Svet

Makedonija, predsednički izbori

Samo da nasilja ne bude

Zbog incidenata na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima makedonska policija je pripremila bezbednosni plan kojim se predviđa pojačano prisustvo policajaca na svim kritičnim tačkama. Mnogi se ne slažu da se izbori održavaju pod policijskom opsadom

Na predstojećim predsedničkim izborima koji će se 22. marta odvijati paralelno sa lokalnim, građani Makedonije će dobiti četvrtog predsednika države i polagati možda najvažniji ispit pred očima međunarodne zajednice. Stav svih domaćih političara i predstavnika međunarodne zajednice je da se ne smeju ponoviti incidenti sa prošlogodišnjih parlamentarnih izbora koji su zbog neregularnosti i nasilja, uglavnom na izbornim mestima gde etnički Albanci čine većinsko stanovništvo, još više udaljili Makedoniju od Evrope. Zato i nije čudno što američka ambasada i Misija EU u Skoplju zajedničkim saopštenjem pozdravljaju susret dva najmoćnija politička lidera etničkih Albanaca, čiji je cilj bio demonstracija komunikacije i saradnje njihovih partija, i čestitaju Aliju Ahmetiju i Menduhu Tačiju što su na vreme preuzeli korake koji će građanima obezbediti da svoje lokalne čelnike i predsednika države izaberu u najboljoj mogućoj atmosferi, bez nasilja i zastrašivanja.

Da bi se u kampanji izbegla prošlogodišnja atmosfera u kojoj je bilo i pretnji "klanicom na izborima", rukovodeći tim međunarodne monitoring misije ODIHR, sastavljen od 24 dugoročna posmatrača, doputovaće u Makedoniju još početkom februara da bi snimio situaciju i pripremio teren za rad oko 300 kratkoročnih posmatrača (50 više od prošle godine!) koji će vršiti monitoring procedure glasanja, brojanja glasova i objavljivanja rezultata na dan izbora. Makedonska policija je već pripremila bezbednosni plan, kojim se predviđa pojačano prisustvo policajaca obučavanih od francuske misije za reforme u policiji Sivipol i specijalaca koje je obučavao OEBS na svim kritičnim tačkama prošlogodišnjih izbora. Ovakvi koraci su izazvali reakcije dela intelektualne javnosti, koji se ne slaže da će izbori biti bezbedniji ako se sprovedu pod policijskom opsadom. "Logično je da se pretpostavi da demokratske zemlje EU neće biti zadovoljne takvim nelepim prizorom, kada vide policiju u blizini glasačkih mesta. U odsustvu unutrašnjeg političkog dijaloga i jedinstva oko najvažnijih stvari povezanih s demokratijom, naša Vlada i nema drugog izlaza osim da pokuša da takvim metodama sprovede dobre izbore", izjavio je profesor skopskog Pravnog fakulteta, dr Denko Maleski.

