Taksista Artjom Žilenkov (1931) čekao je prijatelja na Aerodromu Domodedovo i našao se blizu epicentra eksplozije. Reporteru lista "Izvestija" pričao je posle kako je prostorija u kojoj su čekali putnike koji dolaze bila prepuna. Čuo se krik, a odmah nakon toga eksplozija. Artjom je na nekoliko sekundi izgubio svest, a kad je došao sebi, nije mogao da diše, okolo je sve gorelo i širio se dim. Sva njegova odeća je bila umrljana krvlju, ali, na sreću, nije bio povređen. Okolo, raskomadana tela. Odsečene noge. Pod prekriven krvlju. Neko je pokušao da ustane. Jedan čovek staklenog pogleda zurio je u plafon. Nekoliko minuta kasnije, putnici su već pomagali jedni drugima da izađu.

Mark Grin, koji je bio na letu Britiš ervejza koji je sleteo na aerodrom pre eksplozije, rekao je za BBC da je u vreme eksplozije bilo na hiljade ljudi u prostoru gde se podiže prtljag, ili u redu za izlaz. Opisao je scene panike i kako je nekom okrvavljenom čoveku, čije je lice bilo modro od čađi, dao vode da pije.

Prema podacima sa semafora aerodroma, od 16 do 16.50 časova u ponedeljak 24. januara na Domodedovo je sletelo osam aviona s međunarodnih letova: UN208 iz Odese u 16,05; 7K9822 iz Hurgade u 16,11, SN2835 iz Brisela 16,20; S7 924 iz Burgasa u 16,25; BD 891 i kombinovani sa UN letom 7444 iz Londona u 16,25; AB8352 iz Berlina 16,36; UN594 iz Varadera (Kuba); 16,46, LH 1446 iz Frankfurta na Majni u 16,46.

Kragujevčanin Milorad Miljković je čekao suprugu koja je letela iz Tivta za Domodedovo, ali je avion kasnio. Miljković je ranjen, imao je otvoreni prelom ruke koja je sada u gipsu, iz noge su mu izvađeni šrapneli i sanirane su posekotine iznad i ispod oka koje nije povređeno. U dobrom je psihičkom i fizičkom stanju.

U eksploziji na moskovskom Aerodromu Domodedovo u ponedeljak 24. januara, u 16.32 po podne po moskovskom vremenu, poginulo je 35, a povređeno 130 ljudi. Hospitalizovana je 51 osoba, među kojima je 35 u teškom stanju.

GLAVA MUŠKARCA: Po prvim saopštenjima ruske službe bezbednosti eksploziju je, najverovatnije, izazvalo dvoje terorista koji su se nalazili u sali u kojoj se dočekuju putnici pristigli s međunarodnih letova. Eksplozija je imala snagu ekvivalentnu eksploziji sedam kilograma TNT-a.

Eksplozija je odjeknula kada je jedna žena otvorila torbu. Zajedno s njom je bio muškarac. Islednici su u blizini mesta eksplozije našli glavu muškarca, kako se izveštava u ruskim medijima, "arapske spoljašnosti", starosti oko 30-35 godina. Oboje terorista su poginuli pri eksploziji, ali njihov identitet nije utvrđen. Po tragovima, islednici zaključuju da je terorista oko pojasa nosio takozvani žilet šahida s džepovima punim eksploziva. Lekari hitne pomoći ukazuju na veliki broj povreda nogu, što navodi na zaključak da je pored pojasa eksplodirala i torba.

Po listu "Izvestija", nekoliko očevidaca tvrdi da je taj terorista pre eksplozije viknuo: "Sve ću vas pobiti!"

Očevici se spore oko toga da li su čuli jednu ili dve eksplozije. Po jednoj verziji jedan terorista je bio u kafeu "Azija", pored samog izlaza iz sale za doček putnika, a drugi bliže zoni kroz koju pristižu putnici. Na video-zapisima, neposredno posle eksplozije vidi se da tela leže u tom koridoru, a tamo iz kafea "Azija" nisu mogla da dolete. Na osnovu snimaka kamere za video-nadzor, tri osobe su osumnjičene za taj akt.

Za sada, niko nije preuzeo odgovornost za napad, ali Rojters prepoznaje rukopis ekstremista koji se bore za stvaranje islamske države u regionu severnog Kavkaza. Islednici ne isključuju da je eksplozija odgovor na nedavne radikalne istupe i sukobe na Manježnoj plošćađi u Moskvi.

