Specijalno za "Vreme" iz Praga

Pre samo pet godina, na jugu i delimično na istoku Češke dogodile su se velike poplave koje su poprimile sve elemente prirodne katastrofe s nekoliko desetina poginulih, s hiljadama ljudi koji su ostali bez kuća i imetka, s privredom koja se ni do danas nije oporavila od enormnih gubitaka… Tada su stručnjaci za vode umirivali Čehe da je do poplava došlo samo zbog nedovršenog sistema za regulisanje vodotokova reke Morave. Kao primer kako je trebalo rešavati tokove reka u celoj Češkoj stalno je pominjana Vltava, ukrocena celim tokom s nekoliko visokih pregrada-brana i one čine takozvanu vltavsku kaskadu, koja je, govorilo se – sjajan regulator nivoa reke, pa veliki izvor za proizvodnju električne energije i, najzad, ima nekoliko stotina omiljenih mesta za rekreativce svih vrsta.

I zaista, pri pogledu na brane visoke i po 80 metara i neupućeni će pre razmišljati o snazi čoveka koji je u stanju da zauzda prirodu, kako o tome uče i đaci u češkim osnovnim školama, nego o velikoj potencijalnoj opasnosti po trećinu češke teritorije. Sve do pre nedelju dana…

TEMPO RAZARANJA: A onda je u roku od samo nekoliko dana, stogodišnja voda prelila sve vltavske kaskade, sjurila se kao pomahnitala i čistila pred sobom sve prepreke koje joj je čovek godinama postavljao. Svoju punu promociju nekontrolisane sile, podivljala Vltava je imala baš u Pragu, kroz koji je tutnjalo dvadeset puta više nego obično i dva puta više vode nego što Dunavom prođe kroz Budimpeštu. Naravno da će se tek otvoriti sva pitanja o toma kako se posle davne 1890. godine ponovo dogodilo da Češka doživi tako velike poplave, pa i da li je trebalo blagovremeno prazniti akumulaciona jezera, kako bi poluprazna jezera mogla da prihvate veliku vodu.

Već sada se zna da bi, recimo, samo brana Orlik, jedna od poslednjih odbrana Praga, mogla da se puni čitavih šest dana dodatnim vodama koje su onako opasno divljale, odnosno da je samo ta pregrada mogla, ako ne sasvim da akumulira dodatne vode, a ono sigurno da ozbiljno svede na minimum opasnost od katastrofalnih poplava. U Češkoj javnosti se postavljaju pitanja tipa – da li je zaista potcenjena opasnost od nadolazeće vode, da li je jak lobi proizvođača elektroenergije, pri odlučivanju šta da se radi, uspeo da se nametne tezom da se "voda može ispuštati iz jezera, ali da se ne ugrozi proizvodnja struje", što je izgovorio portparol energetičara samo dan-dva pre poplave.

Sa svoje strane, i oni koji su navikli da uživaju uz obale akumulacionih jezera imaju adute. Jedan od vodećih ljudi u ministarstvu za životnu okolinu kaže da su rekreativci i ljudi željni odmora navikli na svoje plaže i romantična mesta uz jezera i da bi "ispuštanje veće količine vode ta mesta uništilo, a posetioce nateralo da do vode gacaju kroz blato".

Svakako je preterano tvrditi da je poplava rezultat, u suštini, sitnih ustupaka elektroprivredi ili vikendašima, ali je sigurno da će se uskoro u Češkoj odrediti nešto drugačiji prioriteti u gazdovanju vodama.

RAZMERE: Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu jer ih je bilo nemoguće spasti, zakasnela i nedovoljna zaštita ogromnog hemijskog kompleksa u Neratovicama, severno od Praga, gde je zabeleženo nekontrolisano isticanje hlora, a svi se pitaju šta li je sa još opasnijim dioksinom… Možda će najveće štete biti registrovane kasnije, recimo, u još uvek poplavljenim područjima uz Labu i Odru, prema granici s Nemačkom – tamo su stvorena velika jezera, voda ne otiče, sela su poplavljena, a stručnjaci kažu da će možda biti potrebne i decenije pre nego što se zemlja isuši.

