Svet
SAD: Suđenja bivšem američkom predsedniku
foto: ap
Snaga Trampove slabosti
Možda bi deo glasača i progutao neka ogrešenja bivšeg američkog predsednika o zakon, ali se sigurno neće tolerisati osuđujuća presuda za zaveru protiv SAD, kršenje Ustava i druge. Sa druge strane, ni njegov demokratski suparnik Bajden nije bez vlastitih problema među kojima je i traumatično sećanje birača na inflaciju koja je pogodila ono što je mnogima najvažnije – životni standard. O onome ko će ući u Belu kuću presudiće slabije strane kandidata. Čiji nedostaci budu manji, dobiće više
Za “Vreme” iz Njujorka
Dok se čekalo da Donald Tramp odgovori na optužbe o prekrajanju izbornih rezultata u Džordžiji, njegove pristalice u susednoj Karolini nisu sedele skrštenih ruku. Kroz prozor Amtrakovog voza koji se spuštao prema Šarlotu, mogle su se videti sveže ispisane poruke podrške njegovoj kandidaturi za predsedničke izbore. Mada je većina putnika bila zagledana u ekrane svojih telefona, iPoda ili kompjutera ispijajući besplatnu amerikanu ili čaj iz vagon-restorana, Trampovi sledbenici nisu zanemarivali starovremenski način oglašavanja na traktorskim prikolicama, tarabama i zidovima farmi, koje su promicale pored pruge što je vijugala kroz šume Korel parka.
Tramp je na kraju pismeno obavestio Viši sud da se ne oseća krivim, tako da su oni koji su upravo odložili četke i kante sa farbom mogli jedino da vide njegovu zatvorsku fotografiju snimljenu tokom prethodnog boravka u Atlanti, čime se prvi put u istoriji Amerike, neki bivši predsednik našao na slici koja je rezervisana za najteže prestupnike. Tako ljudi koji pomažu njegovu predsedničku kampanju u digitalnom svetu više neće morati da koriste foto-montaže sa rešetkama kojima su do sada sakupljali novac, jer su dobili autentične fotografije sa zatvorskim brojem i žigom kancelarije okružnog šerifa Patrika Labata. Teško je reći kakav je učinak onih koji su se verali po tarabama Severne Karoline, ali su ovi drugi za par dana prikupili više od sedam miliona dolara donacija.
Suđenje za pokušaj preokretanja rezultata izbora u Džordžiji samo je jedan od pet procesa koji se trenutno vode protiv Donalda Trampa. Dva su povezana sa predsedničkim izborima 2021, dva sa ženama, a jedan sa poverljivim državnim dokumentima.
ŽENE I POBUNA
Još uvek se razvlači spor koji je protiv njega pokrenula kolumnistkinja I. Džin Kerol zbog seksualnog zlostavljanja i klevete nakon izricanja presude da joj Tramp plati odštetu od pet miliona dolara; na Menhetnu ga čeka suđenje za falsifikovanje poslovnih dokumenata zbog isplate 130.000 dolara glumici Stormi Danijels u zamenu za ćutanje o njihovoj seksualnoj aferi, a u Vašingtonu proces zbog pobune i nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine kada je povređeno više od sto policajaca, a poginulo četvoro ljudi; na Floridi, gde provodi najveći deo vremena u hladovini svoje rezidencije Mar-a-Lago, očekuje ga federalna optužnica zbog nezakonitog zadržavanja dokumenata o nacionalnoj bezbednosti SAD nakon što je okončan njegov predsednički mandat.
Možda je sve to samo puka slučajnost, ali raspored suđenja svakako budi pažnju, od Ajove (15. januar), preko Vašingtona (4. mart), Njujorka (25. mart), Floride (20. maj) i Džordžije (najverovatnije 23. oktobar), tim pre što su sudovi redom odbili molbe Trampove odbrane za odlaganje početka procesa, pošto se mnogi od njih preklapaju sa republikanskom kampanjom za izbor predsedničkog kandidata.