NACIONALNI IDENTITET: Ne popuštajte Grčkoj

U takvim uslovima, dok Makedoniju tek očekuje udarni talas posledica svetske recesije, a uz nerešeni spor sa Grčkom zbog ustavnog imena, za samo šest meseci broj optimista u pogledu EU opada za visokih osam procenata, glavnu bitku na predsedničkim izborima vodiće dvojica kolega sa skopskog Pravnog fakulteta, profesori dr Ljubomir Frčkoski i dr Đorge Ivanov. Vladajući VMRO-DPMNE je na konvenciji u nedelju, čiji su rezultati bili unapred poznati, izabrao politikologa Ivanova, koji nema člansku knjižicu i koji je uglavnom bio izvan političkih zbivanja i međupartijskih trvenja. Kao izbor partijskog rukovodstva, čiju su volju pre izbora sproveli i neki nezavisni intelektualci svojim potpisima podrške, Ivanov je osvojio čak 1016 glasova delegata, a njegov konkurent, predsednik Svetskog makedonskog kongresa Todor Petrov, za svoju ulogu demokratskog takmaca dobio je 91 glas. Na konvenciji opozicionog SDSM-a u ponedeljak 700 delegata, pomalo iznenađujuće, jednoglasno je izabralo Frčkoskog, koji je permanentno prisutan na političkoj sceni od 1990. Ivanov je i pre izbora poručio zlobnicima koji su potencirali njegovo političko neiskustvo da je on "primer da jedan običan čovek koji je došao iz provincije može da postane to što sam ja danas", da nikome ništa ne duguje i da je u okviru "makedonskog proleća" devedesetih doveo u Makedoniju Zorana Đinđića. U prvoj izjavi kao kandidat koji uz podršku vladajuće partije ima velike šanse za pobedu, rekao je da će imati iskrenu i poštenu kampanju u kojoj će iznositi "stavove nezavisnih, svih delova društva koji ne mogu da se promovišu, civilnog sektora, intelektualaca…", ali i da primećuje da se nešto menja u Makedoniji, da "nada, vera i optimizam stupaju na scenu" i da je Vlada VMRO-DPMNE-a, na čijem je čelu Nikola Gruevski, uspela da ujedini sve oko sebe". Nasuprot tome, njegov konkurent Frčkoski, koji je posle povlačenja sa poslednje funkcije u svojim nedeljnim kolumnama u skopskom "Dnevniku" redovno kritikovao aktuelnu vlast, izjavio je pred delegatima SDSM-a da "Makedonci ne zaslužuju da se ponižavaju njihove mukom izborene demokratske institucije, da se u njima predlažu klonovi, sluge i poslušnici partijskih šefova". Takođe je istakao da se treba zaustaviti hod Makedonije ka jednopartijskoj diktaturi.

KRIZA SOCIJALDEMOKRATA: Frčkoski je u neku ruku iznuđeno rešenje opozicije, u čijim redovima ima mnogo žestokih protivnika. Vlasti naklonjen profesor i kolumnista Branislav Sarkanjac za medije je izjavio da "ispada da je Frčkoski kao spoljašnje rešenje – samo fasada, a da je problem SDSM-a unutar partije". Pošto je aktuelni predsednik Branko Crvenkovski rešio da se ne kandiduje ponovo (ispitivanja javnog mnjenja mu nisu ostavljala nikakvu nadu u uspeh) i da umesto toga preuzme kormilo opozicionog SDSM-a, koji je posle poraza na parlamentarnim izborima 2006. u dubokoj krizi koja je samo potvrđena prošlogodišnjim prevremenim izborima, najveća opoziciona partija je faktički ostala bez ijednog kandidata. Iako kabineti Gruevskog ni u trećoj godini vladavine ne mogu da se pohvale nekim uspehom, aktuelna vlast je čvrsto zauzdala elektronske medije i dobar deo štampe, potrošivši samo za godinu dana na razne domaće reklamne kampanje 7,7 miliona evra. Istovremeno, opozicija okajava brojne grehe iz perioda kada je bila na vlasti i batrga se u unutrašnjim raskolima i bezidejnosti.

