Prošlog utorka oko četiri ujutro tlo se zatreslo od Tirane, preko Sarajeva i Beograda, pa sve do Skoplja. Najsmrtonosniji zemljotres u istoriji Albanije jačine 6,4 stepena Rihterove skale sa epicentrom u blizini Drača odneo je 51 život, izmestio više od 5000 ljudi iz njihovih domova. Tokom prvog i naknadnih potresa, od kojih su neki bili jačine čak do 5 stepeni Rihtera, dokrajčene su već oštećene zgrade na severozapadu Albanije. Pomoć je pristigla iz svih krajeva Zapadnog Balkana, ali i iz Evrope.

Slična katastrofa poslednji put je pogodila Albaniju i Crnu Goru 1979. godine, ali nije odnela toliko života, niti je bilo toliko naknadnih potresa (tada ih je bilo samo 90, dok je ovog puta zabeleženo oko 1300). Mnogi se slažu da je jedini strašniji zemljotres koji Balkan pamti bio onaj iz 1963. godine u Skoplju, kada je u potresu slične jačine (u Skoplju je tada izmereno 6,1 Rihtera) sravnjeno oko 80 odsto zgrada u makedonskoj prestonici.

DIVLJA GRADNJA

Ovaj smrtonosni zemljotres nije bio prvi ove godine. Krajem septembra u razmaku od desetak minuta dva snažna zemljotresa pogodila su danas delimično razrušeni Dures. Prema podacima Evropskog mediteranskog seizmološkog instituta (EMSC), oba zemljotresa su bila plitka, na dubini od samo desetak kilometara, sa jačinom od 5,6 i 5,1 stepen Merkalijeve skale (koja se koristi za merenje slabijih zemljotresa). Tada je povređeno 68 ljudi, 42 kuće u Duresu su oštećene, kao i 48 u Tirani, struja i telefonska veza privremeno su nestale, ali mrtvih nije bilo.

Ljudi su nastavili da žive u oštećenim kućama. A onda su, u razornom zemljotresu od prošlog utorka, popadale kao kule od karata. Prema preliminarnim procenama eksperata, šteta bi bila daleko manja da se nije radilo o nepropisno izgrađenim zgradama.

Oko 650 ljudi je povređeno. "Ovo je dramatičan trenutak u kojem treba da ostanemo mirni i pronađemo način da se izborimo sa ovim šokom", rekao je premijer Albanije Edi Rama u izjavi za "Asošiejted pres" na dan zemljotresa. Vest koja je usledila, o tome da je verenica njegovog sina Gregora Kristin Redži poginula zajedno sa članovima svoje porodice, Rama je odbio da komentariše, sa obrazloženjem da je to isuviše lično.

Po zimi, uoči državnog praznika Dana zastave 29. novembra, pogođeni su razmešteni u šatore u gimnastičkim salama, na stadionima, u školama, što dalje od trusnog područja. U iščekivanju novih potresa ljudima je savetovano da se ne vraćaju u svoje domove. Više od 2000 ljudi ostalo je u privremenom smeštaju.

Potresi su se nastavili. Samo dan nakon razornog zemljotresa, desio se još jedan severozapadno od sela Mamuras, opet u blizini Drača. Ovo je unekoliko pokvarilo planove za smeštaj pogođenih, jer varijatna smeštaja u najbliže hotelske sobe u ovom području više nije bila bezbedna.

"Zima je, ljudi ne mogu da budu u šatorima", objasnio je Edi Rama. "Deca moraju da rade domaći, ljudi moraju da budu u toplom, ne možemo da ih ostavimo napolju", preneo je Euronjuz nakon Ramine posete Duresu. Stotine pogođenih i dalje spava u privremenom smeštaju, a neki su razmešteni na Kosovo. U Prizrenu je otvoren prihvatni kamp, a kosovski Albanci su otvorili vrata svojih domova. Kako prenose kosovski mediji, mnogi u ovome vide priliku da uzvrate humanitarnu pomoć koju su im Albanci iz Albanije pružili tokom ratova devedesetih.

SAHRANE UMESTO PRAZNIKA

U gradiću Tumane u okolini Drača na Dan zastave je sahranjeno dvanaest žrtava iz ovog mesta. Sahrani je prisustvovao i premijer. Za to vreme u Draču se još uvek tragalo za nestalima. Broj žrtava rastao je iz dana u dan: 7, 27, 36, 40, sve do subote 30. novembra, kada je objavljeno da je potraga završena i da je u konačnici stradala 51 osoba. Najmlađa žrtva imala je tri godine.