Proces po tužbi Džin Kerol počinje istog dana kada i prva trka Republikanske stranke u Ajovi, dok je pojavljivanje pred sudom u Vašingtonu zakazano dan uoči “super utorka” kada republikanci glasaju o predsedničkom kandidatu u šesnaest država, što se smatra presudnim datumom za njegov izbor. Sutkinja Tanja Čatkan samo je lakonski objasnila kako optuženi mora da uskladi svoje privatne poslove sa obavezama oko suđenja. Na to su čak i neki od najliberalnijih političkih analitičara, tradicionalno nenaklonjenih republikancima, uzvratili kako je razumljivo što ljudi iz sudstva ne žele da imaju bilo kakve veze sa politikom, ali da “nesvesnost značaja političkih događaja i uticaja njihovih odluka pokazuje krajnju neodgovornost”.
Ako bi se u javnosti učvrstila slika da je Tramp na udaru “političkog establišmenta”, što on stalno ponavlja, apsolutno ne bi bilo načina da neko drugi bude izabran za republikanskog kandidata za predsedničke izbore, navodi kolumnista “Njujork tajmsa” Dejvid Bruks.
BOGATAŠI SEVERNO OD RIČMONDA
Više je nego očigledno da sudske postupke koji bi većinu građana Amerike naterali da uteknu sa javne scene i bore se u tišini da ne završe u zatvoru, jer su oni jedna od strašnijih stvari koje mogu zadesiti nekoga u ovoj zemlji, Tramp pokušava da pretvori u svoju prednost prikazujući sebe kao iskrenog patriotu koga proganjaju demokrate, “duboka država” i “levičarski radikali koji uništavaju zemlju”. Ne samo njega, već sve one u čije ime on želi da govori protiv političkih elita iz Vašingtona, a koji sebe u poslednje vreme sve češće prepoznaju u stihovima Bilbordovog hita Olivera Entonija “o celodnevnom radu za bednu platu”, “dolaru koji ništa ne vredi” i onima sa gomilama novca koji “hoće totalnu kontrolu” u Bogatašima severno od Ričmonda (Rich Men North of Richmond) koji je, za kratko vreme, već imao 46 miliona pregleda na YouTube-u.
Inače, Ričmond je jedna od stanica u Virdžiniji na putu voza od Njujorka do Šarlota, vagoni u kojima uglavnom sede oni o kojima peva Entoni na svojoj greč gitari, besprekorno su uredni, jer radnička klasa pravdoljubivih i vrednih ljudi ne trpi nered i javašluk. Slično je i u avionima. Ni na najjeftinijim letovima Frontijera po Americi, gde se putnici tokom čekiranja redovno raspravljaju sa aerodromskim osobljem oko onoga što unose u avion, pošto karta između bilo koja dva grada košta oko 150 dolara, a doplata za najmanji prtljag 75, nema tragova prethodnih putnika, otpadaka, niti vriske dece koja, uz nadu da nije uvek tako, šutiraju sedišta, galame i plaču, dok njihovi roditelji spokojno spavaju tokom desetčasovnog leta Er Srbije od Njujorka do Beograda. Čast Mihajlu Pupinu čije ime nosi stari erbas koji se junački bori sa tim rastojanjem, ali ekrane na naslonu sedišta sa džojstikom na kojima ne rade sve komande, verovatno više nema nijedna avio-kompanija koja leti preko Atlantika, niti se selekcija kineskih filmova može naći kod bilo gde osim na letovima Hainan erlajnsa.
