Nije lako bilo predsedniku Evropskog saveta Poljaku Donaldu Tusku uoči dvodnevnog neformalnog zasedanja šefova država i vlada EU u Briselu. Sa jedne strane bio je suočen sa prenatrpanom agendom samita, na kome se razgovaralo o evropskoj ekonomiji, migracijama, nestabilnosti i perspektivama Zapadnog Balkana. Sa druge strane, jedna od ključnih tema zasedanja bio je on sâm, odnosno njegov reizbor na dužnost "predsednika Evrope", kome se najoštrije protivila njegova matična zemlja Poljska. Epilog ovog dramatičnog skupa u Briselu je poznat. Uprkos pokušajima Varšave da sabotira Tuskov reizbor, za njega je glasalo ostalih 27 zemalja članice EU.

Kao zvaničan razlog za protivljenje Tuskovom reizboru vlada u Varšavi navodi da se on isuviše mešao u unutrašnje poslove Poljske. Lider desno konzervativne vladajuće poljske stranke Pravo i pravda i bivši premijer Jaroslav Kačinjski optužio je svog zemljaka da se ponašao kao vođa "antidržavne poljske opozicije". Jaroslav Kačinjski smatra Tuska i "moralno odgovornim" za pad aviona prilikom kojeg je poginuo njegov brat blizanac Leh Kačinjski, tadašnji poljski šef države, zajedno sa suprugom i velikim brojem poljskih zvaničnika. Tusku se na teret stavlja i to što je prihvatio zvanični izveštaj Moskve o uzrocima pada aviona.

Jaroslav Kačinjski insistira na tome da se radilo o atentatu, da je avion oboren po naređenju Vladimira Putina. U interesu Poljske je "da EU izađe iz krize", rekao je Jaroslav Kačinjski, "ali nije u interesu Poljske da neko kao Tusk bude predsednik ES".

Ponovnim izborom Tuska na dužnost u Briselu pogažen je važeći princip da zemlje same predlažu svoje državljane na odgovorne evropske funkcije. Otvoreno ostaje pitanje da li će Poljska pod komandom Jaroslava Kačinjskog u narednom periodu vetom da blokira koliko može rad evropskih institucija.

ŠTA OČEKUJE POLJSKU: Analitičari smatraju da je neuspešnim pokušajem da spreči reizbor Donalda Tuska na mesto predsednika Evropskog saveta, poljska vlada doživela poraz na tri fronta – u sedištu EU u Briselu, među državama "Višegradske grupe" i kod kuće. Kao najveća zemlja "nove Evrope", Poljska je imala ambiciju da bude lider među državama okupljenim u grupi V4, ali je ostala usamljena u hajci protiv Tuska. Ostale članice "Višegradske četvorke" – Češka, Slovačka i Mađarska – čvrsto su stale uz aktuelnog šefa Evropskog saveta i pozdravile njegov reizbor. Premijer Češke Bohuslav Sobotka podsetio je da je Donald Tusk, kada je prvi put biran na dužnost, bio zajednički kandidat cele Višegradske grupe, te da Poljska sada nije imala pravo da ga sabotira protivno volji Češke, Slovačke i Mađarske.

Ovaj spoljnopolitički neuspeh Poljske imaće posledice i u domaćoj političkoj areni. Iako slaba i razjedinjena, poljska opozicija otvoreno je podržavala reizbor Donalda Tuska i zbog toga bi sebi mogla da pripiše važan politički poen. Brojne ankete u Poljskoj pokazivale su i da Tuskovu kandidaturu podržava više od 55 odsto ispitanika, što znači da je opozicija, makar u ovom konkretnom slučaju, na svojoj strani imala i većinu poljskog javnog mnjenja. Biće zanimljivo videti kako će se ponovni izbor Donalda Tuska odraziti na buduće izbore u Poljskoj. Parlamentarni izbori u toj zemlji trebalo bi da budu održani na jesen 2019, a izbori za predsednika države 2020. godine. Tuskov mandat na čelu Evropskog saveta završava se u decembru 2019, a pošto opozicija u Poljskoj nema popularnog lidera koji bi stao na crtu konzervativcima iz Prava i pravde, moguće je da bi upravo Tusk bio odgovarajući kandidat za budućeg predsednika.