Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Ata Anan (63) često se budi u cik zore, ali ga je u pet ujutro u petak 12. septembra iz sna trgao telefonski poziv. "Čestitam", čuo je glas svog portparola Freda Ekarta. Generalni sekretar upravo je saznao da je ovogodišnja Nobelova nagrada za mir pripala njemu i svetskoj organizaciji u celini na čijem se čelu nalazi od 1996. godine. "Kakvo divno buđenje!", ispričao je kasnije g. Kofi Anan. "S obzirom na posao kojim se bavimo, kada vam telefon zazvoni u ranu zoru, obično očekujete neku katastrofu."

Anan je drugi generalni sekretar UN-a koji je dobio prestižnu nagradu za mir. Njegov prethodnik je Norvežanin Dag Hamaršeld koji se na čelu svetske organizacije nalazio od 1953, a nagradu je dobio posthumno 1961, iste godine kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Kongu. Pojedine agencije svetske organizacije takođe su dobitnici Nobelove nagrade; UNHCR 1954. i 1981. godine; UNICEF 1965 i mirovne snage UN-a 1988. Ali, od svog osnivanja nakon Drugog svetskog rata, ovo je prvi put da ova svetska organizacija u celini dobije prestižno priznanje za svoj doprinos miru u svetu. Iznos od 947.000 američkih dolara ravnopravno će podeliti generalni sekretar i sama organizacija, ali je prestiž utoliko veći jer se ove godine nagrada dodeljuje po stoti put.

"Jasno naglašavajući tradicionalnu odgovornost Ujedinjenih nacija za mir i bezbednost, on je takođe istakao dužnosti organizacije u pogledu ljudskih prava. Izdigao se do novih izazova kao što su sida i međunarodni terorizam, a delotvorno iskoristio skromne resurse UN-a", kaže se u zvaničnom obrazloženju odluke Komiteta u Oslu na čijem se čelu nalazi Gunar Berge.

DEBLOKADA: Svetska organizacija osnovana je odmah nakon Drugog svetskog rata da bi sprečila buduće ratove i uspostavila pravila za uređenje sveta i mehanizme za njihovo sprovođenje. Uspostavljena je i sa ciljem da se u svetu održi nada da je uređenije i pristojnije svetsko društvo moguće i da nas podseti da postoje vrednosti koje treba da budu zajedničke svim ljudima. Mnogi događaji tokom više od pola veka od kad OUN postoji izvrgli su ruglu mandat i osnovne ideje na kojima svetska organizacija počiva. Ali, s krajem hladnog rata, rad UN-a donekle je deblokiran i otvorile su se neke nove mogućnosti za globalnu saradnju koje je Kofi Anan uspešno iskoristio.

U njegove zasluge ubrajaju se uspešnija borba protiv siromaštva, epidemije side, koja hara Afrikom i koja će za dve decenije odneti život miliona ljudi, i smanjenje globalnog zagađenja. Anan je imao sreće da ne bude na čelu svetske organizacije za vreme krvavih ratova u Somaliji, Ruandi i Bosni; uprkos uspesima na ekonomskim, socijalnim i ekološkim frontovima, UN će uvek biti sagledavane kroz uspehe mirovnih misija. A upravo je uloga koju su UN imale u ovim ratovima donela neprocenjivu štetu svetskoj organizaciji, zbog čije je nemoći i pred čijim je očima u smrt oterano na stotine hiljada ljudi. I zaista, vest da je UN dobitnik najveće nagrade za mir ostavlja gorak ukus u ustima preživelih u genocidima u Bosni i Ruandi. S druge strane, za vreme Ananovog mandata, koji je produžen u junu ove godine, UN su dobile nove neobične uloge u obnovi i upravljanju ratom razorenih društava kao što su Istočni Timor i Kosovo.

Cinici će primetiti da ni Anan niti organizacija na čijem se čelu nalazi ne bi imali šanse da se okite ovako vrednim priznanjem da nije bilo 11. septembra, nakon čega je počeo medeni mesec između OUN-a i SAD.

Iako g. Anan može da zahvali upravo Amerikancima što se našao na čelu svetske organizacije, jer su se oni usprotivili da se produži mandat njegovom prethodniku Butrosu-Butrosu Galiju i jasno stavili do znanja da bi Anana voleli da vide kao generalnog sekretara, između OUN-a i SAD vladao je hladni rat. I Klintonova i Bušova administracija pokušavale su da pokažu ko je gazda tako što su odbijale da plate dug težak blizu milijardu dolara, dovodeći praktično svetsku organizaciju do prosjačkog štapa. Kada je 1998. Kofi Anan iznenada odlučio da otputuje u Irak u pokušaju da nagovori iračkog predsednika Sadama Huseina da se dozvoli međunarodnim ekspertima da se uvere da Irak ne proizvodi hemijsko i biološko oružje za masovno uništenje i time spreči vojnu odmazdu SAD i V. Britanije (koja traje i danas), tadašnji šef američke diplomatije Medlin Olbrajt bukvalno je urlala na njega preko telefona. Tom prilikom ga je podsetila kome treba da zahvali što uživa funkciju "glavnog i odgovornog diplomate". Amerikanci su ga tada uporedili sa Nevilom Čemberlenom koji je podilazio Hitleru. Trvenja su se nastavila i sa Bušovom administracijom, koja je bojkotovala samit u Durbanu protiv rasizma. No, tragedija koja je pogodila Ameriku, ali koja je ostavila posledice na ceo svet, primorala je američku administraciju da se u naporima za stvaranje globalne koalicije u borbi protiv međunarodnog terorizma okrene prirodnom sagovorniku – OUN-u. Ananova angažovanost proizvela je razne rezolucije u okviru poglavlja VII Povelje UN-a, kojom se terorizam karakteriše kao pretnja svetskom miru i kojom se automatski zemlje članice obavezuju na borbu protiv ovog zla. Naravno, dug SAD uplaćen je po hitnom postupku na odgovarajući račun UN-a. Na koncu, predsednik Džordž Buš mlađi bio je među prvima koji su čestitali Ananu na uglednom priznanju.

PRAVI ČOVEK NA PRAVOM MESTU: Bez ozbira na povoljan splet okolnosti, ostaje činjenica da je od svih posthladnoratovskih generalnih sekretara svetske organizacije Kofi Anan satkan od materijala koji ga čine pravim čovekom na pravom mestu. Ovaj diplomata od karijere u OUN-u, u kojoj je proveo gotovo dve decenije na različitim poslovima, rođen je u Gani, u aristokratskoj porodici. Školovao se na prestižnim školama u Ženevi i u SAD, gde se na uglednom univerzitetu M.I.T. (Masačusetski institut za tehnologiju) specijalizovao za finansije i menadžment. Supruga mu je Nane Valenberg Anan, sestričina čuvenog švedskog diplomate Raula Valenberga koji je ličnim zalaganjem spasao na hiljade Jevreja tokom Drugog svetskog rata da bi i sam na kraju okončao u nekom gulagu.

Od svog oca naučio je tradicionalni zavet svojih sunarodnika: ljudsko biće treba da sakupi pet vrlina da bi postalo čovekom. Kofi Ata Anan ima ih mnogo više. Među njima su svakako odvažnost, dostojanstvo, hrabrost i istančan osećaj za moral. Ovo poslednje mu, međutim, ne bi bilo dovoljno jaka preporuka za posao upornog slagača lego-kockica novog svetskog poretka da ga ne krasi i izuzetna diplomatska veština pred kojom mnogi sagovornici ostaju naprosto razoružani. "Pred njim padaju sve barijere", kaže za Anana bivši nemački kancelar Kol. Ričard Holbruk, donedavni ambasador SAD u UN-u koji nije poznat po velikodušnosti kada su komplimenti u pitanju i Ananov takmac za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, nazvao ga je rok-zvezdom diplomatije. Uvek besprekorno elegantan i blagorečiv, Anan je poznat i po izuzetnom smislu za humor. Kada ga je ispred ulaza u UN dočekalo stotine saradnika da proslave pobedu, Anan im je poručio: "Nije nemoguće da opet zaslužimo i dobijemo Nobelovu nagradu. Zato, trk natrag na posao." Interesantno je da se bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević nalazi među ljudima koji su ostavili uticaj na "glavnog i odgovornog diplomatu". Osim što ga je zapanjila Miloševićeva sposobnost da se hladnokrvno raspituje o restoranima u Njujorku koje je voleo da posećuje kada je tamo službovao kao bankar, dok istovremeno njegova politika tera ljude u smrt, zbog Miloševića Anan više ne koristi lift. Kaže da je ostao zaglavljen u liftu 15 minuta kada je išao na sastanak sa njim. "Od tad koristim stepenice", kaže Anan.