Mogu se, naravno, i ovde sresti oni koji koji vrište i vuku jedni druge za kosu po ulicama, uključujući park preko puta stanice u Šarlotu, ali ova zemlja počiva na redu i zakonu, što bi samog Donalda Trampa moralo svrstati među one prema kojima se ne gaji previše simpatije, ali to baš i nije slučaj. Prema najnovijim merenjima Istraživačkog centra Pju, njega i dalje podržava 32 procenta građana ove zemlje. Nije to preterano sjajno, ali aktuelni predsednik Džozef Bajden, prema istraživanjima Rojtersa/Ipsosa, uživa oko 40 posto podrške, dok 54 procenta njegovo predsednikovanje ocenjuje negativno.
Bilo bi previše jednostavno svesti Trampovu popularnost na ovdašnju sklonost prema romantičnim odmetnicima koja probija iz pesama na kojima je odrastao Oliver, bilo da je reč o Bernetovom Čoveku beskrajne tuge (I Am a Man of Constant Sorrow) ili Dugom železu (Big iron) Martija Robinsa. Mnogima to nije prijatno da čuju, ali oni koji žive od jednog do drugog čeka i strahuju za svoju egzistenciju, i dalje veruju da će im Tramp povratiti izgubljenu sigurnost. U tome nema previše racionalnosti, ali ti koji u njemu vide spas od bogatih i moćnih, za njega se vezuju pre svega emotivno. Da nije tako, verovatno bi primetili da je Tramp na suđenje u Atlantu stigao svojim privatnim boingom 757, što znači da i sam pripada krugu moćnih i bogatih tako da bi, ako se ostave emocije po strani, to značilo kako bi trebalo da štiti svoje pristalice i od samog sebe.
REPUBLIKANSKI STRAH OD TRAMPA
Bez obzira što većina Amerikanaca smatra da bivši predsednik treba da odgovara na sudu za ono što mu se stavlja na teret, njegov rejting među republikanskim glasačima nije bio bolji od 2020. godine, jer više od 60 procenata pristalica Republikanske stranke želi da ga vidi kao kandidata na sledećim predsedničkim izborima. Sve što se ovih dana moglo čuti od njegovih glavnih stranačkih suparnika, bilo da je reč o Ronu Desantisu, Niki Hejli ili Majku Pensu, ukazuje da oni upadljivo izbegavaju bilo kakve kritike na Trampov račun jer se plaše njegovih reakcija. Nije samo stvar u tome što napadima na Trampa smanjuju svoju mogućnosti da budu kandidati za predsednika, već time direktno ugrožavaju svoje postojeće guvernerske ili kongresne funkcije koje im donose niz privilegija i ugodnosti. Zato su tokom prve debate za stranačku nominaciju oni pre svega napadali jedni druge, ponavljajući horski da bi podržali Trampa kao kandidata za Belu kuću, čak i ako bude osuđen za neko krivično delo.
Tu vrstu privrženosti potencijalnom osuđeniku, uključujući tvrdo republikansko osporavanje prava na abortus, ne deli, međutim, većinska Amerika. To su dve najveće Trampove slabosti, jer se njegove verbalne nastranosti očigledno ne uzimaju previše ozbiljno. Možda bi deo glasača i progutao neka Trampova ogrešenja o zakon, ali se sigurno neće tolerisati osuđujuća presuda za zaveru protiv SAD, kršenje Ustava, mešetarenje tokom prebrojavanja glasova i nasilne pokušaje njegovih sledbenika da spreče ozvaničenje pobede Džozefa Bajdena u Kongresu. Osuđujuća vašingtonska presuda bila bi prelomna tačka.
Sa druge strane, ni njegov demokratski suparnik Bajden nije bez vlastitih problema. To su za njega pre svega godine, pošto tri četvrtine Amerikanca smatra da je on previše star za novi predsednički mandat, ali i traumatično sećanje birača na inflaciju koja je pogodila ono što je mnogima najvažnije – životni standard. Istina je da cene više ne divljaju kao prošle godine, ali nikome nije povećana plata onoliko koliko su porasli troškovi života tako da, uprkos pozitivnim ekonomskim parametrima, gotovo svi imaju manje nego onda kada je Bajden postao njihov predsednik. To se u ovoj zemlji ne zaboravlja tako lako, što se posebno oseća u atmosferi dubokih društvenih podela koje su obeležile Dan rada, tako da će o sledećem predsedniku Amerike, zapravo, odlučiti njegove slabosti. Čije budu manje, dobiće više.
