Svet

Globalna pomeranja – Rusko-kineski gasni sporazum

ISTORIJSKI DOGOVOR: Vladimir Putin i Si Đinping

foto: ap photo

Rusko oružje masovnog uvažavanja

Putin: Sa G8 na G2. Kakav je geostrateški značaj rusko-kineskog tridesetogodišnjeg sporazuma o gasu teškog 400 milijardi dolara. Da li je Kina za Rusiju alternativa za Evropu. Kako Rusija i Kina planiraju da investiraju jedna u drugoj i kako se na to gleda iz ugla ukrajinske krize

U vreme kada je administracija Baraka Obame pokušavala ekonomski da izoluje Rusiju zbog krize u Ukrajini i kada je Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozirao da će ruska ekonomija ove godine rasti samo 0,2 odsto, u vreme kada su rasle američke tenzije s Kinom zbog sajber-špijuniranja i kineskih teritorijalnih nesporazuma sa susedima, izbačen iz grupe najmoćnijih privreda sveta G8 i od britanskog princa Čarlsa i bivše državne sekretarke SAD Hilari Klinton upoređivan s Hitlerom, ruski predsednik Putin je, kako piše "Njujork tajms", "očajnički" odleteo u Peking i aktivirao "oružje masovnog uvažavanja" napravivši posao od 400 milijardi dolara.

Naravno, u agencijskim vestima i kolumnama i na blogovima sve to izgleda i jednostavnije i dramatičnije i površnije nego u životu. Ni 400 milijardi dolara ni trilioni kubnih metara gasa nisu kolt koji se brzo izvlači u odlučujućem obračunu kod OK Korala, sada na reci Severski Donjeck.

Gasprom donekle odražava istoriju Ruske Federacije: to moćno naftno-gasno "oružje masovnog uvažavanja" kovali su i Lavrentije Berija i Nikita Hruščov, modernizovali ga i učili se na njemu Leonid Brežnjev i Aleksej Kosigin, pa i Viktor Černomirdin – da bi ga predali Vladimiru Putinu i Dmitriju Medvedevu…

ISTOČNI GASOVOD "SNAGA SIBIRA": Ruska kompanija Gasprom i Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) 21. maja posle deceniju dugih pregovora zaključile su sporazum o prodaji Kini 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje tokom narednih 30 godina putem istočnog gasovoda "Snaga Sibira" (Sila Sibiri) iz Jamalo-Neneckog okruga, tamo daleko na istoku.

U prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, drugog dana Putinove dvodnevne zvanične posete Šangaju, Rusija i Kina su potpisale memorandum o razumevanju o gasu i razgovarali o strateškoj saradnji. Prateće manifestacije su bile onovremske – Putina pozdravljaju deca s cvećem, na zajedničkim vojnim vežbama kineski avioni se nisu mnogo razlikovali od ruskih, itd.

Kako izveštava Asošiejted pres (AP), direktor Gasproma Aleksej Miler je rekao da je vrednost tog ugovora 400 milijardi dolara, a na pitanje kada će Gasprom objaviti cenu gasa koji će se isporučivati Kini, Miler je odgovorio kratko: "Nikada!" Spekuliše se da je cena negde između cene ruskog gasa za EU (380 dolara za 1000 kubnih metara) i nešto niže cene turkmenskog gasa.

Važnije je šta je osim cene ugovoreno u tom poslu, koji mnogi nazivaju epohalnim. RBK izveštava da je direktor Gasprom eksporta Aleksandar Medvedev saopštio na petrogradskom privrednom forumu da će Rusija uložiti u izgradnju gasovoda "Snaga Sibira" (Sila Sibiri) i osvajanje Koviktinskog i Čajndinskog izvorišta na istoku Sibira oko 55 milijardi dolara. Kina je spremna da Gaspromu plati 25 milijardi dolara kao avans za gasni ugovor, a investicije Kine u neophodnu infrastrukturu na vlastitoj teritoriji iznosiće najmanje 20 milijardi dolara. Ukupna dužina gasovoda "Snaga Sibira", kapaciteta 61 milijarda kubnih metara gasa godišnje biće oko 4000 kilometara: Prvi deo Jakutija–Habarovsk–Vladivostok – oko 3200 km. Puštanje u rad tog prvog dela gasovoda zakazano je za 2017. Gasovod Irkutska oblast–Jakutija (oko 800 km) treba da se realizuje kasnije.

