Mnogima je bila iznenađujuća vest od 7. septembra koja je došla iz Tirane, o hitnom i naglom prekidu diplomatskih odnosa Albanije sa Iranom. Premijer Edi Rama to je saopštio nakon što je optužio Iran da je pokrenuo masovni kibernetički napad protiv Albanije tokom ovog leta. Rama je optužio Iran za napad na elektronsku opremu albanskih institucija 15. jula, u pokušaju da “paralizuje javne usluge i ukrade podatke i elektronsku komunikaciju iz vladinih sistema”.

Ovu odluku Albanije podržale su SAD, koje su potvrdile da Iran stoji iza napada i zbog toga uvele nove sankcije ovoj zemlji, a oglasio se i NATO, koji je najverovatnije bio taj koji je utvrdio činjenice o iranskom napadu.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani odbacio je navode o orkestriranju sajber napada u Albaniji kao “lažne i neosnovane”, umesto toga okrivljujući SAD za umešanost u napad. On je rekao da “zaveru” nije “osmislila” albanska vlada, već Vašington, dodajući da je Tirana postala “žrtva” toga.

On je dalje kritikovao SAD jer su primorale albansku vladu da ugosti članove disidentske iranske grupe Mudžahedin-e Khalk (Narodni mudžehedini, ili skraćeno MEK, dok se u Iranu zove Monafegin), i “obučavaju i opremaju ih u sajber tehnologiji”. Grupa je, istakao je, “stalno služila i još uvek služi kao oruđe u rukama SAD za izvođenje terorističkih akata, sajber napada i vođenje psihosocijalnog rata protiv iranske vlade i nacije”. Kanani je zapretio da će Teheran “iskoristiti sve svoje kapacitete da potvrdi prava iranskog naroda i odbrani se od zlokobnih zavera”, misleći na navodne veze između SAD i iranske grupe.

Iran najavljuje da bi mogao da podnese tužbu protiv Albanije zbog domaćinstva MEK-u, kojeg smatra terorističkom organizacijom. “Teroristička grupa Mudžahedin-e Khalk odgovorna je za ubistva 17.000 zvaničnika i običnih građana Irana, uključujući iranskog predsednika i premijera, nuklearne naučnike, kao i hiljade iračkih Arapa i Kurda, u saradnji sa Sadamom Huseinom, bivšim iračkim predsednikom. Prema međunarodnom pravu, nijedna država ne može da podrži ovu grupu. Nema za to opravdanja, i albanska vlada je partner u zločinima ove grupe”, optužuju iranski mediji ponašanje Tirane.

Teheran uzvraća da “ponašanje albanske vlade i prekid diplomatskih odnosa sa Iranom iz fiktivnih razloga takođe nema logičnu osnovu i zasniva se na lažnim informacijama nekih cionističkih službi bezbednosti, što je neprihvatljiv postupak koji je za osudu”. Iranski zvaničnici stoga pozivaju da “u ovoj situaciji, Islamska Republika Iran treba da iskoristi svu svoju političku moć i međunarodnu poziciju da osudi i kazni vladu Tirane”.

Organizacija Mudžahedin-e Khalk ima između 5000 i 10.000 članova širom sveta, prema navodima Stejt departmenta. Njen centar trenutno se nalazi u Albaniji. Lideri grupe su muž i žena Masud i Marjam Rađavi. Marjam Rađavi tvrdi da želi da postane predsednik Irana.

Prisustvo pripadnika grupe MEK razlikuje Albaniju od svih drugih država koje se nalaze u antiiranskom bloku zajedno sa SAD, pa je otuda za razumevanje odnosa Albanije i Irana važno da se objasni otkuda se grupa našla u Albaniji. Ali najpre o tome šta je MEK i kako je nastao.

OD OTPORA ŠAHU DO SARADNJE SA SADAMOM HUSEINOM: MEK su osnovali 5. septembra 1965. levičarski iranski studenti koji su bili povezani sa Slobodarskim pokretom Irana, da bi se suprotstavili šahu Rezi Pahlaviju. Kao osnivači MEK-a pominju se Mohamad Hanifnežad, Said Mohsen i Ali Asgar Badizadegan. MEK je bio prva iranska organizacija koja je sistematski razvila modernu revolucionarnu interpretaciju islama.