Dok se čekalo da Donald Tramp odgovori na optužbe o prekrajanju izbornih rezultata u Džordžiji, njegove pristalice u susednoj Karolini nisu sedele skrštenih ruku. Kroz prozor Amtrakovog voza koji se spuštao prema Šarlotu, mogle su se videti sveže ispisane poruke podrške njegovoj kandidaturi za predsedničke izbore. Mada je većina putnika bila zagledana u ekrane svojih telefona, iPoda ili kompjutera ispijajući besplatnu amerikanu ili čaj iz vagon-restorana, Trampovi sledbenici nisu zanemarivali starovremenski način oglašavanja na traktorskim prikolicama, tarabama i zidovima farmi, koje su promicale pored pruge što je vijugala kroz šume Korel parka.
Tramp je na kraju pismeno obavestio Viši sud da se ne oseća krivim, tako da su oni koji su upravo odložili četke i kante sa farbom mogli jedino da vide njegovu zatvorsku fotografiju snimljenu tokom prethodnog boravka u Atlanti, čime se prvi put u istoriji Amerike, neki bivši predsednik našao na slici koja je rezervisana za najteže prestupnike. Tako ljudi koji pomažu njegovu predsedničku kampanju u digitalnom svetu više neće morati da koriste foto-montaže sa rešetkama kojima su do sada sakupljali novac, jer su dobili autentične fotografije sa zatvorskim brojem i žigom kancelarije okružnog šerifa Patrika Labata. Teško je reći kakav je učinak onih koji su se verali po tarabama Severne Karoline, ali su ovi drugi za par dana prikupili više od sedam miliona dolara donacija.
Suđenje za pokušaj preokretanja rezultata izbora u Džordžiji samo je jedan od pet procesa koji se trenutno vode protiv Donalda Trampa. Dva su povezana sa predsedničkim izborima 2021, dva sa ženama, a jedan sa poverljivim državnim dokumentima.
ŽENE I POBUNA
Još uvek se razvlači spor koji je protiv njega pokrenula kolumnistkinja I. Džin Kerol zbog seksualnog zlostavljanja i klevete nakon izricanja presude da joj Tramp plati odštetu od pet miliona dolara; na Menhetnu ga čeka suđenje za falsifikovanje poslovnih dokumenata zbog isplate 130.000 dolara glumici Stormi Danijels u zamenu za ćutanje o njihovoj seksualnoj aferi, a u Vašingtonu proces zbog pobune i nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine kada je povređeno više od sto policajaca, a poginulo četvoro ljudi; na Floridi, gde provodi najveći deo vremena u hladovini svoje rezidencije Mar-a-Lago, očekuje ga federalna optužnica zbog nezakonitog zadržavanja dokumenata o nacionalnoj bezbednosti SAD nakon što je okončan njegov predsednički mandat.
Možda je sve to samo puka slučajnost, ali raspored suđenja svakako budi pažnju, od Ajove (15. januar), preko Vašingtona (4. mart), Njujorka (25. mart), Floride (20. maj) i Džordžije (najverovatnije 23. oktobar), tim pre što su sudovi redom odbili molbe Trampove odbrane za odlaganje početka procesa, pošto se mnogi od njih preklapaju sa republikanskom kampanjom za izbor predsedničkog kandidata.
