Ideja o zajdeničkom američko-ruskom radarskom sistemu u Azerbejdžanu na časak je primirila rasteću tenziju zategnutih političkih odnosa između Vašingtona i Moskve. Iz Vašingtona se istovremeno čuju pozdravi ruskom predlogu, ali i kategorične pozicije o primarnom planu da delovi američkog protivraketnog štita ipak budu postavljeni u Češkoj i Poljskoj. Pozicija Rusije ostala je nepromenjena: saradnja na Gabalinskoj radiolokatornoj stanici (RLS) ili preusmerenje ruskih balističkih raketa na ciljeve u Evropi.

"NE" U EVROPI: Rusija je kategorično protiv razmeštanja komponenti protivraketne odbrane Sjedinjenih Američkih Država na prostoru bivših članica Varšavskog pakta. Putin je jasno stavio do znanja da ne želi taj američki protivraketni štit u Češkoj i Poljskoj i da uvlačenje Rusije u trku strateškog naoružanja može da poveća rizik od nuklearne opasnosti za Evropu. Neposredno pre samita G8 u Hajligendamu, između Vašingtona i Moskve retorika je podsećala na onu iz perioda hladnog rata, razmenjene su optužbe, ali i pretnje. Sjedinjene Američke Države su ponovo izrazile zabrinutost u vezi s kršenjem ljudskih prava u Rusiji. Putin je odgovorio da to nema veze sa pravim razlogom američke glavobolje, a to je ponovni povratak Rusije na međunarodnu političku arenu, i najavio mogućnost okretanja ruskog raketnog sistema na ciljeve u Evropi. U prilog svojim političkim stavovima, Rusija je nedavno obnarodovala informaciju o uspešnom testiranju balističke rakete RC-24 kojoj je specifičnost, kako tvrde ruski naučnici, da je neuhvatljiva za postojeće protivraketne sisteme u svetu.

Na samitu G8 u Nemačkoj nakon susreta Buš–Putin pretnje "raketama" su naglo utihnule. Naime, ruska strana je ponudila SAD, ukoliko odustanu od razmeštanja elemenata protivraketnog štita u Istočnoj Evropi, da zajednički razrade radarsku bazu protivraketne odbrane u Azerbejdžanu, takozvanu Gabalinsku radiolokatornu stanicu, koju Rusi koriste još iz sovjetskih vremena (vidi antrfile 1). Neki politički analitičari "zatišje na lansernim platformama" ocenjuju kao početak konstruktivnog dijaloga između Vašingtona i Moskve, dok ga drugi smatraju pauzom pre nove trke u strateškom naoružanju.

BORBA ŠTITOVIMA: Ipak, tri nedelje nakon samita G8 rano je govoriti o pomaku pregovora o Gabalinskom RLS-u i uopšte o kraju borbe protivraketnim "štitovima". Kako je primetio jedan ruski analitičar, Amerika je nakon Putinovog predloga u nezavidnoj poziciji: teško je jednostavno menjati planove, a još je teže rusku dobru volju odbiti. Izjave ruskih zvaničnika o američkom sistemu protivraketne odbrane poslednjih nedelja više su skoncentrisane na tumačenje prednosti zajedničke američko-ruske saradnje na Gabalinskom RLS-u. Paralelno, američka strana suzdržano i sa sumnjom komentariše predloženi projekat, ne želeći da kvari primarni plan: razmeštanje radarskog protivraketnog sistema u Češkoj i Poljskoj. Predsednik Putin je istovremeno Pentagonu predložio i treću varijantu: da se elementi protivraketnog štita razmeste u Turskoj ili Iraku, svakako dalje od ruskih granica.

Tokom susreta ministara odbrane SAD Roberta Gejtsa i Rusije Anatolija Serđukova, polovinom juna u Briselu, postalo je jasno da Amerikanci neće olako prihvatati ruske ponude i menjati koncepciju protivraketnog štita u Istočnoj Evropi. Ministar Gejts je opovrgnuo informaciju ruskih zvaničnika o tom da Gabalinski RLS može biti adekvatna kompenzacija, pa čak i zamena za protivraketne elemente u Češkoj i Poljskoj.

