Sa Bliskog istoka poslednjih nedelja dolaze protivrečne slike. Na jednoj strani je težak položaj Palestinaca u pojasu Gaze i humanitarna katastrofa u tom području, uz masovne izraelske vojne operacije i učestalo palestinsko raketiranje. Sa druge strane, govori se o stvaranju palestinske države i mirovnim pregovorima koji su "na dobrom putu" (Kondoliza Rajs). Uz sve probleme koji opterećuju odnose Izraela sa Palestincima, situacija u Gazi i odnos suprotstavljenih palestinskih frakcija, Fataha i militantnog Hamasa već mesecima ometaju svaki ozbiljniji pokušaj pokretanja mirovne inicijative.

Izrael se iz Gaze povukao 2005. godine, ali je zadržao kontrolu nad granicama (osim sa Egiptom), obalom i vazdušnim prostorom, dotokom struje, vode i goriva. Nakon kratkotrajnog sukoba sa Fatahom, Gaza se od juna prošle godine nalazi pod kontrolom Hamasa, koji u Izraelu, SAD i EU smatraju za terorističku organizaciju. Zauzvrat, Fatah je preuzeo kontrolu nad Zapadnom obalom. Hamas ne priznaje Izraelu pravo na postojanje i protivi se svakom mirovnom sporazumu sa njim. Do sada je jevrejskoj državi uspelo da ponudi jedino dugoročno primirje, ali ne i trajni sporazum, niti je prihvatila dosadašnje palestinske dogovore sa Izraelom.

Svi dosadašnji pokušaji pomirenja Fataha i Hamasa izjalovili su se. Pre desetak dana, na inicijativu predsednika Jemena Alija Abdulaha Saleha, Hamas i Fatah su čak potpisali i zajednički sporazum o okončanju neprijateljstava, koji je propao već sutradan. Naime, Fatah insistira da se pre svakog dijaloga Hamas mora odreći kontrole nad Gazom, dok Hamas to isto traži za Zapadnu obalu i traži nove parlamentarne i predsedničke izbore. Ukoliko Mahmud Abas, predsednik Palestine i Fataha, želi da nastavi pregovore sa Izraelom, ni neka nova vlada nacionalnog jedinstva ne dolazi u obzir, jer Izrael odbija da ima bilo kakvu komunikaciju sa Hamasom.

Kada je Hamas preuzeo kontrolu nad Gazom, Izrael je odgovorio potpunom blokadom tog uskog pojasa, u kome živi oko 1,5 milion ljudi. Gaza je brzo dovedena na ivicu kolapsa, zavisna je od humanitarne pomoći, koju izraelske kontrole jedino propuštaju. Hamas bez obzira na to nije promenio stav u odnosu na Izrael, na čiju teritoriju je počeo da ispaljuje rakete. Već se počelo govoriti o ravnoteži terora. Situacija se vrlo brzo iskomplikovala, tako da je Izrael, kao odgovor na raketiranje, krajem januara uveo potpunu blokadu Gaze. U Gazi je situacija postala dramatična, pa je Hamas minirao visoki zid duž granice sa Egiptom i tako "probio blokadu". Svet su obišle slike očajnih ljudi koji su provalili preko granice da bi kupili najosnovnije potrepštine. Izrael je protestovao, ali je Egipat ipak držao granicu otvorenu tri dana. Kako raketiranje Izraela nije prestalo, nego je pojačano, Izrael je odgovorio masovnim vojnim napadom na Gazu početkom marta, kada je poginulo više od 100 Palestinaca, mahom civila. Ogorčen zbog izraelske intervencije, palestinski predsednik Mahmud Abas prekinuo je mirovne pregovore sa izraelskim premijerom Ehudom Olmertom. Na američku intervenciju, pregovori će biti nastavljeni sledeće nedelje. Izaslanik UN-a za ljudska prava na okupiranim teritorijama Džon Dugard sačinio je izveštaj u kome kaže da su teroristički akti Palestinaca "neizbežna posledica " izraelske okupacije. Masovna bombardovanja Gaze su ubrzo obustavljena, ali nisu zaustavila raketiranje, uz pojedinačne izraelske odgovore.

Situacija u Gazi stavlja i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, pripadnika Fataha, u nezavidnu situaciju. Osim ideološke podele, koja postoji između Fataha i Hamasa, Palestinci su sada podeljeni i teritorijalno. Deo se nalazi u Gazi, koja je pod blokadom, dok većina živi na Zapadnoj obali, u koju pristižu donacije iz inostranstva sa ciljem da pomognu palestinsku ekonomiju. Abas važi i za pristalicu mirovnog sporazuma sa Izraelom i jedini je palestinski lider sa kojim Izrael želi da pregovara. Njemu je, međutim, teško da pregovara, dok se veliki broj njegovih sunarodnika nalazi na ivici egzistencije u Gazi. Čini se da Abas i nema mnogo izbora. Njegova vlada zavisna je od strane pomoći, i njegov glavni adut je da domaćoj javnosti pokaže da se put prema miru više isplati od konfrontacije sa Izraelom.

Na konferenciji održanoj u Anapolisu krajem prošle godine obe strane dogovorile su se da će raditi na okončanju sukoba i stvaranju nezavisne palestinske države do kraja godine, po principima američkog plana iz 2003. godine. Američki plan zahteva najpre poboljšanje bezbednosne situacije, koja uključuje prestanak terorističkih napada i izraelskih neproporcionalnih odgovora, kao i obustavljanje izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Potom bi se pristupilo razgovorima o stvaranju palestinske države. Ehud Olmert i Mahmud Abas dogovorili su se da održavaju sastanke svake dve nedelje, i da pokušaju da pokrenu mirovni proces sa mrtve tačke. Međutim, da bi se mirovni proces pokrenuo, neophodno je da obe strane počnu sa ispunjavanjem dogovorenih obaveza.

Palestinci od Izraela zahtevaju da obustavi izgradnju naselja na Zapadnoj obali, povuče svoju vojsku do linija koje su ranije dogovorene i da oslobodi znatan broj palestinskih zatvorenika koji se nalaze po izraelskim zatvorima. Palestinci su se obavezali da će pružiti Izraelu bezbednosne garancije i uništiti terorističke strukture. Međutim, nijedna od strana praktično nije ni počela da ispunjava obaveze, pa osim povremenih sastanaka Abasa i Olmerta, ni do kakvog pozitivnog pomaka nije došlo. Izrael nije obustavio izgradnju naselja, već je najavio izgradnju novih kuća oko Jerusalima, u čijem istočnom delu Palestinci nameravaju da osnuju svoju buduću prestonicu. Ni Palestinci nisu daleko odmakli u davanju bezbednosnih garancija i demontiranju terorističkih struktura. Sa Hamasom, koji je na vlasti u Gazi i protivi se svakom sporazumu sa Izraelom, mirovni proces teško da može stvarno da se pokrene.