Proces po tužbi Džin Kerol počinje istog dana kada i prva trka Republikanske stranke u Ajovi, dok je pojavljivanje pred sudom u Vašingtonu zakazano dan uoči “super utorka” kada republikanci glasaju o predsedničkom kandidatu u šesnaest država, što se smatra presudnim datumom za njegov izbor. Sutkinja Tanja Čatkan samo je lakonski objasnila kako optuženi mora da uskladi svoje privatne poslove sa obavezama oko suđenja. Na to su čak i neki od najliberalnijih političkih analitičara, tradicionalno nenaklonjenih republikancima, uzvratili kako je razumljivo što ljudi iz sudstva ne žele da imaju bilo kakve veze sa politikom, ali da “nesvesnost značaja političkih događaja i uticaja njihovih odluka pokazuje krajnju neodgovornost”.
Ako bi se u javnosti učvrstila slika da je Tramp na udaru “političkog establišmenta”, što on stalno ponavlja, apsolutno ne bi bilo načina da neko drugi bude izabran za republikanskog kandidata za predsedničke izbore, navodi kolumnista “Njujork tajmsa” Dejvid Bruks.
BOGATAŠI SEVERNO OD RIČMONDA
Više je nego očigledno da sudske postupke koji bi većinu građana Amerike naterali da uteknu sa javne scene i bore se u tišini da ne završe u zatvoru, jer su oni jedna od strašnijih stvari koje mogu zadesiti nekoga u ovoj zemlji, Tramp pokušava da pretvori u svoju prednost prikazujući sebe kao iskrenog patriotu koga proganjaju demokrate, “duboka država” i “levičarski radikali koji uništavaju zemlju”. Ne samo njega, već sve one u čije ime on želi da govori protiv političkih elita iz Vašingtona, a koji sebe u poslednje vreme sve češće prepoznaju u stihovima Bilbordovog hita Olivera Entonija “o celodnevnom radu za bednu platu”, “dolaru koji ništa ne vredi” i onima sa gomilama novca koji “hoće totalnu kontrolu” u Bogatašima severno od Ričmonda (Rich Men North of Richmond) koji je, za kratko vreme, već imao 46 miliona pregleda na YouTube-u.
Inače, Ričmond je jedna od stanica u Virdžiniji na putu voza od Njujorka do Šarlota, vagoni u kojima uglavnom sede oni o kojima peva Entoni na svojoj greč gitari, besprekorno su uredni, jer radnička klasa pravdoljubivih i vrednih ljudi ne trpi nered i javašluk. Slično je i u avionima. Ni na najjeftinijim letovima Frontijera po Americi, gde se putnici tokom čekiranja redovno raspravljaju sa aerodromskim osobljem oko onoga što unose u avion, pošto karta između bilo koja dva grada košta oko 150 dolara, a doplata za najmanji prtljag 75, nema tragova prethodnih putnika, otpadaka, niti vriske dece koja, uz nadu da nije uvek tako, šutiraju sedišta, galame i plaču, dok njihovi roditelji spokojno spavaju tokom desetčasovnog leta Er Srbije od Njujorka do Beograda. Čast Mihajlu Pupinu čije ime nosi stari erbas koji se junački bori sa tim rastojanjem, ali ekrane na naslonu sedišta sa džojstikom na kojima ne rade sve komande, verovatno više nema nijedna avio-kompanija koja leti preko Atlantika, niti se selekcija kineskih filmova može naći kod bilo gde osim na letovima Hainan erlajnsa.
Mogu se, naravno, i ovde sresti oni koji koji vrište i vuku jedni druge za kosu po ulicama, uključujući park preko puta stanice u Šarlotu, ali ova zemlja počiva na redu i zakonu, što bi samog Donalda Trampa moralo svrstati među one prema kojima se ne gaji previše simpatije, ali to baš i nije slučaj. Prema najnovijim merenjima Istraživačkog centra Pju, njega i dalje podržava 32 procenta građana ove zemlje. Nije to preterano sjajno, ali aktuelni predsednik Džozef Bajden, prema istraživanjima Rojtersa/Ipsosa, uživa oko 40 posto podrške, dok 54 procenta njegovo predsednikovanje ocenjuje negativno.