MEK se protivio šahovoj vladavini, smatrajući je korumpiranom i ugnjetavačkom. MEK se često smatra poklonikom Alija Šarijatija. Ali Šarijati Mazinani (1933–1977) bio je iranski revolucionar i sociolog, koji se fokusirao na sociologiju religije. Smatra se jednim od najuticajnijih iranskih intelektualaca 20. veka i nazivan je “ideologom Iranske revolucije”, iako njegove ideje nisu na kraju formirale osnovu Islamske Republike.

Glavni izvor inspiracije grupe bio je islamski tekst Naj al Balaga, zbirka analiza i aforizama koji se pripisuju Aliju ibn Abu Talibu. Uprkos tome što su neki govorili o marksističkom uticaju, grupa nikada nije koristila termine “socijalista” ili “komunista” da opiše sebe. Tokom 70-ih godina prošlog veka, MEK je propagirao radikalni islam kroz neka dela Alija Šarijatija (za razliku od njihovih publikacija, koje su u to vreme bile zabranjene u Iranu). MEK i Šerijati su tvrdili da islam treba da se suprotstavi feudalizmu i kapitalizmu; treba iskoreniti nehumane postupke; svi treba da budu ravnopravni građani, i treba da se nacionalizuju sredstva za proizvodnju. MEK je takođe usvojio elemente marksizma, kako bi osavremenio i modernizovao svoje tumačenje radikalnog islama.

Članovi MEK-a uglavnom su pripadali iranskoj inteligenciji, srednjoj klasi, bili su to studenti, nastavnici, državni službenici i drugi stručnjaci. U organizaciji je došlo do rascepa 1973, kada je obrazovana marksistička frakcija pod imenom “Pejkar”, koju je obeležila snažna kritika islama.

MEK je u početku podržao Islamsku revoluciju, ali je do raskida došlo kada je Rađaviju onemogućeno da učestvuje na predsedničkim izborima, a takođe je podržao i predsednika Irana Hasana Bani Sadra. Kada su Bani Sadr, predsednik Irana od 4. februara 1980. do 21. juna 1981, i Masud Rađavi, vođa (muslimanskih) mudžahedina, pobegli 1981. u izgnanstvo u Pariz i osnovali Nacionalni savet otpora, različite gerilske grupe mudžahedina pojačale su oružane napade. Vlada je odgovorila pogubljenjem oko 300 članova pejkara, mudžahedina, fedajina, komala i drugih.

MEK je 1983. započeo savez sa Irakom, nakon sastanka između Masuda Rađavija i Tarika Aziza. Godine 1986. Islamska Republika Iran zatražila je od Francuske da protera MEK iz svoje baze u Parizu, pa je MEK ponovo uspostavio svoju bazu u Iraku. MEK je stao na stranu Iraka tokom iransko-iračkog rata, učestvujući u nekoliko operacija protiv Islamske Republike. Učestvovao je u operaciji Mersad, operaciji Četrdeset zvezda, operaciji Sjajno sunce i u gušenju ustanaka u Iraku 1991. godine. Nakon operacije Mersad, iranski zvaničnici naredili su pogubljenje hiljada političkih zatvorenika za koje se tvrdilo da podržavaju MEK.

ALBANIJA KAO NOVA BAZA: Nakon okupacije Iraka od strane koalicionih snaga predvođenih SAD 2003. godine, MEK je potpisao sporazum o prekidu vatre sa SAD i položio oružje u kampu Ašraf. Evropska unija, Kanada, Sjedinjene Države i Japan ranije su navodili MEK kao terorističku organizaciju, kao i Iran i Irak.

Do 2009. pripadnici MEK-a nalazili su se u logoru Ašraf u Iraku, ali su bili izloženi napadima iranskih milicija, bez obzira na to što su ih obezbeđivali američki vojnici. Za njihovu sudbinu zainteresovao se australijski novinar Majkl Ver. On je u specijalnom izveštaju za časopis “National Geographic” opisao teško stanje u kome se nalaze članovi MEK-a u logoru Ašraf, i zatražio da se prebace na druge, bezbednije lokacije.

Grupa je prebačena u logor Liberti, ali to nije bilo konačno rešenje koje je zadovoljilo njene potrebe. Novo rešenje stiglo je kada je prvi korak u ovom neobičnom ortakluku učinio bivši predsednik i tadašnji premijer Albanije Salji Beriša, koji je 2012. prihvatio predlog državnog sekretara SAD Hilari Klinton i pristao da primi 200 članova MEK-a, koji su iz logora Liberti u Iraku prebačeni u Albaniju, a prethodno su se SAD obavezale da Albaniji daju finansijsku pomoć.

Nakon toga, u Albaniji je 17. marta 2013. godine održan sastanak Saljija Beriše i zamenice pomoćnice državnog sekretara SAD, Barbare Lif, kada je dogovoreno da članovi MEK-a koji su još uvek u Iraku budu prebačeni u Albaniju u roku od šest meseci. Iste godine počelo je prebacivanje pripadnika MEK-a u Albaniju. Potom se senator Džon Mekejn, tadašnji vođa republikanaca u Predstavničkom domu, sastao sa vođama MEK-a 28. aprila 2015. godine u Tirani.

Državni sekretar SAD Džon Keri je 12. septembra 2016. godine izjavio da su SAD, uz pomoć Nemačke, Norveške, Italije, Velike Britanije, Finske i Albanije, uspešno prebacile sve članove MEK-a u Albaniju. Albanska vlada je prvo najavila da će pripadnike MEK-a prihvatiti samo privremeno, ali su SAD uvećale svoju pomoć, pa je Albanija postala domaćin i saveznik MEK-a.

Ministar spoljnih poslova između 2013. i 2019. Ditmir Bušati je u intervjuu “Glasu Amerike” 24. marta 2017. prvi put priznao da je Albanija domaćin pripadnicima MEK-a. Iste godine, više albanskih političara, uključujući Pandelija Majka, Fatmira Medijua i zamenicu ministra inostranih poslova Elona Gjebrea, pridružilo se MEK-u tokom velike ceremonije povodom proslave Noruza, persijske Nove godine.

Albanija je tek 2017. odlučila da otvori ambasadu u Teheranu, što je najavio ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati tokom svoje posete Teheranu u junu 2017, gde je otišao na poziv iranskog kolege Mohamada Đavada Zarifa. Obe strane su pokazale veliki entuzijazam za dalji razvoj odnosa dve zemlje. Ministar Zarif nije propustio da se osvrne na “porast ekstremizma u evropskim i balkanskim zemljama”, i rekao je da je Iran “spreman za saradnju sa Albanijom u borbi protiv ekstremizma i terorizma”. Ali, već krajem decembra 2018. državni sekretar SAD Majkl Pompeo pohvalio je albansku vladu za proterivanje iranskih diplomata “kao odgovor na zaveru koju sponzoriše Iran za izvršenje terorističkog napada u Albaniji”.

NAJLOJALNIJI SAVEZNIK: Ali, zašto je izabrana Albanija? Jednostavno rečeno, globalnoj supersili nije tako teško da ostvari svoj uticaj u maloj i često zanemarenoj zemlji koja je do devedesetih godina bila izolovana na svetskoj sceni, a koja je sada željna da nadoknadi izgubljeno vreme nastojeći da na svaki način bude na usluzi američkim potrebama, pošto SAD takve usluge retko zaboravljaju. Albanija je verovatno najlojalniji američki saveznik u svetu.

Za ilustraciju te revnosti ne treba ići dalje od Ulice Džordža V. Buša u Tirani, statue Džordža V. Buša u selu Fuše-Kruje, ili statue Hilari Klinton u Sarandi. Grad Kamez ima bulevar nazvan po američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je takođe proglašen za počasnog građanina. Pokojni izraelski predsednik Šimon Peres takođe ima svoj spomenik u Tirani.

Albanija je takođe pomagala SAD u ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i različitim američkim šemama. Zbog toga je često opisivana kao “odlagalište” za različite grupe s kojima američke vlasti nisu znale šta da rade. Sklonište u Albaniji nalazili su egipatski “Povratnici iz Albanije”, kao i grupa nazvana “Zlatni lanac”, a takođe i oni koji su oslobođeni iz Gvantanama. “Povratnici iz Albanije” su grupa pripadnika Egipatskog džihada, među kojima je bio i nedavno likvidirani vođa Al Kaide Ajman Zavahiri, a kojoj je suđeno na velikom procesu 1999; “Zlatni lanac” je ime za elitne donatore Al Kaide, čija imena su pronađene 2002. istragom saudijskih fondacija u Bosni i Hercegovini. Uz to, Albanija je bila na listi zemalja u kojima su bili tajni zatvori CIA, kao tranzitna tačka ka tajnim zatvorima CIA u Rumuniji i Litvaniji.