JEDNA U SERIJI: Prema jednoj verziji, eksplozija na Aerodromu Domodedovo ima veze s onom koji se zbila 31. decembra uveče, kada je potpuno uništena kuća jednog sportskog kluba jugoistočno od Moskve. Tu je otkriven leš žene čiji je muž bio ekstremista na Severnom Kavkazu i sada je u pritvoru. U januaru je u Volgogradu uhapšen njen pratilac koji je, kako kažu, uputio istražitelje na trag tri navodna organizatora novih napada – na neke starosedeoce Čečenije. Prema operativnim informacijama, koje su iscurele do ruske štampe, osumnjičeni su pripremali drugo samoubistvo. Neke agencije, pozivajući se na anonimne izvore, tvrde i da je ruska obaveštajna služba znala da se priprema teroristički napad na jedan od aerodroma, ali da je pogrešno tražila bombaša samoubicu u Zelenogradu.

Žrtve eksplozije su prevezene u moskovske bolnice broj 7. i 83. Moskovska milicija stavljena je u stanje pripravnosti. Rusko ministarstvo zdravlja otvorilo je SOS telefon za psihijatrijsku pomoć onima koji su doživeli šok. Premijer Putin je obećao odštetu za sve nastradale.

BEZ TV SLIKE: U ruskim medijima se kritički govori (šef katedre za televiziju i radio Fakulteta žurnalistike Moskovskog univerziteta Ana Kačkajeva, za RIAN) o tome da su prve TV vesti o tragediji na Prvom kanalu, NTV-u i kanalu Rusija-1 objavljene tek posle 18 časova po moskovskom vremenu, to jest da glavni TV kanali nisu uradili ono što su bili dužni da urade. Jedan naslov govori o tome da je televizija proigrala tragediju i da je u vreme tragedije emitovala seriju "Davaj poženimsja".

To je druga zaredom velika eksplozija u kojoj su velike moskovske televizije "beznadežno ostale zarobljenici svoje tehnologije i nemogućnosti da slikom pokažu šta se dogodilo". O tome je bilo reči i posle prošlogodišnje eksplozije u metrou na stanicama "Lubjanka" i "Park kulture". Ipak TV kanal Dožd je objavio vest deset minuta posle tragedije, na kanalima Rusija tudej i Rusija 24 oko pet je bez slike držala gledaoce u toku čitanjem agencijskih saopštenja.

JAVNI PROSTOR: Eksplozija je izbila u aerodromskom javnom prostoru na koji imaju pristup kako putnici koji dolaze tako i oni koji ih čekaju. Ovi drugi u taj prostor su ulazili bez kontrole. Takav režim vlada na mnogim aerodromima, s tim što se nadgleda, a u Izraelu i nekim drugim zemljama u tu javnu zonu se ulazi samo kroz detektor.

Domodedovo je već bilo meta napada. U avgustu 2004. praktično istovremeno oboreni su Tu-154 avio-kompanije "Sibir" (poginulo 46 ljudi) i Tu-134 avio-kompanije "Volga-Aviaekspres" (poginulo 44). Oba aviona su poletela s Domodedova. Policajci su neposredno po poletanju tih aviona zadržali osumnjičene, ali su ih bez dovoljno provere pustili, a službenici avio-kompanija su ih propustili u avione. Posle tih eksplozija bila je preispitana bezbednosna procedura na avionima.

Infrastruktura Aerodroma Domodedovo je, inače, savremena – taj aerodrom sa dve piste ima sertifikat za prijem najvećih aviona i tu je u oktobru 2009. sleteo najveći svetski superlajner – Airbus 380. Taj aerodrom opslužio je prošle godine oko 20 miliona putnika, 241 liniju unutrašnjeg i međunarodnog avio-saobraćaja, koji drži 77 avio-kompanija, 36 međunarodnih, 29 ruskih i 12 avioperevoznika iz Zajednice nezavisnih država.

POJAČAVANJE KONTROLE: Predsednik Medvedev je naložio da se proveri kako se sprovode novi propisi o kontroli uvedeni u Rusiji posle serije eksplozija u bliskoj prošlosti. On je kritikovao obezbeđenje i "anarhiju" na Aerodromu Domodedovo uz konstataciju da tamo nije bilo adekvatne kontrole bezbednosti.

Menadžment aerodroma odbacuje optužbe ruskog predsednika. Tvrdi da nisu odgovorni za teroristički napad i da su svi bezbednosni zahtevi poštovani. Tako je izjavila portparolka aerodroma Jelena Galanova. Po njenim rečima, aerodromske službe odgovaraju za bezbednost u zoni gde se nalaze registrovani putnici, a u sali za dolaske, gde se dogodila eksplozija, za bezbednost odgovara transportna policija. Kasnije su te dve službe prebacivale odgovornost jedna na drugu.

Vladimir Markin, zvaničnik Istražnog komiteta Ruske Federacije, saopštava pak da na Domodedovu nije bilo adekvatnog sistema kontrole ulaza u kompleks u kome je došlo do eksplozije. Saslušavaju se lica koja su po službenoj dužnosti morala da obezbede sigurnost putnika i posetilaca kompleksa Domodedovo.

Glavni tužilac RF Jurij Čajka je nakon eksplozije na Domodedovu počeo opštu proveru sprovođenja zakona o antiterorističkoj zaštiti objekata transporta u RF. Na aerodromima u Moskvi pooštren je režim bezbednosti.

Sagovornik iz službe bezbednosti moskovskog aerodroma Vnukovo izjavio je RIA Novostima da su tamo rampe s detektorima za metal počele da rade na ulazu u zdanje aerodroma neposredno posle eksplozije u Domodedovu.

U pres-službi Aerodroma Šeremetjevo za RIA Novosti su izjavili da punktovi kontrole na ulazima u aerodrom rade u stalnom režimu i kroz njih prolaze svi koji dolaze na aerodrom, bez obzira na to da li lete ili nekoga čekaju.

Ruski predsednik Medvedev je naložio da se uvede poseban režim na svim aerodromima, železničkima stanicama i na velikim transportnim čvorištima i da se razradi sistem totalne provere putnika i bagaža.

Zatražio od Službe bezbednosti da pojača delovanje na svim frontovima, uključujući uništavanje terorista, blokiranje njihove finansijske podrške i pomagača i identifikovanje saučesnika. Premijer Putin je najavio osvetu. I posle prethodnih sličnih događaja s vrha su se čuli nalozi tipa "pronađi i uništi".

Poslednje veće eksplozije izbile su na dve stanice metroa u Moskvi na stanicama "Lubjnka" i "Park kulture" pre nepunu godinu dana, 29. marta 2010, kada je poginulo 38 osoba, a 64 ranjeno. Izazvale su ih dve žene samoubice. Čečenski paramilitarni vođa Doku Umarov je tvrdio da je on to naredio, preteći Rusima da će "rat doći na njihove ulice". Pored akcije u Čečeniji, tada je zaključeno da bezbednost moskovskog metroa nije dovoljna i da se mora pojačati policijska kontrola u metrou.

Umarov je takođe preuzeo odgovornost za bombe u luksuznom vozu Nevski ekspres, kojima je ubijeno 28 osoba u novembru 2009.

Te vrste napada se odigravaju nekim svojim stalnim ritmom. Godine 2004. zbog slične eksplozije stradala je četrdeset jedna osoba, a ranjeno je više od 200.

U Moskvi, inače, kao ratni eho, postoji podozrenje prema ljudima koji dolaze s Kavkaza i ono će sada verovatno biti pojačano. Nedavno je bilo sukoba širokih razmera, policije i grupa nasilnih navijača u čijoj je pozadini bilo etničko nasilje. Ovo nije prvi slučaj u tom dugom puzajućem ratu i Moskva kao megapolis možda počinje da razmišlja o sofistiranijim metodama zaštite od terorizma. U okviru ranijih kampanja bilo je policijskih akcija na pojedinim moskovskim pijacama radi razbijanja čečenske mafije, kontrole saobraćaja prema jugu zemlje i antiterorističkih akcija s drastičnim završetkom. Pokazuje se da to nije dovoljno.

Medvedev sada izjavljuje da je Rusija ugroženija od terorista nego što je to slučaj sa Sjedinjenim Američkim Državama. Iz Bele kuće je došla Obamina poruka saučešća i razumevanja, što je možda revanš za Putinovu brzu osudu terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001. i ruske saradnje sa SAD oko Avganistana.

Predsednik Dmitrij Medvedev nalaže Službi bezbednosti da dugoročnije koncentriše pažnju na antiterorističku zaštitu, a posebno nabraja zaštitu objekata foruma azijsko-tihookeanske ekonomske saradnje u Vladivostoku (2012), Univerzijadu u Kazanu (2013) i Olimpijadu u Sočiju (2014), a takođe ukazuje na važnost bezbednosti na predstojećim izborima u Rusiji (parlamentarnim, u decembru 2011. i predsedničkim, u martu 2012).