Direktor američke Agencije za protivraketnu odbranu Henri Obering smatra da, ukoliko i dođe do zajedničkog korišćenja Gabalinskog RLS-a, projekat koji ima i geopolitičku pozadinu jer iza njega stoje dve vojne supersile SAD i Rusija, to neće smanjiti opasnost koja može doći iz Irana. Štaviše, američka radiolokatorna stanice nedaleko od granice sa Iranom može se u Teheranu protumačiti kao svojevrsna provokacija. Direktor američke Agencije za protivraketnu odbranu rekao je da se trenutno proučava "drugarski" predlog Moskve u vezi s Gabalinskim RLS-om i da bi američkoj vojsci svakako bilo dragoceno da dobija strateške informacije sa takve geografske pozicije. U američkoj Agenciji za protivraketnu odbranu tvrde da su odluku o razmeštanju protivraketnog štita u Istočnoj Evropi doneli na osnovu saznanja da će Iran u najskorije vreme raspolagati balističkim raketama dalekog dometa. Istovremeno, Obering smatra da Gabalinski RLS nije dovoljan da sam bez komponenti u Češkoj i Poljskoj pokrije bezbednost američkih saveznika, jer nije osposobljen da lansira protivrakete. "Nama ne treba nikakva saglasnost Rusije, ali ako Rusija pristane da zajedno učestvujemo u razradi protivraketnog štita, to će biti veliki izazov za regionalne sile kao što su Iran i Kina", izjavio je direktor američke Agencije za protivraketnu odbranu Henri Obering.

Od zapadnih zemalja zajednički američko-ruski projekat na Gabalinskom RLS-u podržali su prvi saveznici SAD – Velika Britanija, Italija i NATO.

Sudeći po informacijama iz azerbejdžanskih medija, Amerikanci su više puta bili zainteresovani za Gabalinsku radiolokatornu stanicu, posebno u periodima zaoštravanja odnosa Vašingtona i Teherana, ali, navodno, nisu mogli da je dobiju zbog ugovora sa Rusijom. U prilog tome govori i poseta čelnika Pentagona Roberta Gejtsa u aprilu ove godine Moskvi, gde je izrazio veliko interesovanje za dobijanje operativne informacije sa Gabalinskog RLS-a, ali su to Rusi odbili. Ipak, za manje od mesec dana ruske diplomate su pustile informaciju o mogućnosti zajedničkog projekta koji je u Hajligendamu Putin obelodanio. I sam predsednik Buš je izjavio da bi informacije sa Gabalinskog RLS-a bile od velikog značaja za obe strane.

Američki zvaničnici tvrde da delovi protivraketnog štita koje SAD planiraju da razmeste na prostoru "mlade Evrope" nisu bazični i da ne prete bezbodnosti Rusije, pogoto ako se ima u vidu odnos hiljadu ruskih balističkih raketa prema deset američkih potivraketa u Jugoistočnoj Evropi. Moskva se najviše plaši da će u budućnosti protivraketni štit SAD biti preorijentisan na sprečavanje funkcionisanja ruskog strateškog naoružanja pri samom lansiranju i da će time smanjiti politički značaj Rusije kao nuklearne sile.

Drugo, na teritoriji Ukrajine takođe postoje delovi ruskog protivraketnog štita, na Zakarpatju i na Krimu, koji, ukoliko Kijev uđe u severno-atlantsku alijansu, mogu da "oslepe" ruski protivraketni sistem za mediteransko područje. Nakon "narandžaste revolucije" 2004. godine, ukrajinski predsednik Viktor Juščenko dozvolio je američkim vojnim službenicima da posete radarsku stanicu koju zajednički koriste Ukrajina i Rusija na Zakarpatju (zapadna Ukrajina), što je izazvalo oštre reakcije u ruskim bezbednosnim krugovima.