Zašto je MEK uopšte važan za Zapad? Naravno, u prvom redu jer su protivnici iranskog režima i tako služe kao stalna pretnja eventualnim svrgavanjem ili ilegalnim aktivnostima u Iranu. MEK je, međutim, tvorac “nuklearnog pitanja” Irana. On je bio taj koji je izvršio propagandni udar 2002. godine, kada je otkrio postojanje glavnih iranskih nuklearnih objekata. Uz pomoć svoje mreže pristalica unutar Irana MEK je, kako se tvrdi, prvi put razotkrio tajni nuklearni program iranskog režima, otkrivajući postojanje dva neobjavljena nuklearna postrojenja u Natanzu i Araku. Otkrića iranske opozicije pokrenula su međunarodne napore da se obuzdaju nuklearne ambicije iranskog režima i spreči Teheran da dobije atomske bombe, iako je Iran sve vreme tvrdio da je reč o miroljubivim ciljevima upotrebe atomske energije To je dovelo do dugog sukoba između Islamske Republike i Zapada, koji sa različitim intenzitetom traje i danas.

MEK smatra da iranski nuklearni program i njegova postrojenja za obogaćivanje uranijuma treba da budu potpuno demontirani, ostali su relevantan izvor za SAD o tajnim aktivnostima Teherana i nastavili da otkrivaju tajne aspekte iranskih nuklearnih aktivnosti.

TRAMPOVI MEZIMCI: Posebno mesto MEK je imao u vreme predsednika Donalda Trampa i njegove politike “maksimalnog pritiska” na Iran, kada su SAD istupile iz Sveobuhvatnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Najgrlatiji saveznici grupe bili su Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i Trampov lični advokat i nekadašnji gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani. Obraćajući se članovima MEK-a na skupu u Parizu, Bolton je rekao da Trampova administracija treba da prihvati njihov cilj trenutne promene režima u Iranu i da prizna njihovu grupu kao “održivu” alternativu.

“Ishod predsednikovog Pregleda odbrane trebalo bi da bude odluka da revolucija ajatolaha Homeinija iz 1979. neće obeležiti 40. rođendan”, rekao je Bolton, a 40. godišnjica Iranske revolucije bila je 11. februara 2019. “Deklarisana politika Sjedinjenih Država treba da bude rušenje režima mula u Teheranu”, dodao je Bolton. “Ponašanje i ciljevi režima neće se promeniti i zato je jedino rešenje promena samog režima”, tvrdio je on. Bolton je svoje obraćanje prognanim “narodnim mudžahedinima” završio uzbudljivim obećanjem: “I zato ćemo pre 2019. slaviti u Teheranu!” Nekoliko trenutaka kasnije, Đulijani je predvodio masu skandirajući: “Promena režima! Promena režima!”

Na prethodnoj svečanosti 2016, Boltonu su se u hvalospevima grupi pridružili još jedan bivši ambasador u UN-u, Bil Ričardson, bivši državni tužilac Majkl Mukasi, bivši portparol Stejt departmenta Pi Džej Krouli, bivša savetnica za unutrašnju bezbednost Frensis Taunsend, bivši republikanski senator Patrik Kenedi i bivši guverner Vermonta Hauard Din. Domaćica te pariske svečanosti bila je Linda Čavez, bivša zvaničnica Reganove administracije. Među onima koji podržavaju MEK nalazi se i nekadašnji spiker Predstavničkog doma Njut Gingrič.

MEK već dugo zajedno predvode muž i žena, Masud i Marjam Rađavi. To je takođe “jedina vojska na svetu sa komandantskim korpusom koji se sastoji uglavnom od žena”, tvrde poznavaoci organizacije. Marjam Rađavi se pridružila otporu kao studenkinja u Teheranu početkom 70-ih i, po nalogu svog supruga, preuzela je 1985. zajedničku kontrolu nad grupom. Sadašnja ideologija MEK-a karakteriše se kao mešavina marksizma, feminizma i islamizma.

Mnogi analitičari okarakterisali su MEK kao kult, pozivajući se na odanost grupe Rađavijima. U grupi se neguje život “profesionalnih revolucionara” za koje ne postoje privatni ciljevi, pa ni privatna zadovoljstva. Bivši članovi grupe svedočili su da su romantične veze i seksualne misli zabranjene, kontakt sa porodicom veoma ograničen, a prijateljstva obeshrabrena. Grupa neguje “rituale samokritike”, u kojima bi članovi priznali svojim komandantima sve seksualne ili druge nelojalne misli koje su imali.