Bilo bi previše jednostavno svesti Trampovu popularnost na ovdašnju sklonost prema romantičnim odmetnicima koja probija iz pesama na kojima je odrastao Oliver, bilo da je reč o Bernetovom Čoveku beskrajne tuge (I Am a Man of Constant Sorrow) ili Dugom železu (Big iron) Martija Robinsa. Mnogima to nije prijatno da čuju, ali oni koji žive od jednog do drugog čeka i strahuju za svoju egzistenciju, i dalje veruju da će im Tramp povratiti izgubljenu sigurnost. U tome nema previše racionalnosti, ali ti koji u njemu vide spas od bogatih i moćnih, za njega se vezuju pre svega emotivno. Da nije tako, verovatno bi primetili da je Tramp na suđenje u Atlantu stigao svojim privatnim boingom 757, što znači da i sam pripada krugu moćnih i bogatih tako da bi, ako se ostave emocije po strani, to značilo kako bi trebalo da štiti svoje pristalice i od samog sebe.
REPUBLIKANSKI STRAH OD TRAMPA
Bez obzira što većina Amerikanaca smatra da bivši predsednik treba da odgovara na sudu za ono što mu se stavlja na teret, njegov rejting među republikanskim glasačima nije bio bolji od 2020. godine, jer više od 60 procenata pristalica Republikanske stranke želi da ga vidi kao kandidata na sledećim predsedničkim izborima. Sve što se ovih dana moglo čuti od njegovih glavnih stranačkih suparnika, bilo da je reč o Ronu Desantisu, Niki Hejli ili Majku Pensu, ukazuje da oni upadljivo izbegavaju bilo kakve kritike na Trampov račun jer se plaše njegovih reakcija. Nije samo stvar u tome što napadima na Trampa smanjuju svoju mogućnosti da budu kandidati za predsednika, već time direktno ugrožavaju svoje postojeće guvernerske ili kongresne funkcije koje im donose niz privilegija i ugodnosti. Zato su tokom prve debate za stranačku nominaciju oni pre svega napadali jedni druge, ponavljajući horski da bi podržali Trampa kao kandidata za Belu kuću, čak i ako bude osuđen za neko krivično delo.
Tu vrstu privrženosti potencijalnom osuđeniku, uključujući tvrdo republikansko osporavanje prava na abortus, ne deli, međutim, većinska Amerika. To su dve najveće Trampove slabosti, jer se njegove verbalne nastranosti očigledno ne uzimaju previše ozbiljno. Možda bi deo glasača i progutao neka Trampova ogrešenja o zakon, ali se sigurno neće tolerisati osuđujuća presuda za zaveru protiv SAD, kršenje Ustava, mešetarenje tokom prebrojavanja glasova i nasilne pokušaje njegovih sledbenika da spreče ozvaničenje pobede Džozefa Bajdena u Kongresu. Osuđujuća vašingtonska presuda bila bi prelomna tačka.
Sa druge strane, ni njegov demokratski suparnik Bajden nije bez vlastitih problema. To su za njega pre svega godine, pošto tri četvrtine Amerikanca smatra da je on previše star za novi predsednički mandat, ali i traumatično sećanje birača na inflaciju koja je pogodila ono što je mnogima najvažnije – životni standard. Istina je da cene više ne divljaju kao prošle godine, ali nikome nije povećana plata onoliko koliko su porasli troškovi života tako da, uprkos pozitivnim ekonomskim parametrima, gotovo svi imaju manje nego onda kada je Bajden postao njihov predsednik. To se u ovoj zemlji ne zaboravlja tako lako, što se posebno oseća u atmosferi dubokih društvenih podela koje su obeležile Dan rada, tako da će o sledećem predsedniku Amerike, zapravo, odlučiti njegove slabosti. Čije budu manje, dobiće više.
