Specijalno za "Vreme" iz Seula

Pripreme za samit lidera Južne i Severne Koreje bile su gotovo završene, visoki zvaničnici južnokorejske obaveštajne službe dva puta su posetili Severnu Koreju, nagađalo se da će tema razgovora biti svedena na međugraničnu ekonomsku saradnju i nastavak projekata dogovorenih još na prvom samitu održanom 2000. godine… Naslovne strane štampanih medija, kao i udarne vesti na televiziji bile su posvećene najavama, analizama i predviđanjima onoga što će biti rečeno i učinjeno tokom trodnevnog sastanka južnokorejskog predsednika Ro Mu Hijuna i severnokorejskog "dragog vođe" Kim Džong Jila koji je trebalo da 28. avgusta bude održan u Pjongjangu.

Bili su nepoznati još samo sitni detalji agende, kada je iz Severne Koreje zatraženo odlaganje za jesen zbog velikih poplava koje su je zahvatile, a u kojima je poginulo više od 300 osoba, 300.000 ostalo bez krova nad glavom i uništeno oko 11 odsto polja pirinča i kukuruza. Seul je odmah najavio humanitarnu pomoć u vrednosti od sedam i po miliona dolara. Svake godine Severnoj Koreji nedostaje oko milion tona hrane, odnosno petina ukupnih potreba. U zemlji gde stanovnici i bez nepogoda svakodnevno umiru od gladi, ovolika pomoć svakako je nedovoljna za minimalno saniranje posledica višenedeljnih jakih kiša, ali po ko zna koji put potvrđuje dobru volju Seula prema siromašnom i opasnom susedu.

U Pjongjang je najava susreta stigla u zvaničnom saopštenju pročitanom na državnom radiju, u kojem je navedeno da će sastanak "transformisati odnose između dve zemlje" i "imati veliki značaj u otpočinjanju nove faze mira na Korejskom poluostrvu". Naravno, lepe reči odmah su upućene i sa druge strane, iz Seula: južnokorejski savetnik za nacionalnu bezbednost Bik Jong Čun kaže da se u Seulu na samit gleda kao na deo daleko širih razgovora. "Stav naše vlade temelji se na želji da se, na pozitivan način, nadovežemo na šestočlane razgovore o severnokorejskom nuklearnom programu, i da još više unapredimo pozitivan ishod – kako tih sastanaka tako i odnosa između Severa i Juga." Talas optimizma, osim Pjongjanga i susednog Tokija iznad koga su više puta preletali severnokorejski projektili, zahvatio je i građane Seula koji se nadaju ujedinjenju i bliskim odnosima.

SCENARIO: Samit je u svetskim medijima najavljivan kao istorijski, upravo zato što je prethodni (i prvi nakon rata), održan pre sedam godina, doprineo značajnoj saradnji na poluostrvu gde još nije potpisan mirovni sporazum koji bi okončao korejski rat 1950–1953. Takođe, komunističke vlasti u Pjongjangu nedavno su bar delimično odustale od nuklearnog programa gaseći glavni reaktor u nuklearnom kompleksu Jongbjon, i najavile pečaćenje ostalih do kraja godine. Na taj način odobrovoljile su ostatak sveta i dobile pomoć međunarodne zajednice u hrani, gorivu i ostalim potrepštinama. Za ovu, drugu fazu gašenja nuklearnih postrojenja, Severnoj Koreji obećano je milion tona goriva, od čega je ka Pjongjangu odmah po gašenju Jongbjona krenulo 50.000 tona. Paralelno sa tim, iz Južne Koreje, "za početak" stiglo je na poklon i 60 kamiona pirinča.

U maju 2000, mesec dana pre prvog samita, u izgladnelu Severnu Koreju koja je tih godina "dotakla dno", počeli su da pristižu "topli pozdravi" južnog suseda u vidu stotina hiljada tona veštačkog đubriva vrednog desetine miliona dolara. U situaciji u kojoj je oko 38. paralele koja deli poluostrvo, u čestim "koškanjima" tokom više od pet decenija od kraja rata izginulo više od 1000 južnokorejskih, severnokorejskih i američkih vojnika, a u velikoj gladi koja je zadesila Sever pomrlo više stotina hiljada, pomoć iz Seula i iz još nekoliko zemalja prema kojima je Pjongjang počeo da se otvara krajem devedesetih, bila je više nego dobrodošla. Južnokorejskog predsednika Kim Dae Džonga u poseti Pjongjangu pratila je delegacija od 130 poslovnih ljudi i zvaničnika, i oko 50 južnokorejskih novinara (dok je drugim stranim novinarima posetu zabranila Severna Koreja). Dočekale su ga stotine hiljada građana, mašući ružičastim papirnim cvećem. Bilo je i narodnih nošnji, crvenih tepiha, vojnih parada, aplauza… Zabeleženo je da je Južnokorejac Kim Dae Džong tada rekao da mu je dolazak u Pjongjang ispunjenje životnog sna, a da je Kim Džong Jil, iako ljubitelj konjaka, tokom jedne večeri popio deset čaša vina i tako stekao reputaciju pijanca.

Samit je, uključujući i uspostavljanje zajedničke industrijske zone, Severnoj Koreji doneo ekonomsku korist, kako mu je Južna Koreja postala najvažniji privredni partner. Južna Koreja od tada redovno šalje Severnoj pirinač, đubrivo i drugu humanitarnu pomoć. Seul je izdašnu pomoć ponudio, između ostalog, u zamenu za severnokorejsku dozvolu za susrete oko sedam miliona članova porodica koje je rastavio korejski rat.