Stanovnici Tirane okupili su se u centru grada kod statue Skenderbega, gde su kod improvizovanog spomenika žrtvama zemljotresa palili sveće. Sahrane su se nastavile u subotu u Draču, gde je sahranjeno devetoro od deset članova porodice koji su poginuli kada se njihova kuća srušila. Jedini preživeli mladić poslat je u Italiju na lečenje.

Kako javlja "Njujork tajms", samo u Tirani je oštećeno oko 1500 objekata, a oko 900 u Draču, gde su posledice teže. BBC navodi da u Draču više od 700 porodica ne može da se vrati u svoje domove. U Tirani je teško oštećeno 60 zgrada, osam je nefunkcionalno (i verovatno će morati da se ruše), 15 je potpuno uništeno, što je izmestilo skoro 250 porodica. Premijer Rama pozvao je da se pomoć uplaćuje na državnu platformu e-albania.al, naglašavajući da će se sav novac transparentno trošiti. Za sada je prikupljeno više od pet miliona evra i oko milion i po dolara, dok je na različitim internet stranicama za pomoć ili preko nevladinih organizacija stiglo oko 4,5 miliona evra.

U Srbiji je akciju prikupljanja pomoći pokrenula nevladina organizacija Građanske inicijative. Kako su saopštili iz ove organizacije, pomoć se može doneti svakog radnog dana i vikendom od 10 do 17 časova u Kuću ljudskih prava, Kneza Miloša 4, zaključno sa četvrtkom 5. decembra. Novčane donacije u Beogradu se prikupljaju i u kafiću "Od usta do usta" u Braće Nedić br. 7. Za sada je na ovaj način prikupljeno više od 160.000 dinara.

POMOĆ SA SVIH STRANA

Iako se na Kosovu žale kako im je Albanija okrenula leđa kada je ušla u mini-Šengen sa Srbijom i Severnom Makedonijom, iako tabloidi u Srbiji vode besomučnu antialbansku kampanju, ispostavilo se da ništa od toga nije važno kada se radi o pomoći ljudima stradalim od elementarnih nepogoda, bez obzira koje nacionalnosti oni bili.

Zapadni Balkan nije pao na testu, a zapadni mediji bruje od vesti kako su se ljudi u našem podneblju posle ratova devedesetih oko nečega ujedinili.

Nakon prvih vesti o zemljotresu, zemlje u okruženju, ali i šire, odmah su reagovale: sa Kosova, iz Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Rumunije, Italije, Hrvatske, Francuske, Švajcarske, kao i timovi ispred EU i SAD, poslale su spasilačke i medicinske timove.

Vlada Srbije saopštila je da je iz

MUP-ovog Sektora za vanredne situacije u Albaniju poslato 13 pripadnika Specijalističkog tima za pretragu i spasavanje iz ruševina, radi pružanja pomoći nakon zemljotresa koji su se dogodili u blizini Tirane i Drača. Kosovo je doniralo 500.000 evra za saniranje posledica zemljotresa. Bosna i Hercegovina najviše se fokusirala na pružanje medicinske pomoći, a Albaniju su posetili bosanskohercegovački ministar zdravlja Kenan Hrapović i ministar unutrašnjih poslova Melvudin Nudodžić. Povređeni se takođe leče u Crnoj Gori i Italiji. Izjave saučešća stigle su sa svih strana.

Tužilaštvo u Draču je u utorak 3. decembra zaplenilo dokumente iz lokalnog katastra i najavilo pokretanje istrage o rušenju ovih objekata. Parlament u Albaniji najavio je izradu zakona prema kojem će investitori i arhitekte dobiti od 7 do 15 godina zatvora ukoliko prekrše građevinske propise. Edi Rama je obećao da će svi pogođeni sledeće godine biti u "sigurnijim domovima". Albanska vlada najavila je isplatu odštete od oko 9000 dolara, kao i stipendije za decu, prevremene penzije za starije.

Tlo i dalje podrhtava. Na dan pisanja ovog teksta, u utorak po podne, Albaniju je u 12.50 u okolini Tirane pogodio još jedan zemljotres jačine 3 stepena Rihtera, na dubini od 25 kilometara. Tlo će, kažu stručnjaci sa ESMC, podrhtavati i tokom narednih meseci.

Članak je objavljen u okviru projekta "Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo" koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.