Nacionalni savet otpora Irana, poznat kao MEK-ov parlament u egzilu, izabrao je Marjam Rađavi za “budućeg predsednika Irana” 1993. godine i, prema veb- stranici grupe, očekuje da će nadgledati šestomesečnu demokratsku tranziciju u Iranu “kada mule budu svrgnute”. Ona deluje kao glavni međunarodni ambasador grupe, sa sedištem u Parizu. Politička platforma Nacionalnog saveta uključuje podršku ljudskim pravima, ženama, kapitalizmu, verskim slobodama, pravima manjina i integraciji Irana u globalnu zajednicu.

Masud Rađavi je nestao nakon američke invazije na Irak 2003. godine. Njegovo boravište i trenutni status su nepoznati, a grupa ne želi da se izjašnjava o sudbini svog nominalnog vođe.

FABRIKA TROLOVA: Iako su aktivnosti MEK-a bile praćene snažnim protestima Irana, albanska vlada je, uprkos zvaničnim odnosima sa Teheranom, nastavila da pomaže i omogućava njeno delovanje na svojoj teritoriji. Albanski mediji objavili su da je u zemlju ušlo 4000 mudžahedina, kritikujući vlasti zbog skrivanja ovih podataka. Albanska agencija za statistiku INSTAT saopštila je da je 4158 osoba iz Irana dobilo boravišnu dozvolu u Albaniji za dve godine: 2016. godine 2195 ljudi, a 2017. godine 1963 Iranca. Grupa je kupila nekoliko polja u dolini 30 kilometara zapadno od Tirane i tamo izgradila kamp. Grupa tvrdi da ima oko 2500 članova, ali ekipa novinara “Njujork tajmsa”, kojoj je prošle godine bilo dozvoljeno da poseti kamp, tvrdi da u samom kampu nema više od 200 ljudi. Šta se desilo sa ostalima koji su dobili boravišnu dozvolu, nisu mogli da potvrde.

Vodeći članovi MEK-a često putuju u Italiju. Prošle godine, liderka MEK-a Marjam Rađavi bila je prinuđena da napusti svoje sedište u Francuskoj i otvori novo u Albaniji. Mnogi vodeći članovi žive u glavnom gradu Tirani i zauzimaju različite prostorije – od poslovnih kancelarija do celog sprata hotela Internacional na Trgu Skenderbeg u Tirani. Zbog pritiska na Iran, svako iz svojih razloga, grupu podržavaju SAD, Izrael i Saudijska Arabija, koja, kako se navodi u medijima, obezbeđuje grupu obilnim sredstvima.

Novinari “Njujork tajmsa” su dokumentovali da grupa učestvuje u kibernetičkom ratu sa Iranom i da deluje kao “fabrika trolova” i “ratnika s tastaturama”. Britanski “Independent” je objavio sopstvenu istragu o MEK-u, kao “miljeniku Vašingtona” koji je “stvorio državu u državi u Albaniji”. Al Džazira je analizirala “farmu trolova”, koja je omogućila MEK-u da se uključi u “manipulaciju društvenim medijima na industrijskom nivou”.

Debata o legitimnosti MEK-a kao iranske grupe otpora tokom godina privlačila je i kritičare i pristalice. MEK je sada u Iranu u velikoj meri diskreditovan, kako kod režima tako i među opozicijom. Zapadne pristalice ove grupe veruju da ona služi kao strateška protivteža klerikalnom režimu u Iranu, i suprotstavlja se “ekstremističkom ‘šiitskom luku’ Teherana i njegovih ispostava u Damasku”.

Pristalice grupe tvrde da je državna sekretarka Medlin Olbrajt u oktobru 1997. označila MEK kao terorističku grupu, u sklopu diplomatskih napora da se otvori dijalog sa umerenim ljudima u Teheranu. Neki izveštaji iz tog vremena to potvrđuju. “Jedan visoki zvaničnik Klintonove administracije rekao je da je uključivanje Narodnih mudžahedina na listu terorističkih organizacija zamišljeno kao gest dobre volje Teheranu i njegovom novoizabranom umerenom predsedniku Mohamadu Hatamiju”, napisao je Norman Kempster u “Los Anđeles tajmsu”.

Položaj MEK-a zavisi od toga hoće li i kada biti obnovljen sporazum sa Iranom, o kome se pregovora u Beču. Iako sve strane tvrde da je on na pomolu, to se verovatno neće desiti dok se u Americi ne okončaju novembarski izbori za Senat i Predstavnički dom. Kakav god da bude ishod ovih pregovora, neminovno je da će uticati i na budućnost Narodnih mudžahedina, tvrde poznavaoci delovanja ove grupe. ¶