ODUSTAJANJE KERIMA: Zato su mnogi posmatrači smatrali da je diplomata Srđan Kerim, generalni direktor Medija print Makedonije, dela medijske grupacije WAZ, idealno rešenje za predsedničkog kandidata, za koga bi pored Makedonaca glasale i sve manje etničke zajednice i dobar deo etničkih Albanaca. Sam Kerim, koji je bio prvi makedonski predsedavajući Generalne skupštine UN-a i koji ima bogato diplomatsko iskustvo iz SFRJ, ali i u Makedoniji (ambasador Makedonije u Nemačkoj i u UN-u i specijalni predstavnik koordinatora Pakta stabilnosti), zbog brojnih blokada usled nepostojanja kohabitacije između aktuelnog predsednika Crvenkovskog i Vlade Gruevskog, na šta je i EU redovno ukazivala Makedoniji, isticao je da je najbolje da novi predsednik bude zajednički kandidat najmoćnijih makedonskih i albanskih partija u državi. Ali, umesto natpartijskog kandidata koji bi prema poslednjim anketama imao podršku svakog drugog građanina u Makedoniji, Kerim je na kraju ispao žrtva partijskih smicalica. Rukovodstvo SDSM-a, uplašeno mogućnošću da Kerim ipak bude kandidat samo VMRO-DPMNE-a, predložilo je vladajućoj partiji da ga zajednički istaknu kao kandidata. Gruevski pak, čiji je rejting zahvaljujući trogodišnjoj permanentnoj kampanji u medijima ogroman, indirektno je odbio taj "nepristojni predlog" posrnule opozicije – izvukavši iz rukava nezavisnog Ivanova iza koga nije formalno stao sve do konvencije, ali mu je obezbedio medijsku promociju i pismenu podršku nekoliko nezavisnih intelektualaca i akademika.

Za kandidaturu Ivanova je Gruevski navodno dobio saglasnost i albanskog partnera u Vladi, Demokratske unije za integraciju Ahmetija, pa Kerimu nije ostalo ništa drugo osim otkazivanja. "Ovo je najteža odluka koju sam morao da donesem i uopšte mi nije bilo lako, jer sam svestan da ću razočarati građane Republike Makedonije, posebno one čija je podrška u anketama i sondažama kulminirala rejtingom od 50 odsto", izjavio je Kerim. "Još sam se jednom uverio da je političkim partijama važnije da prave međusobne aranžmane i trgovine, na račun državnih interesa", rekao je Kerim i potencirao da ga je Ahmeti obavestio da je s Gruevskim napravio "nekakav drugi dogovor" i da je shvatio da se stvari odvijaju na nekorektan način, pri čemu se ne vodi računa ni o čemu, pa ni o dignitetu ličnosti. Na pitanje zašto je za Gruevskog bio prihvatljiv kao čelnik GS OON-a, a ne i kao makedonski predsednik, Kerim je citirao makedonskog ministra spoljnih poslova Antonija Milošoskog. "On je rekao da smo se ‘s Kerimom popeli na Mont Everest’. A za penjanje na Korab nisam dobar. Izgleda da imaju problema sa nadmorskim visinama!"

PODRŠKA ALBANACA: Pošto je SDSM odmah napao Gruevskog da je umesto međunarodnog autoriteta za predsedničkog kandidata izabrao partijskog poslušnika, a umesto nacionalnog jedinstva – partijski dogovor sa DUI-jem, premijer je odgovorio da tajni dogovor sa Ahmetijem ne postoji, izjavljujući da se radi o špekulacijama SDSM-a, za defokusiranje javnosti. Ali, prema makedonskim medijima, sam Ahmeti je u intervjuu tiranskoj televiziji Alsat izjavio da podrška DUI-ja neće biti bezuslovna i da je jedan od uslova da VMRO-DPMNE podrži albanskog kandidata za predsednika Makedonije na izborima 2014. Ahmeti od Gruevskog traži pismeni dogovor u kome bi osim podrške albanskom kandidatu bile navedene obaveze budućeg predsednika prema albanskoj zajednici i okvirnom dogovoru o pravičnoj zastupljenosti albanskog jezika. Bez obzira na međupartijsko trgovanje, albanski birači će sigurno imati velikog uticaja na izbore. Kandidat Ivanov ipak očekuje podršku vladajuće albanske partije jer, prema izveštajima sa konvencije, smatra da je svoje stavove o međuetničkoj saradnji u Makedoniji iskazao u predgovoru Okvirnog dogovora koji je napisao, ali ga nije potpisao. Bez obzira na njegov optimizam ostaje otvoreno pitanje zašto bi ga u kontekstu međunacionalne podvojenosti u Makedoniji većina etničkih Albanaca podržala (Ahmeti može da komanduje samo svom članstvu), kada će se na izborima pojaviti kvalitetan i obrazovan kandidat, mladi etnički Albanac, bivši ministar zdravlja Imer Selmani, predsednik Nove demokratije, partije koja je nastala otcepljenjem nezadovoljnika iz sada opozicione Demokratske partije Albanaca Menduha Tačija. Selmani koji je u poslednjoj anketi američkog IRI-ja imao podršku 25 odsto anketiranih, i koji je dok je bio na funkciji ostavio utisak modernog političara, sakupio je za samo četiri dana 5000 potpisa više od zakonom predviđenih 10.000 za kandidaturu.

