja tvrde da je iračka vlada mahom nemoćna u mnogim delovima zemlje, i da se u Iraku trenutno vodi nekoliko građanskih ratova. Autori pozivaju vladu Velike Britanije i američku administraciju da hitno promene strategiju i izvuku zemlju sa ivice ponora totalnog raspada i dezintegracije.
Pristanak demokrata u Kongresu i Senatu da Bušu odobre sredstva kojima će moći da izdržava do septembra, antiratni tabor doživeo je kao kapitulaciju. Eli Parizer, direktor antiratnog pokreta MoveOn.org, kaže da su demokrate popustile kada uz sebe imaju podršku većine javnosti. "Demokrate su pobedile na novembarskim izborima da zemlju izvedu iz rata, a s ovim zakonom se to sigurno neće desiti."
No, kad se stvari pogledaju malo pažljivije, Buš je ovom pobedom pre sebi obezbedio mali predah pred odlučnu rundu koja ga sa demokratskom većinom čeka u septembru, kada bude bio prinuđen da ponovo zakuca na vrata Kongresa za novac. Tada će, najvaljuje Nensi Pelosi, biti novih uslovljavanja. Uz to, demokrate su i u ovaj zakon proturile uslov da će iračka vlada dobiti pomoć za ekonomski razvoj samo ako se većina u Kongresu i uveri da je do tada ispunila određena očekivanja. Uz ovaj zakon, Buš je morao da proguta još nekoliko gorkih pilula. Među njima je i zakon o povećanju minimalne nadnice koja će se u roku od dve godine sa sadašnjih 5,15 dolara popeti na 7,25 dolara na sat, a što je bio jedan od prioritetnih ciljeva demokrata nakon pobede na izborima. Minimalnu zaradu je poslednji put povisio Bil Klinton pre deset godina. Kongres je u paketu sa zakonom o Iraku progurao i subvencije poljoprivrenicima (što neće olakšati pregovore koji se o subvencijama vode pred Svetskom trgovniskom organizacijom), ali i sredstva za pomoć žrtvama uragana Katrina.
Kongres u septembru očekuje i izveštaj o napretku od glavnokomandujućeg američkih snaga u Iraku generala Dejvida Petreusa koji će umnogome uticati na raspoloženje predstavnika u Kongresu. Do tada će i predizborna kampanja biti u punom zamahu. No, sve ovo na umu sigurno imaju i pobunjenici i ostali protivnici američkog vojnog prisustva u Iraku. Predsedniku Bušu treba priznati da je u pravu kada Amerikance upozorava da je na pomolu "krvav avgust".