JOŠ POKLONA: Odmah nakon najave ovogodišnjeg samita, sledio je sličan scenario: gotovo istog dana, šestočlana pregovaračka grupa o nuklearnom programu Severne Koreje (dve Koreje, Kina, SAD, Japan i Rusija) počela je da razmatra detalje dopremanja 950.000 tona nafte Pjongjangu. SAD, Rusija Kina i Japan pozdravile su najavu samita kao korak u spuštanju tenzija nakon što je Severna Koreja prošle godine izvršila nuklearnu probu. Južnokorejcima je ipak jasno da će Severna Koreja zavisiti od njihove pomoći sve dok ne završi nuklearno razoružavanje, čime će steći pravo na punu međunarodnu pomoć. Zapravo, finansijski eksperti kažu da će i poslednji, februarski dogovor šestorke o nuklearnom razoružanju Pjongjanga u zamenu za ekonomsku i diplomatsku pomoć ostati samo slovo na papiru, ukoliko Pjongjang ne ubedi pre svega Ameriku da je potpuno odustao od nuklearnih ambicija. A Severna Koreja i nije spremna da se u potpunosti odrekne nuklearnog programa, sve dok, kako ističu vlasti u Pjongjangu, Sjedinjene Američke Države ne povuku 30.000 vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji još od završetka rata. Upravo zbog toga, poslednjih decenija, uprkos nemaštini, Pjongjang za svoju vojsku kontinuirano izdvaja više milijardi dolara godišnje.

"Zveckanje oružjem" i razmena oštrih reči između suseda su česti. Poznat je slučaj kada je 1999, samo dan posle pomorskog incidenta sa četrnaestominutnom razmenom stotinak plotuna, južnokorejski putnički brod isplovio sa 900 putnika na krstarenje pored severnokorejske obale, a u isto vreme ka severu je poslat šleper sa 14.000 tona đubriva. Sledećeg dana je u Severnu Koreju na poklon stiglo još 36.000 tona đubriva natovarenih na četiri broda, a Amerikanci, čija je cela zapadna obala prema nekim procenama bila na nišanu severnokorejskih raketa, dali su sve od sebe da "stišaju strasti". Nebrojeni incidenti proteklih decenija obavezno su se završavali sličnim scenarijom, zbog čega je Severna Koreja često nazivana "prosjakom s atomskom bombom u ruci". Uz to, veruje se da je 545 vojnika zarobljenih u Severnoj Koreji za vreme rata još uvek živo, kao i 480 otetih, uglavnom ribara, koji su se previše približili obali.

SASTANAK NA PLATFORMAMA: Dva lidera će se, na opštu radost međunarodne zajednice, 2. oktobra najpre sastati u zajedničkoj industrijskoj zoni, koja se nalazi u gradu Kaesongu, u blizini granice. Mada bez većih očekivanja, samim tim što su ovakvi susreti retkost, javnost u Seulu očigledno će nastaviti da se bavi nagađanjima i detaljima. Naime, vođe dveju Koreja planirali su da se sastanu još 1994, ali je tadašnji vladar, otac Kim Džong Ila, osnivač Severne Koreje Kim Il Sung – umro. Njegov sin, kako se smatra "do guše ogrezao u kriminalu", mada vrhunski strateg, od tada je izbegavao bilo kakve nagle diplomatske poteze.

S obzirom na ovakvu vezu dveju zemalja, ali i najrazličitije, često neverovatne detalje i tračeve o liku i delu severnokorejskog lidera, ne čudi što je u Seulu politika prema Pjongjangu uvek u centru pažnje. Strana štampa opisuje Kim Džong Ila kao paranoika, hipohondera i karikaturu plejboja koji je iskompleksiran zbog svoje visine i nosi cipele sa plaformom. "Ekscentrični manipulator" i "iracionalni ludak", kažu, voli da se o njemu ispredaju mitovi te da se čitav svet stalno pita šta će sledeće da uradi. Redovno na internetu prati svetska dešavanja, a dopada mu se i kada nakon nuklearne probe mediji redom citiraju izjavu Pjongjanga koji potvrđuje da je ispaljena "samo jedna" raketa.

Rođen je u Sibiru 1941, gde je njegov otac bio u egzilu. Zvanično se tvrdi da je tog dana na nebu bila dvostruka duga i blistava zvezda. Fakultet je završio 1964, a za naslednika Kim Il Sunga proglašen je 1980. Prve vladarske obaveze – kontrolu nad oružanim snagama – preuzeo je 1991. godine. Tri godine pre očeve smrti preuzeo je i vođstvo nad vladajućom Radničkom partijom.

O tajanstvenom lideru govori se i da je veliki kolekcionar: uz više od 200.000 skupocenih darova koji su decenijama vladaru u Pjongjang pristizali iz inostranstva, poseduje zbirku od oko 20.000 holivudskih filmova. Priča se i da je čak napisao knjigu o filmu i 1978. kidnapovao južnokorejskog filmskog producenta i njegovu devojku. Ruski emisar koji je jednom prilikom putovao vozom sa Kim Džong Jilom po Rusiji, kasnije je rekao da je severnokorejski lider svakog dana srebrnim štapićima jeo žive jastoge koji su pristizali helikopterom, pio šampanjac i uživao u društu mnoštva ženskih pratilja "zadivljujuće lepote i inteligencije".

Verovatno zbog ovakvih priča, analitičari već kritikuju namere Seula da predloži još zajedničkih projekata i ulaganja u infrastrukturu Severa, uključujući i razvoj turizma i drugi zajednički industrijski park. Kažu da Pjongjang na samit gleda kao verovatno poslednju šansu da se ostvare obećanja o velikim finansijskim pomoćima Ro Mu Hijunove administracije čiji se mandat bliži kraju. Mada je većina građana Seula oduševljena, mnogi se pitaju dokle će drski sused živeti od njihovog rada.