SIBIR TOŽE RUSKAJA ZEMLJA: Putin je na ekonomskom forumu u Petrogradu 23. maja gasovod "Snaga Sibira" opisivao kao "u izvesnom stepenu, kako pravilno kažu eksperti, epohalan". Uporedio ga je sa ugovorom koji je 1960. potpisalo tadašnje sovjetsko rukovodstvo s rukovodstvom tadašnje Savezne Republike Nemačke, po modelu "gas za cevi". Putin kaže da Rusija sada i sama proizvodi neophodnu opremu pa i gasovodne cevi velikih prečnika, da ima mogućnost da na osnovu tako velikog ugovora, vrednog 400 milijardi dolara, sprovede gasifikaciju Dalekog Istoka Ruske Federacije i Istočnog Sibira, da izađe na Azijsko-Tihookeanski region, da poveže evropski deo Ruske Federacije, Zapadni Sibir i Istočni Sibir.

Zapravo je reč o više ugovornih paketa. Prvi ugovor je povezan s istočnom maršrutom koja vodi ka istoku Kine, a čija su resursna baza – nova izvorišta gasa Kovikta i Čanda (tri triliona kubnih metara s mogućnošću eksploatacije 30–50 godina). Drugi, zapadni, povezan je s resursima u Zapadnom Sibiru, koji će biti jeftiniji i može biti realizovan i brže nego istočni, ali zavisi od potreba zapadnih kineskih regiona o čemu se vodi diskusija.

Posle realizacije ugovora Kina će se po uvozu ruskog gasa izjednačiti s Nemačkom – sa oko 40 milijardi kubika godišnje. Između Nemačke i Rusije, kaže Putin, glavna tema je bila da li ostaje dovoljno gasa za Zapad, nakon realizacije velikog ugovora s Kinom. I šta to znači za druge projekte – "Južni tok", druge cevi "Severnog toka"?

Putin kaže da ugovor o istočnom koridoru nema nikakve veze s izvozom ruskog gasa u Evropu, pošto će crpsti izvorišta na jugu Jakutije i u Irkutskoj oblasti koja se sada uopšte ne eksploatišu. Rusi tamo treba da naprave stanice za zahvat gasa, gasovode, da dovedu elektroenergiju, da izgrade puteve, što će koštati oko 55 milijardi dolara samo s ruske strane. Sada se kreće u realizaciju samo istočnog projekta.

Druga maršruta, koja se u Kini još razmatra, o kojoj još nema nikakvih ugovora, resursnu bazu bi trebalo da ima u Zapadnom Sibiru, odakle ruski gas dobija sva Evropa, pa i Nemačka. Tamo Gasprom sada ispumpava 440–450 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a može da dobija i 650 milijardi ako za tim bude bilo potrebe. Uvećanje obima eksploatacije gasa je tu jeftinije. Dopunskih 200 milijardi kubnih metara gasa iz Zapadnog Sibira ne odnose se samo na potrebe Kine već i na rastuće potrebe evropskih potrošača, i takođe rastuće potrebe ruske ekonomije.

CENA I UCENA: Pri potpisivanju ugovora naglašavano je da rusko-kineski sporazum nije usmeren ni protiv koga. Prvo pitanje bilo je, naravno, kako će se to odraziti na Evropu. Putin je u Petrogradu ponovio da je teza o tome da Rusija namerava da prekine izvoz gasa u Evropu – glupost ravna samoubistvu. Kaže da je Rusija zainteresovana da prodaje gas onima koji plaćaju, da ni SSSR u najtežim godinama Hladnog rata nikad nije prekidao isporuke gasa Evropi. Negativan izuzetak je 2009. godina, kada je prekinut tranzit ruskog gasa u Evropu zbog toga što je Ukrajina uzimala tranzitni gas za sebe.