S druge strane, niko ne može da pretpostavi koliko će trajati obnova svih puteva, mostova, pruga, plinovoda, elektrovodova, telefonskih linija… (ukupna šteta neće biti registrovana bar još nekoliko nedelja), ali je jasno da će se u skorijoj budućnosti češkog društva i ekonomije više govoriti u humanitarno-socijalnim kategorijama, nego o nastavku burnog trenda rasta inostranih investicija. Velike investicije iz sveta su tokom cele ove godine ojačale domaću krunu za oko 15 odsto i taj kurs jake krune traje čak i u dane poplava. Ali, nevolje zbog poplave su krenule – berza je bila zatvorena nekoliko dana, investitori se užurbano interesuju za neka druga tržišta, inostrani turisti, kojih u Češkoj godišnje bude 105 miliona, ovih dana otkazuju dolazak u Prag.

Vlada je nagovestila da će odustati od najavljene kupovine dvadesetak nadzvučnih aviona "gripen", kako bi Češka, kao članica NATO-a, najzad smestila preostale MIG-ove na vojne otpade. Nepune dve milijarde eura, koliko je Češka bila voljna da plati te avione, sada će se sigurno okrenuti u vidu najrazličitijih kredita i drugih olakšica nastradalima u poplavama. Štampa je ovih dana puna vesti o povećim sumama jednokratne novčane pomoći, kao i o veoma povoljnim dvadesetogodišnjim kreditima koje će dobijati postradali za izgradnju novih kuća.

Nova, tek ustoličena vlada premijera Vladimira Špidle, inače socijaldemokrate, sigurno nece ponoviti grešku Vaclava Klausa, koji je, svojevremeno, posle poplava u Moravskom kraju, podelio nastradalima humanitarnu pomoć i istog časa prestao da pita za sve muke poplavljenih, što ga je veoma koštalo već na prvim sledećim izborima. To se ne zaboravlja. Vladimir Špidla, kažu upućeni, pre će se odlučiti da sačini poseban socijalni program za postradale u poplavama, za šta će verovatno lako dobiti podršku parlamenta, a može se dogoditi da vlada dobar deo posla podeli s nevladinim organizacijama, koje imaju veliko iskustvo u humanitarnom radu i, povrh svega, dovoljno entuzijazma i energije.

JAVNOST PITA: Češka javnost se već uveliko bavi i pitanjima odnosa prema poplavama svih odgovornih ljudi i institucija u zemlji – vatrogasci, policajci, vojnici, hiljade dobrovoljaca i nacionalna TV, inače javni servis, dobijaju pohvale sa svih strana. Zaista – funkcionišu besprekorno. Ima odlučnosti, nema panike, tamo su gde je najteže. Češka televizija je danonoćnim neprekidnim informativnim programom, zapravo direktnim prenosom katastrofe, onako usput, potukla do nogu sve privatne TV stanice, koje jednostavno nisu bile u stanju da prate događaje. Dalje – jeste da je Vaclavu Havelu zamereno što već prvog dana poplava nije prekinuo svoj zdravstveni odmor u Portugalu, ali od njega je mnogo lošije prošao v.d. gradonačelnika Praga koji je u želji da stanovnike umiri preterao, pa je dan pred stihiju govorio kako nema velike opasnosti, neće biti nikakve katastrofe, a dan kasnije je preterivao u suprotnom smislu…

BROJKE O POLAVI: Do ponedeljka 19. avgusta zabeleženo je ukupno četrnaest žrtava poplava, evakuisano je više od 200.000 ljudi, porušeno je više hiljada kuća, stanova i vikendica, broj angažovanih vatrogasaca, zajedno s njihovim kolegama iz deset evropskih zemalja, premašio je7000, vojnika je bilo 4500, isto toliko i policajaca, niko ne zna koliko je bilo dobrovoljaca… Desetak rečnih brodova i šlepova uništeno je eksplozivom da bi se sačuvali mostovi. Zabeleženo je šest pokušaja pljački, svi potencijalni lopovi su pohvatani, jedan je već u zatvoru po pravosnažnoj presudi. Za humanitarnu pomoć otvoreno je 27 računa, Evropska unija i više zemalja iz sveta već su uputile humanitarnu i drugu pomoć, a među njima je i Argentina, kojoj bi pomoć takođe dobro došla.