Azerbejdžanski parlamentarci primili su kao pozitivnu informaciju o mogućem američko-ruskom savezništvu na njihovoj teritoriji, ali očekivanja Bakua su pragmatična – oni od Vašingtona i Moskve očekuju najpre finansijsku podršku, ali i razrešenje dvodecenijskog konflikta u Nagorno Karabahu. Postoji i strahovanje da će Azerbejdžan pokvariti dobrosusedske i kulturne veze sa Iranom. Stanovnici obe zemlje većinski su šiiti, a u Iranu živi gotovo dvostruko više Azerbejdžanaca nego u domovini. Ipak, predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev ocenio je kao pozitivnu inicijativu Putina za formiranje zajedničkog američko-ruskog radiolokatornog sistema i predložio da bude posrednik u pregovorima ukoliko SAD prihvate ruski predlog. Imajući u vidu specifičnost odnosa sa Iranom, Alijev je naglasio da je kategorično protiv izgradnje novih objekata vezanih za protivraketnu odbranu i dodatnih stranih vojnih kontingenata.

Iako rasprava postavljanju delova američke protivvazdušne odbrane nije još u potpunosti završena i ne znaju se uslovi pod kojima će biti razmešteni u Češkoj i Poljskoj, i Bugarska, "evropski omladinac", izrazila je želju da se na njenoj teritoriji postavi deo američkog protivraketnog štita.

UTOPIJA I KOMPROMIS: Ono što trenutno kakrakteriše vojno-političke odnose između Vašingtona i Moskve jeste nepoverenje koje traje već tri godine. Sjedinjene Države i EU smatraju da Rusija zloupotrebljava energetsku krizu u političke svrhe, dok Moskva kritikuje atlantske saveznike da su zloupotrebili slabost Rusije s ciljem proširenja NATO-a i borbu protiv terorizma kako bi ostvarili političku i finansijsku korist.

Zbog toga se stvaranje jedinstvenog sistema protivraketne odbrane u svetu može smatrati utopijom. Ali saradnja između SAD i Rusije u borbi protiv terorizma i upotrebe oružja za masovno uništenje je teoretski moguća. Štaviše, u slučaju Gabalinskog RLS-a takva saradnja bi smanjila opasnost od jednostranih vojnih operacija supersila kao što je ona u Iraku. Sasvim je sigurno da Rusija svojim predlogom o američko-ruskoj saradnji na Gabalinskom RLS-u, ne planira da pokvari dobre veze, posebno poslovne, sa Iranom.

Prema mišljenju analitičara, iza Putinove "brige" o američkom protivraketnom štitu i njegove sve češće antizapadne retorike stoji i činjenica da se u Rusiji približava datum parlamentarnih (decembar 2007) i predsedničkih (mart 2008) izbora.

Moskvu takođe brine što ne postoji međunarodni dogovor koji bi regulisao protivraketnu odbranu. Postojao je međunarodni ugovor o protivraketnoj odbrani između SAD i SSSR iz kog su Sjedinjene Države izašle 2001. godine. Prema tom ugovoru, koji je donedavno važio, obe strane su mogle da pokriju jedan deo teritorije. Rusija je protivraketnim štitom pokrila Moskvu, SAD protivraketni sistem u Severnoj Dakoti. Ipak, i Rusija i Sjedinjene Američke Države su još za vreme hladnog rata u znatnoj meri smanjile nuklerani potencijal i sada raspolažu sa samo po nekoliko hiljada nuklearnih bojevih glava (vidi antrfile 3). Takođe, treba imati u vidu da su Buš i Putin 2002. godine potpisali Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja koji obe strane obavezuje da do 2012. godine smanje broj dežurnih bojevih glava do 2200 jedinica. Ono što je sasvim sigurno jeste to da samnjenja arsenala strateškog naoružanja i finalizacije novog američkog protivraketnog štita neće biti ni za Bušovog ni za Putinovog mandata.