Nema Evrope bez imena

Makedonija tapka u mestu u procesu evrointegracija i zbog samoizolacije koju nameće aktuelna vlast usled očajničke potrebe za pronalaženjem podrške u odbrani identiteta i neracionalnog insistiranja na direktnim vezama sa antičkom prošlošću pri čemu se pleme Hunzi u Pakistanu pretpostavlja Briselu i Evropi, dok stranih investicija nigde nema.


Ljubomir Danilov Frčkoski

Profesor Međunarodnog prava na Pravnom fakultetu ”Justinijan Prvi” u Skoplju jedan je od tvoraca Ustava nezavisne Makedonije. Frčkoski (1956) bio je ministar unutrašnjih poslova u vladama Branka Crvenkovskog i u vreme njegovog mandata je izvršen atentat na predsednika Kiru Gligorova, koji do danas nije rešen. Obavljao je i dužnost ministra spoljnih poslova, a posle razlaza sa Crvenkovskim koji ga je eliminisao iz vlasti bio je savetnik predsednika Borisa Trajkovskog i jedan od autora Okvirnog sporazuma iz Ohrida posle sukoba 2001. U svojim kolumnama je žestoki kritičar aktuelne vlasti i nedavno je osuđen da premijeru Gruevskom plati 32.000 evra zbog povrede njegovog ugleda i rejtinga.

Iako je neposredno pre izbora izjavljivao da bez obzira na to što se njegovo ime vrti po medijima, “sigurno nije u kombinaciji” za predsedničke izbore, “iako se kod kuće šalim s mojima za šta sam poslednje predložen”, prihvatio je ulogu džokera koju mu je namenio nekadašnji saradnik a zatim ljuti politički protivnik Crvenkovski. Izjavio je da će se suprotstaviti konceptu izolacije Makedonije koji će praktično staviti državu “u situaciju ekonomskog truljenja iznutra, situaciju krize koja će imati visoku cenu”.


Đorge Ivanov

Politikolog Ivanov (1960) je mlađi kolega Frčkoskog, bio je i prodekan skopskog Pravnog fakulteta i član Saveta direktora evropskih postdiplomskih studija demokratije i ljudskih prava na Univerzitetu u Bolonji. Ivanov je nekadašnji omladinski aktivista, član poslednjeg Predsedništva Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, koga je do pre neku godinu makedonska javnost poznavala kao levo orijentisanog intelektualca koji je obrađivao teme civilnog društva. Bio je predložen i za ambasadora u Atini, ali tu listu nije potpisao aktuelni predsednik Crvenkovski. VMRO-DPMNE ga smatra “izuzetno obrazovanim čovekom i velikim profesionalcem, što mu je otvorilo vrata za partijsku kandidaturu”. Njegov protivkandidat Frčkoski (s kojim je i koautor jedne knjige) napao ga je u jednoj od poslednjih kolumni zbog menjanja političkih stavova, tvrdeći da mu je žao što je svojevremeno urgirao da bude primljen za profesora na fakultetu.

Iz istog broja

Evropska Unija i Srbija

Preporuke i uslovi

Andrej Ivanji

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu