Slike hramova i palata pre i posle zemljotresa, izbezumljenih ljudi koji spavaju u improvizovanim šatorima od plastične folije bez struje i vode obišle su svet. To su samo neke od posledica najgoreg zemljotresa koji je pogodio Nepal u poslednjih 80 godina. Pored ljudskih žrtava čiji se broj trenutno procenjuje na više od 4000 (strahuje se da bi mogao da bude daleko veći), zemljotres je naneo veliku štetu monumentalnim građevinama koje su predstavljale kulturnu baštinu ove zemlje i bile pod zaštitom Uneska. One su ujedno bile i najveće turističke atrakcije Nepala. Strahovit zemljotres jačine 7,9 stepeni Rihterove skale 25. aprila praktično je sravnio sa zemljom kulturnu istoriju nacije. Osim žrtava u Nepalu, u Indiji su od zemljotresa stradale 34, u Tibetu 12, a u Bangladešu dve osobe.

Dolina Katmandua, glavnog grada Nepala, koja je 1979. godine upisana na listu svetske baštine, pretvorena je u grobnice i ruševine. Pad Darara kule, zdanja visokog 62 metra, bio je koban za 200 ljudi. Ova kula je izgrađena 1832. godine i otvorena je za posetioce u poslednjih deset godina. Od kule danas nije ostalo ništa osim temelja. Darbar trg (Dvorski trg) koji ima oblik spiralne školjke, jednog od simbola Bude, takođe je uništen. Na njemu su se nalazile grupe spomenika koje predstavljaju niz verskih i umetničkih dostignuća – Hram hiljadu Buda iz XII veka, Šivin hram Kumbešvara, Krišnin hram Krišna Mandir, budistički manastir Hiranjavarma vihara iz XII veka, Indrin hram Mačendranat. Nakon zemljotresa svi ovi objekti su delimično oštećeni ili potpuno uništeni. Slično je i sa istorijskom četvrti Baktapur i kulturnim jezgrom grada Patana, koji su takođe teško pogođeni zemljotresom. Prema stručnoj proceni, rekonstrukcija ovih objekata trajaće od pet do deset godina. Uz nenadoknadive ljudske žrtve, kakav će uticaj na budućnost Nepala imati razaranje njegove kulturne baštine, tek će se videti.

SIROMAŠNA ZEMLJA: Nepal je jedna od najsiromašnijih zemalja u Aziji, čiji je BDP po glavi stanovnika manji nego u Sudanu i Jemenu. BDP je rastao oko četiri odsto godišnje u proteklih nekoliko godina, a nezaposlenost je iznosila oko 40 odsto. Dobar deo stanovništva se bavi poljoprivredom samo za sopstvene potrebe. Jedini pouzdan izvor prihoda i šansa za razvoj bio je turizam. Skoro milion stranaca dolazilo je svake godine da vidi kulturno-istorijske spomenike i legendarni Mont Everest, najviši vrh sveta. Turizam je činio oko osam odsto privrede i zapošljavao sedam odsto radne snage. Međutim, još posle prošlogodišnje velike lavine sa 12 žrtava na Mont Everestu priliv turista znatno se smanjio, a uz najmanje 18 osoba poginulih u lavini na Himalajima koju je izazvao zemljotres sada će se stanje zasigurno pogoršati. Kineske vlasti već su zabranile pristup severnoj strani Mont Everesta iz bezbednosnih razloga, tako da je penjanje i planinarenje na Himalajima dovedeno u pitanje. Prema preliminarnim procenama Američkog geološkog zavoda, privreda Nepala, nacije sa 27,8 miliona ljudi, mogla bi da pretrpi štetu od 9 do 50 odsto BDP-a. Procenjuje se, takođe, da bi obnova svih razorenih mesta, uz korišćenje odgovarajućih građevinskih standarda za područja podložna zemljotresima, mogla da košta više od pet milijardi dolara.

Prednost Nepala je što ima prilično dobre odnose sa susednim državama. Jedina šansa da prevaziđe posledice razornog zemljotresa jeste da dobije i na najbolji način iskoristi obimnu međunarodnu pomoć. Za tako nešto potrebno je jedinstvo u zemlji koju osim siromaštva guše i političke podele koje datiraju još od vremena građanskog rata koji je završen 2006. godine. Međunarodna javnost apeluje na dve suprotstavljene strane, maoiste i monarhiste, da svoju aktivnost sada složno usmere na obnovu Nepala. Preživelima su potrebni voda, hrana, medicinska pomoć i krov nad glavom.

U najvećem krematorijumu Katmandua, Pašupatiju, stotine porodica pali svoje bližnje. Vlada je pozvala na masovnu kremaciju, pored ostalog da bi se sprečilo širenje zaraze. Crni dim, plač i vrisak preživelih prostiru se tim delom grada.