Da li će se to sada ponoviti? Putin tu podiže ton i kaže da svako mora da plati za proizvod koji dobija. "Sada čujemo da opet neće plaćati… (ne budut). Čto značit ‘ne budut’? Sada čujemo da smo mi dužni da snizimo cenu gasa. Zašto smo mi dužni da je snizimo?"

Agencija RIA Novosti je objavila jednu vest sa petrogradskog ekonomskog foruma pod naslovom "Putin: RF može da razmotri maršrute ‘Južnog toka’ zaobilazeći Evrosavez", ali nije navela kakve bi to druge opcije i maršrute teorijski bile moguće. "Ako i dalje budemo imali bilo kakvih problema sa ‘Južnim tokom’ – a Brisel stalno podmeće klipove pod točkove ovom projektu – mi ćemo razmotriti druge opcije u zemljama koje nisu deo Evropske unije. EU će dobiti samo još jednu tranzitnu zemlju. Zašto to rade ovi iz Brisela, ja ne razumem. Ali nameravamo, ako nas ne ometaju, da realizujemo ove projekte – i ‘Južni tok’, i ‘Severni’…"

Putin je podsetio da vlasti EU ne dozvoljavaju da se u potpunosti iskoristi kapacitet ruskog gasovoda "Opal", koji povezuje "Severni tok" sa postojećim mrežama za prenos gasa. Rusija i Nemačka pokušavaju da postignu za "Opal" izuzetak iz standarda Trećeg energetskog paketa EU, koji sprečava da Gasprom popuni više od polovine cevi.

"Daju mogućnost da se koristi samo 50 odsto. Zašto? Kakva glupost. Ovo je besmislica. Mi smo uložili milijarde dolara u izgradnju, doneli resurse na teritoriju Nemačke, a tamo možete držati samo 50 odsto?", rekao je Putin, uz napomenu da će Rusija nastaviti da pregovara sa "partnerima", mada je, kaže, veoma teško raditi u takvim uslovima.

Preveden na jednostavniji jezik, taj odgovor glasi: "Biće skuplje…" Direktor Gasproma Aleksej Miler je u Petrogradu rekao da ugovor s Kinom utiče na cenu gasa za Evropu. Neki mediji javljaju da je Gasprom korigovao cenu gasa za italijanski koncern ENI. "Njujork tajms" pak citira eksperta Keneta S. Kurtisa (Thames Investment) koji kaže da će Rusi biti pod pritiskom da posle rusko-kineskog ugovora pregovaraju sa Evropljanima o sniženju cene.

Pregovori Rusije i EU o usaglašavanju "Južnog toka" s Trećim evropskim energetskim paketom odvijaju se na tehničkom nivou, a može se pretpostaviti da su na vrhu zaleđeni. Da li samo u kontekstu krize oko Ukrajine? Jedan ukrajinski ekspert kaže da će Evropljani u novim okolnostima "zaboraviti Ukrajinu".

Na sajtu Gasproma saopšteno je inače da su 22. marta u okviru Petrogradskog međunarodnog ekonomskog foruma 2014. zamenik predsednika Gasproma Aleksandar Medvedev i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatovića razmotrili tok realizacije projekta "Južni tok" na teritoriji Srbije kao i razvoj podzemnog skladišta "Banatski dvor" i razgovarali o finansiranju izgradnje srpskog dela gasovoda, i da je zaključeno da su u Srbiji tender za projektovanje i izgradnju "Južnog toka" i izbor izvođača praktično završeni i da se očekuje potpisivanje operativnih ugovora u bliskoj budućnosti.

SKUPI ISTOK: Gde Gasprom može da nabavi pare za realizaciju megaprojekta s Kinom koji će imati dalekosežne efekte? Analitičari Fitch Ratings zaključuju da je posle isplate dividendi Gaspromu na kraju 2013. ostalo 20 milijardi dolara.

Gasprom kroz 160.000 kilometara gasovoda isporučuje 60 odsto gasa koji se troši u Rusiji – više od trećinu gasa u Zapadnoj Evropi, 17 odsto svetskih količina gasa. Kada je na čelo Gasproma došao Aleksej Miler, kompanija je krenula u globalizaciju biznisa, konstatuje RBK (RosBiznesKonsalting), vodeća ruska medija grupa formirana 1993). Pod naslovom "Skupi Istok" analitičari RBK pretpostavljaju da od 55 milijardi dolara ruskih investicija 25 milijardi mogu doći kao avans kineske strane, da veći deo ostalih 30 milijardi Gasprom mora da obezbedi iz sopstvenih sredstava, ali da ne može proći bez obimnih zajmova.

Po nekim ekspertima švajcarske globalne finansijske kompanije UBS, ugovor s Kinom može za Gasprom da znači i trošak od 14 milijardi dolara. Ako bi megaprojekt zapao u krizu, Gasprom bi imao problema najpre s isplatom dividendi (minimum 5 milijardi dolara godišnje).

Dobijanje zajmova na međunarodnim tržištima za Gasprom može biti složeno zbog situacije u Ukrajini, jer od početka te krize nijedna krupna ruska kompanija nije sprovela međunarodne emisije svojih obligacija, a zapadne banke pooštravaju uslove kreditiranja. Bez kreditnih izvora na Zapadu Gasprom bi mogao da dobije sredstva od ruskih državnih banaka, ili od međunarodnih banaka na unutrašnjem ruskom tržištu hartija od vrednosti i, konačno, od ruske države, smatraju analitičari Fitcha.

Problemi na tom međudržavnom projektu mogu da se pojave ako cena nafte padne za 20 do 30 odsto.

Ta konstrukcija se može održati samo ako se ne povećaju porezi i ako izvoz gasa u Evropu ostane na sadašnjem nivou, smatra analitičar agencije "Renesans kapital" Iljdar Davletšin. Po ocenama Bank of America Merrill Lynch, projekt može imati rentabilnost kada gasovod uđe u punu eksploataciju i isporuči oko trilion kubnih metara gasa.

Očito je da je u realizaciju tog megaprojekta angažovan "veliki klaster". Uz Gasprom, u gasovod "Snaga Sibira" trebalo bi da se uključi i Rosnjeft. Dobitnici bi mogli da budu i proizvođači cevovoda. Metalurška kompanija Severstalja i Magnitogorski metalni kombinat mogu pretendovati na ugovore od oko 5,7 milijardi dolara.

Izvesno je da ugovor nije motivisan "krpljenjem budžeta", jer obe strane su se izgleda obavezale na umanjenje dažbina (skidka) radi podrške megaprojektu. Kineska strana je izjavila da je spremna da smanji uvozne carine gasa iz Rusije, tvrdio je direktor kompanije Rosnjeft Igor Sečin u toku pregovora, a neki mediji su javljali da je Putin izrazio spremnost da smanji izvozne carine, što je možda dovelo do pozitivnog preloma u pregovorima. Analitičar Rajfajzen banke Andrej Polišćuk pojasnio je za RBK da bi ruska eksportna taksa na gas, koja čini 30 odsto cene pri evropskoj ceni (380 dolara za 1000 kubnih metara), iz ovog gasovoda u ruski budžet donosila oko 4,3 milijarde dolara godišnje. Analitičar "VTB Kapital" Jekaterina Rodina napominje da su takse na gas iz Istočnog Sibira ranije već bile snižene za 80 rubalja na 1000 kubnih metara, što na 38 milijardi kubnih metara iznosi oko tri milijarde rubalja godišnje.

INVESTITORI U PODNEBESNOJ: Izgleda da rusko-kineski ugovor odražava i ranije pokazanu stratešku orijentaciju značajnog dela ruskih biznismena ka Podnebesnoj, kako u sadašnjem kontekstu Kinu nazivaju pojedini ruski mediji, koristeći ruski prevod one kineske reči koja je nekada označavala ceo svet, a kasnije onaj deo sveta pod kontrolom kineskog cara.

U istraživanju "Barometar kompanija: Malo sunca u hladnoj vodi", 73 odsto ruskih preduzetnika koji izlaze na međunarodno tržište izjavilo je da planira da investira u zemljama BRIK-a, a 40 odsto njih je za svoj glavni prioritet označilo Kinu. Neposredno iza Podnebesne idu tržišta Brazila i Indije. To se videlo i na Petrogradskom ekonomskom forumu sredinom maja. Rosatom je objavio da pregovara o izgradnji energetskih blokova u Kini, a biznismen Genadij Timčenko je saopštio da je kupio u Kini izvorište vode i da ne isključuje mogućnost izgradnje kompanije za njenu prodaju.

Kina i Rusija produžavaju razgovor o atomskoj energiji i o saradnji u sferi visokih tehnologija, avio-industriji, izučavanju kosmosa i medicine. Putin kaže da je i za Kinu i za Rusiju važna saradnja u valutno-finansijskoj oblasti, s obzirom da obe zemlje raspolažu znatnim rezervama čvrste valute, a Kina zauzima prvo mesto u svetu. Prve skromne korake učinili su na polju poslovanja u nacionalnim valutama, ali o tome će se još razmišljati.

Rusija investira u Kinu zato što je to ekonomija koja se najdinamičnije razvija u svetu, smatra predsednik Rusko-kineskog komiteta za saradnju Boris Titov. Brazil je, po njegovim rečima, "mnogo daleko", a u Indiji su složeni uslovi za izlazak na tržište, a k tome tamo ima i mnogo birokratije. On prognozira da će kineskih investicija u Rusiji biti više nego ruskih u Kini, jer ideja Kineza više nije samo da izvoze svoje proizvode u Rusiju, već da ih u Rusiji i proizvode. Ranije su proizvodili isključivo kod kuće zbog toga što je kod njih bila jeftina radna snaga, ali ona je već poskupela, a i uvozne takse u Rusiji su uvećane.

Kinezi se pominju kao suizvođači mosta ili tunela preko Kerčenskog moreuza koji bi povezivao Krim sa Rusijom i, na drugom kraju velike zemlje, u realizaciji nekih investicija na Sahalinu.

Sekretar Rusko-kineske komore Sergej Sanakojev sažima tu kompleksnu temu: "Ugovor s Kinom nije ‘konjunktura sadašnjeg dana’ pošto se trgovina Rusije s Kinom za poslednjih 20 godina uvećavala za 30–40 odsto godišnje, ako se izuzme period krize. Na talasu sankcija Zapada kaže se da je Kina – alternativa Rusije, no to je više informaciona šumiha (senzacija)…"

Kralj čokolade na potpaljenom buretu baruta

Ukrajinci koji su izveli revoluciju, pored ostalog i protiv tajkuna, 25. maja su u prvom krugu za predsednika izabrali oligarha Petra Porošenka. Pobedio je sa 55,9 odsto glasova. Na drugom mestu je bivša premijerka Julija Timošenko sa 12,9 odsto, sledi Oleg Ljaško (Radikalna partija) sa 8 i bivši ministar odbrane Anatolij Gricenko sa 6,3 odsto. Mihail Dobkin iz nekada vladajuće Partije regiona sakupio je samo 3,9 odsto. U većini oblasti na birališta je izašlo više od 50 odsto birača, ali manje od 50 odsto je izašlo u Hersonskoj, Donjeckoj, Luganskoj i Odeskoj oblasti. Tamo je procenat ruskog stanovništva značajan.

