Rusija – ŠOS i BRIK
VOJNA VEŽBA: Šangajska organizacija za saradnju
Rubljom na dolar
Rusija okuplja države u ekonomskom usponu, uglavnom azijske, s ciljem jačanja međusobne saradnje u uslovima globalne krize, ali i sa namerom da se od Zapada traži njihovo veće uključivanje u svetsku finansijsku politiku
U Ekaterinburgu, u "prestonici" uralske Rusije, sredinom juna održana su dva samita: država članica Šangajske organizacije za saradnju ŠOS koju predvode Rusija i Kina, kao i prvi samit lidera neformalnog kluba država pod akronimom BRIK – Brazil, Rusija, Indija i Kina. Oba samita bila su usmerena u pravcu prevazilaženja globalne ekonomske krize, ali i ostvarenja većeg uticaja u međunarodnim organizacijama kao što su Međunarodni monetarni fond. Međutim, samiti u Ekaterinburgu pokazali su da i pored pozitivnih statističkih prognoza, novi azijski i drugi "ekonomski tigrovi" imaju dosta razlika koje će u budućnosti biti teško prevazići. Jedna od najprimentnijih tačaka njihovog razmimoilaženja je u odnosu na pitanje uticaja američkog dolara u svetu, koje je na oba samita uglavnom otvarala država "domaćin" – Rusija.
ŠOS: Iako se ŠOS naviše bavi pitanjima granične bezbednosti, ove godine na samitu u Ekaterinburgu Šangajska organizacija za saradnju je stavila akcenat na pitanja ekonomske saradnje i potrebu za zajedničkim prevazilaženjem svetske krize. Mediji prenose da je trgovinski obrt među članicama ŠOS-a od 2001. godine kada je stvorena do 2007. godine, porastao sa 12 na 68 milijardi dolara. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je na oba samita, ŠOS i BRIK, pokušao da uveri svoje kolege na potrebu smanjenja globalne zavisnosti od američkog dolara i predložio stvaranje nadnacionalne valute. "Mi moramo jačati svetski monetarni sistem ne samo za račun američkog dolara već i drugih rezervnih valuta. Stvaranje nadnacionalne valute moglo bi postati sredstvo takvog razvoja" – rekao je Medvedev. Taj predlog snažno je podržao samo predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, dok su drugi predsednici zemalja ŠOS-a izbegavali tu temu i govorili o unutrašnjim problemima. Po pitanju uticaja dolara i stvaranja nadnacionalne valute najsuzdržanija je bila Kina koja svoja skora dva triliona dolara valutnih rezervi drži velikim delom u američkim državnim obveznicama. Lider Kine Hu Đintao na samitu u Ekaterinburgu ponudio je državama ŠOS-a kredite u visini od ukupno 10 milijardi američkih dolara. "ŠOS bi mogao postati organizacija gde bi države članice ojačale saradnju u oblasti makroekonomske i finansijske politike, a u uslovima nedostatka likvidnosti neophodno je uspostaviti saradnju između centralnih i komercijalnih banaka" – rekao je Hu Đintao.
BRIK: Skoro paralelno sa samitom ŠOS-a u Ekaterinburgu je održan još jedan samit država BRIK-a. To je prvi samit neformalne asocijacije država, a naziv BRIK je 2001. godine upotrebio analitičar investicione kompanije Goldman Sachs Džim Onil u svojim analizima radi lakšeg prikazivanja razvijajućih ekonomija. Predsednik Dmitrij Medvedev izneo je zaključke samita BRIK-a, rekavši da će partneri ubuduće koordinisati svoje delovanje na međunarodnim forumima i u finansijskim organizacijama s ciljem "stvaranja pravednijeg mehanizma u globalnoj ekonomiji i politici", a lideri BRIK-a naložili su ministrima finansija da razmotre "konkretne parametre nove finansijske arhitekture" u svetu. Mediji smatraju da se radi o inicijativama koje su države BRIK-a iznele na samitu "dvadesetorice" u Velikoj Britaniji u martu ove godine, a reč je o uvećanju njihovih kvota u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i promenama vezanim za upravljanje fondovima. Međutim, to je nemoguće bez saglasnosti SAD i Evropske unije koji imaju kontrolni paket u MMF-u (skoro 17 i 33 odsto glasova) i kontrolišu imenovanje rukovodstva. Analitičari smatraju da Brazil, Rusija i Kina žele da ulože svoje monetarne rezerve u MMF, u kom se predlaže uvećanje kapitala fonda i do 750 milijardi dolara. Kina je spremna da investira 50 milijardi, a Rusija i Brazil po 10 milijardi dolara, ali paralelno sa tim traže i povećanje broja glasova svojih predstavnika u MMF-u. Takođe, Rusija je u Ekaterinburgu, u okvirima pomenute nove svetske finansijske arhitekture, predložila da rezervne "virtualne valute" MMF-a, paralelno sa dolarom, funtom, evrom i jenom, postanu ruski rubalj i kineski juan. Kada je reč o smanjenju uticaja američkog dolara u svetskoj ekonomiji, Brazil je najskeptičniji, a njegovi lideri smatraju "da ne treba očekivati nikakve kratkoročne inicijative po tom pitanju".
OČEKIVANJA: Postavlja se pitanje: kakve su perspektive i koliko su realna očekivanja država ŠOS-a i BRIK-a? ŠOS kao organizacija za regionalnu saradnju pokazao se efektivan po pitanju bezbednosti i geopolitičkog uticaja. Prema kriterijumima američke organizacije Freedom Hous, članice ŠOS-a su uglavnom nedemokratske države, koje među već navedenim ciljevima – kako same tvrde – imaju zaustavljanje vojno-političkog uticaja Sjedinjenih Američkih Država u Centralnoj Aziji.
Iako na prvi pogled funkcionišu regionalno, ambicije lidera BRIK-a su više globalne, zahtevaju promene u načinu upravljanja globalnom ekonomskom i političkom moći sa Sjedinjenim Američkim Državama i državama EU na čelu. Posebno je Kina u specifičnom odnosu sa SAD, zbog dugovanja Vašingtona.
Britanski Times smatra da Rusija preko samita ŠOS-a, BRIK-a i drugih inicijativa pokušava da nađe dovoljno jake saveznike sa kojima bi mogla da osnaži svoje pozicije u odnosu na Zapad, te da samiti poput tih najviše mogu da koriste interesima Moskve. List dalje piše da su preostale države učesnice samita zaokupljene vlastitim interesima i problemima: Kina ekspanzivno kupuje energo-resurse Latinske Amerike, Afrike, Iraka i Irana; Indija je zaokupljena eskalacijom nasilja na svojim granicama, a Brazil je posvećen unutrašnjim zbivanjima. Poslednjih godina analitičari primećuju tendenciju naoružavanja azijskih država i izražavaju zabrinutost povremenim talasima nasilja u dve nuklearne sile – Pakistanu i Indiji.
Sjedinjene Američke Države i države Evropske unije možda će pristati da podele uticaj u MMF-u, UN-u i drugim međunarodnim organizacijama, ali se predviđa da je teško da će države BRIK-a u budućnosti moći da sprovode jedinstvenu politiku. Pre svega zbog različitih političkih interesa, ekonomskih sistema i njihovih nivoa razvoja. I pored svega, zapadni analitičari, a posebno iz uticajnog City Groupa, smatraju da će u bliskoj budućnosti Kina, Indija i Rusija najverovatnije postati "lokomotive svetskog ekonomskog rasta". Već pomenuti "kum" BRIK-a Goldman Sachs smatra da te države imaju 15 odsto udela u svetskoj ekonomiji, i da za 20 godina oni mogu nadjačati ekonomije država Velike sedmorke.
ŠOS i militarizacija Azije
Šangajska organizacija za saradnju utemeljena je sredinom devedesetih, a od 2001. godine funkcioniše kao organizacija takozvane "azijske šestorke", Kine i bivših sovjetskih republika Rusije, Kazahstana, Kirgizije, Uzbekistana i Tadžikistana, a kao posmatrači svake godine im se pridružuju Mongolija, Iran, Pakistan i Indija. ŠOS se uglavnom bavi pitanjima bezbednosti granica, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala u Centralnoj Aziji, a države članice ŠOS-a više puta su organizovale i vojne vežbe. Zapadna štampa smatra da je ŠOS "azijski pandan NATO-u", što poriču njegovi članovi, iako ne prikrivaju da je ta organizacija stvorena sa ciljem pariranja američkom vojnom uticaju u Centralnoj i Južnoj Aziji, ali i zbog opasnosti od "prelivanja" islamskog ekstremizma iza granica Avganistana. Ruski list Njezavisimaja gazeta piše da je za vreme samita ŠOS-a u Ekaterinburgu Iran izrazio želju da u toj organizaciji unapredi svoj status od posmatrača na stalnog člana. Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad je na samit ŠOS-a kasnio zbog uličnih protesta nakon predsedničkih izbora, a Njezavisimaja gazeta piše da bi učlanjenje Irana u ŠOS moglo da zaoštri odnose Rusije, pa i ostalih članica te organizacije, sa Zapadom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Kad je reč o ostalim inicijativama o vojnoj saradnji na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, države potpisnice Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija i Tadžikistan), sredinom juna u Moskvi potpisali su dokument o stvaranju Zajedničkih snaga za brzo reagovanje. Ugovor o kolektivnoj bezbednosti između skoro polovine bivših sovjetskih republika stvoren je još devedesetih godina, fukncioniše po principu zajedničke reakcije u slučaju napada na članice. Zajedničke snage za brzo reagovanje Ugovora o kolektivnoj bezbednosti biće skoncentrisane uglavnom u azijskom delu bivšeg SSSR.