U nekim gradovima u Luganskoj i Donjeckoj oblasti nisu isporučeni glasački listići, na nekima su pobunjenici uništili izborni materijal, a na nekima su naoružane grupe pucale u članove biračkih odbora zato što nisu otvorili biračka mesta, u nekima pak zato što su ih otvorile. Bilo je žrtava u sukobima kod Slavjanska, a u Donjecku oko rezidencije milijardera Rinata Ahmetova, nekadašnjeg protežea Viktora Janukoviča sada lojalnog kijevskim vlastima, okupilo se 1500 ljudi koji su skandirali "Ekskurzija" i "Ahmetov – vrag naroda". Naoružani uniformisani pobunjenici pod maskama stavili su pod kontrolu rezidenciju oligarha koji je u tom trenutku bio u Kijevu i trebalo je da doleti u Donjeck da glasa, ali je poručio da ostaje u Kijevu "do stabilizacije prilika u Donjecku".

Petar Porošenko (48), oligarh poznat kao "kralj čokolade" (Roshen) i vlasnik popularnog TV kanala, fabrike automobila i brodogradilišta, imao je u kampanji podršku istaknutog političara i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Lucenka, kao i bokserskog šampiona koji je prešao u političare Vitalija Klička koji se odrekao kandidature u njegovo ime. U različitim medijima se tvrdi da je finansirao aktivnost "majdanovaca" tokom revolucije u Kijevu februara 2014.

Porošenko prodaje oko 200 konditorskih proizvoda: čokoladne i želatinske slatkiše, karamele, čokolade, vafle, biskvite i torte. Preduzeća Rošen postoje u Ukrajini, Litvaniji, Mađarskoj, a takođe i u Rusiji, gde mu je nedavno zatvorena jedna fabrika. Agencija Euroresearch and Consulting ocenjuje da proizvodi Rošen pokrivaju 12 odsto ruskog tržišta konditorskih proizvoda. Rošenova fabrika u Mariuoplju na jugoistoku Ukrajine obustavila je proizvodnju zbog političke nestabilnosti. "Forbs" njegovo bogatstvo procenjuje na 1,3 milijarde dolara.

U prvim izjavama posle objavljivanja pobede, Porošenko je konstatovao da su glasači odbacili federalizaciju Ukrajine i rekao da namerava da prvo ode na istok i uspostavi (decentralizovanu) vlast. Međutim, dan posle njegove pobede Aerodrom "Prokofjev" u Donjecku je od tri sata ujutru 26. maja bio zatvoren zbog borbi koje su se vodile oko njega, a bilo je mrtvih i ranjenih. Borbe, žešće nego ranije, buknule su i u Slavjansku i Mariupolju.

"Geneza krize" u Ukrajini se po Putinu još razvija. Na prigovor da on zapravo teži obnovi imperije, Putin tvrdi da je Rusija, koja je bila inicijator formiranja Zajednice nezavisnih država od suverenih bivših republika Sovjetskog Saveza, stremi jačanju integracionih procesa na postsovjetskom prostranstvu, ne da bi ustanovila SSSR i "kakuju-to imperiju", već imajući u vidu da u svim državama koje su sada nezavisne postoji opšta infrastruktura – transportna, energetska, značajan nivo kooperacije među preduzećima, jezik komunikacije (ruski).

Kaže da će uskoro biti potpisan dogovor o formiranju Evroazijskog ekonomskog saveza, a da u tom dokumentu nema reči o imperiji već da se isključivo govori o ekonomiji. Kaže takođe da ga čudi što briselska birokratija neće da razgovara s Carinskim savezom (Tamoženim sojuzom), niti sa nastajućim Evroazijskim ekonomskim savezom (tržište od 170 miliona stanovnika) pod legalističkim izgovorom da Belorusija ("koja je usred Evrope i u SSSR je nazivana centralnom prodavnicom") i naftom bogati Kazahstan nisu još članice Svetske trgovinske organizacije (STO). A mogu ih večito držati pred vratima.

Iz istog broja

Kinesko-ruski odnosi

Zajedno protiv Zapada

Sanja Radović

Izbori za Evropski parlament

Ko to tamo glasa

Nemanja Rujević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu