Bilo je vedro jutro 25. novembra 2014, kada je stanovnike romskog naselja u Pazardžiku, gradu na jugu Bugarske, probudila neobična buka. Oko šest sati ujutro, na blatnjavim ulicama naselja pojavila su se oklopna vozila sa policajcima pod punom opremom. Maskirani policajci su pretražili više zgrada u naselju, uključujući i džamiju Ebu Bekir.

Prvo je priveden lokalni imam Ahmed Musa. U zajedničkoj operaciji Državne agencije za nacionalnu bezbednost (SANS) i tužilaštva koje je istraživalo distribuciju propagandnih materijala militantnih islamista, do kraja dana je uhapšeno još 26 ljudi. U naselju Istok i na drugim lokacijama policija je pretražila više od 40 objekata u potrazi za materijalima Islamske države (ID), ekstremne islamističke grupe koja kontroliše veliki deo Sirije i Iraka.

Bradati muškarci okupljeni u dvorištu džamije nisu krili bes pred novinarima. "Mi nemamo nikakve veze sa ID-om. Znamo o njima isto koliko i vi", vikao je jedan krupan čovek. Na kapi je imao komad papira na kojem je na arapskom pisalo: "Nema boga, osim Alaha" – fraza koja se nalazi i na zastavi militanata iz ID-a i predstavlja jedan od pet stubova islama.

Sedam meseci kasnije, u julu 2015, tužilaštvo je podiglo optužnice protiv 14 muslimana iz Pazardžika i obližnjeg Plovdiva, Asenovgrada i Starčeva, za podsticanje verske mržnje i promovisanje rata širenjem propagande ID-a. Među njima je bio i Ahmed Musa.

Nakon uvida u optužnice, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) je u prilici da objavi nove detalje o optužbama protiv ove grupe, uključujući tvrdnje da su Musa i još dvojica optuženika pružali pomoć stranim džihadistima na putu u Siriju.

Ali priča o Musi i njegovim saradnicima ima i jednu dublju dimenziju – to je priča o prihvatanju salafizma, fundamentalističke struje u islamu koja se strogo pridržava tradicija i praksi iz vremena proroka Muhameda, u zajednici muslimana u Istoku, gde nikada ranije nije bila prisutna.

Posle decenija zanemarivanja od strane bugarskog društva i institucija, mnogi Romi se osećaju marginalizovano, što je stvorilo plodno tlo za jačanje verskog fundamentalizma, tvrde mnogi lokalni stanovnici i eksperti za romske zajednice i radikalizaciju.

Bugarska već dve godine ulaže velike napore i sredstva u izgradnju ograde na granici koja treba da spreči priliv izbeglica i migranata sa Bliskog istoka. Unutrašnji zidovi koji dele različite zajednice u bugarskom društvu grade se mnogo duže.

U međuvremenu, optuženi još čekaju da izađu pred sud. Sudija je 2. decembra 2015. doneo odluku da se postupak ne može nastaviti jer je optužnica nejasna i ukazuje na kršenje procedure. Tužilac je odmah dostavio izmenjenu optužnicu u skladu sa nalozima suda, čime je pripremljen teren da suđenje počne 2016.

Trojica optuženih su se izjasnili da su krivi po svim tačkama. Jedan je odbio da se izjasni. Svi ostali, uključujući Musu i ostale optuženike pomenute u članku, izjavili su da nisu krivi.

IMAM I NJEGOVA PASTVA: Musa je harizmatični četrdesetogodišnji salafistički imam koji je već dva puta osuđivan zbog širenja verske mržnje (vidi okvir: Hronologija događaja).

Ostala trinaestorica optuženih posle hapšenja 2014. godine navodno pripadaju užem krugu Musinih saradnika. Većina njih, kao i Musa, nema stalni posao, završili su samo osnovnu školu i veoma su aktivni u organizaciji verskog života u svojoj zajednici.

Istok, deo grada u kojem Musa živi, nalazi se u centru Pazardžika, ali izgleda kao da je potpuno izolovan od ostatka grada. Infrastruktura je ovde loša i nema javnog prevoza. Većina od 20.000 stanovnika govori turski kao maternji jezik. Bugarsko društvo ih vidi kao Rome, mada se oni sami predstavljaju kao Turci ili jednostavno kao muslimani. U prošlosti nisu bili predani vernici, delimično i zbog toga što je religija suzbijana u vreme komunizma. Praktikovali su idiosinkratični oblik islama koji je uključivao elemente hrišćanstva i paganstva.

"Verovali smo da oglašavanje kukavice znači da će neko umreti. Takva su nam bila verovanja", rekao je jedan pripadnik zajednice. "To nije islam."

Kao što je izjavio Abdulah Salih, glavni muftija za region Pazardžika: "Rođeni su kao muslimani i tako su se predstavljali. Ali u svakodnevnom životu se nisu ponašali kao muslimani. Tek kasnije su počeli da uče."

Posle pada komunizma 1989, različite verske zajednice su u romskoj zajednici pronašle zahvalnu publiku. Neki bugarski muslimani su putovali u Tursku i na Bliski istok da bi produbili svoje poznavanje vere. Odande su doneli nepoznate običaje i rituale koji su doveli do sukoba između novih i starih imama.

Musa je do dvadesete godine bio hrišćanin koji je posećivao lokalnu evangelističku crkvu, da bi kasnije postao glavni pobornik islama u zajednici u Istoku. Sudski dokumenti iz prethodnih postupaka sadrže kratak pregled istorije njegove transformacije. Islam je primio prilikom posete Austriji sredinom devedesetih godina. Nakon toga je pohađao jednogodišnji kurs za imame u bugarskom selu Surnica. U salafističke ideje ga je uputio njegov tamošnji učitelj koji se obrazovao u Saudijskoj Arabiji.

Pošto su mu u mladosti dijagnostikovani depresija i šizofrenija, Musa nije mogao da dobije službenu dozvolu za obavljanje dužnosti imama od zvaničnih predstavnika islamske verske zajednice u Bugarskoj. Uprkos tome, Musa je sopstveni dom pretvorio u mesto molitve i počeo da propoveda. Kasnije je pristupio džamiji Ebu Bekir, koja je sagrađena 2002, delom uz finansijsku pomoć jedne saudijske fondacije. Propovedao je svuda – u kafićima i na ulicama, na venčanjima i sahranama. Njegove ideje su se širile putem Skajpa i Jutjuba u susedne gradove i migrantske zajednice u zapadnoj Evropi.

Musa je ubrzo postao autoritet za neke od pripadnika lokalne zajednice, koji za njega govore da je dobar čovek. Jedna žena je rekla da bi "izvadio i sopstveno srce da ga da siromašnima". Pod njegovim vođstvom lokalni muslimani su u protekloj deceniji postepeno menjali svoj izgled, običaje i navike. Bugarska imena su zamenili arapskim. (Musa se nekada zvao Angel Stojanov.) Počeli su da slave samo muslimanske praznike. Državne praznike, pa čak ni rođendane, više ne obeležavaju. Muškarci su počeli da puštaju brade, šišaju se na kratko i nose dugačke tunike. Žene su počele da pokrivaju glavu i lice.

ŠIRENJE PROPAGANDE I PODRŠKA DŽIHADISTIMA: Musa je optužen da je u svojim propovedima, onima na internetu i onima u džamiji, zagovarao rat, stojeći pored zastave ID-a. Prema navodima svedoka citiranim u optužnici, Musa je u više navrata govorio svojim sledbenicima da je dužnost svakog muslimana da se pridruži kalifatu koji je ID proglasio u Siriji i Iraku i priključi se njihovoj vojsci.

Anonimni svedok citiran u dokumentu tvrdi da je Musa tražio od vernika da tokom Ramazana prikupljaju novac za borce Islamske države. Takođe je optužen da je širio versku mržnju distribucijom knjige koja izlaže ideje vehabizma, koji se smatra za najtvrdokorniju i najmanje tolerantnu struju u islamu.

Ostali optuženici se terete za širenje verske mržnje korišćenjem društvenih mreža za distribuciju fotografija i video-snimaka boraca ID-a, snimaka pogubljenja i verskih pesama koje pozivaju na džihad. Istražitelji su pronašli fotografije optuženika koji poziraju sa zastavama, kapama, majicama i privescima sa znakom ove militantne grupe. U optužnici se kaže da se na njihovim Fejsbuk profilima mogu naći fotografije na kojima poziraju pokazujući kažiprstom ka nebu, što je znak koji često koriste ljudi koji podržavaju ID.

Musa i dvojica njegovih najbližih sledbenika iz Pazardžika, Stefan Aleksandrov (poznat kao Sulejman) i Angel Simov (poznat kao Airi), optuženi su i za pružanje logističke podrške trojici džihadista na putu u Siriju.

Trojica boraca su imenovani kao Said Husejinović, tridesettrogodišnji francuski državljanin bosanskog porekla, Murat Ajildiz, tridesetosmogodišnji turski državljanin sa pravom boravka u Nemačkoj, i Izudin Crnovršanin, državljanin Srbije, star 26 godina. Za svu trojicu se tvrdi da su učestvovali u ratnim operacijama u Siriji.

Husejinović i Ajildiz se i dalje bore za ID, dok je Crnovršanin uhapšen u Srbiji u martu 2014. i sudi mu se zbog učešća u ratu u Siriji, kaže se u saopštenju koje je Državna služba za nacionalnu bezbednost dostavila na zahtev BIRN-a.

U optužnici se kaže da su dvojica od ove trojice prošli kroz Pazardžik na putu u Siriju u novembru 2013. Husejinović i Crnovršanin su boravili u Musinoj kući u približno isto vreme. Ajildiz je bio kod Aleksandrova u leto 2014.

Od početka 2013. do juna ove godine najmanje 332 inostrana borca iz zapadne Evrope i sa zapadnog Balkana su prošli kroz Bugarsku na putu u Siriju i Irak. Ipak, nisu svi stigli do ratišta, kaže se u saopštenju SANS-a.

Tužilac koji vodi ovaj slučaj odbio je zahtev BIRN-a da odobri intervju sa Musom, koji u pritvoru čeka suđenje.

Još se ne zna ko će ovog puta biti Musin pravni zastupnik, ako se postupak nastavi, ali Hari Haralampijev, advokat koji ga je zastupao na prethodna dva suđenja, izražava skepsu u pogledu tvrdnji da je Musa skrivao džihadiste.

"Ako je to tačno, postavljam retoričko pitanje: zašto vlasti nisu uhapsile te ljude koji su putovali kroz Bugarsku? Zašto ih nisu uhapsili i odmah izručili?", pita se on.

Haralampijev opisuje Musu kao komplikovanu osobu. "Musa privlači ljude iz svoje zajednice kao magnet", kaže on. "Ponaša se iracionalno. Paradoks je u tome što je upravo zato postao lider."

IZDVOJENI OD SVETA: Ljudi iz Istoka kažu da se Musini sledbenici, kojih ima između 300 i 500, drže po strani od ostalih stanovnika naselja.

Zoja Simeonova, koja vodi lokalnu mesnu zajednicu, seća se da se jednog dana na vratima pojavila grupa dece. "Rekli su mi da više neće dolaziti u mesnu zajednicu jer su oni muslimani", kaže ona. "Tada sam shvatila da njihovi roditelji ne žele da oni posećuju javne institucije."

Sedeći u bašti svoje ćevabdžinice i kafića u centru Istoka, pedesetogodišnji Sašo nam je ponudio drugi primer. "Vidite", progovorio je, pokazujući na goste u susednom kafiću. "Oni s bradama neće da dođu i sednu u moj kafić." On tvrdi da ljudi iz Musine zajednice idu samo kod njegovog konkurenta jer je on musliman: "Više ne komuniciraju sa ostalima."

Drugi muslimani u Istoku se slažu s njim i odbacuju Musino tumačenje islama. "Ne mogu ja da živim onako kako se živelo pre hiljadu godina. Bliža mi je ona verzija islama koja odgovara našem vremenu", kaže Jašar Angelov, pedesetpetogodišnji službenik koji radi u gradskoj većnici u Pazardžiku.

On kaže da je Musa činio i dobre stvari – na primer, pomogao je nekim ljudima da ostave drogu i alkohol – ali primećuje da je izgubio dosta prijatelja koji su se izolovali od zajednice.

Odnosi između male hrišćanske zajednice u Istoku i Musinih sledbenika još su napetiji. U lokalu brze hrane koji ispunjava žagor građevinskih radnika na ručku, Janko Angelov, sin lokalnog evangelističkog pastora, podigao je majicu i pokazao pištolj zadenut za pojas. Kaže da je počeo da ga nosi zbog zaštite nakon što su njega i njegovog oca napali 2005. godine. Pre četiri godine, tvrdi on, grupa muslimana iz Istoka je pretukla jednog drugog pastora i njegovog prijatelja motkama i gvozdenim cevima.

Angelov je uveren da ti napadi imaju versku pozadinu, mada su u policijskim izveštajima kvalifikovani kao obično "narušavanje javnog reda i mira". On kaže da sukobi između evangelističkih hrišćana i "talibana", kako naziva muslimane, nisu ništa neobično u Istoku.

EKONOMSKI GENOCID: Neki ljudi tvrde da razlozi koji su naveli Musine sledbenike da prihvate salafizam nisu prvenstveno religijske prirode.

"Glavni problemi u ovim naseljima su društveni i ekonomski", kaže Jašar Sali, imam glavne gradske džamije i lice "zvaničnog" islama u Pazardžiku. "Da mogu da žive normalan život, ne bi se okretali tim drugim strujama", kaže on. Sali tvrdi da je država napustila ljude iz Istoka i izvršila nad njima "ekonomski genocid".

Kada je Bugarska uvela tržišnu ekonomiju devedesetih godina, Romi su bili najteže pogođeni. Mnogi su bili zaposleni u državnim fabrikama koje su zatvorene i poljoprivrednim zadrugama koje su raspuštene. Budžetski rezovi u zdravstvu i obrazovanju naročito su pogodili ruralne i udaljene zajednice u kojima većina Roma živi. Pristup bolnicama, školama, vrtićima, socijalnim službama i javnom transportu im je ograničen. Prema popisu iz 2011. godine, 60 odsto Roma starijih od 15 godina nisu ekonomski aktivni. Već su odrasle dve generacije Roma koji su praktično nepismeni i žive u sve dubljoj bedi.

Antonina Jeliaškova, antropološkinja i direktorka sofijske nevladine organizacije koja radi sa manjinskim zajednicama, kaže da nije neobično to što ljudi u Istoku tragaju za novim identitetom. "Žele da osete da pripadaju nečemu većem, nečemu što će srušiti zidove njihove getoizacije", tvrdi ona.

Janko Mišev, predsednik odbora džamije Ebu Bekir u Istoku, kaže da poslodavci gaje predrasude prema ljudima iz ove zajednice i nerado ih zapošljavaju. "Pazardžik je grad u kojem je rasizam najsnažniji", objašnjava nam uz tursku kafu posle molitve u petak.

Razgovar smo vodili nekoliko dana pre početka svetog meseca Ramazana, u vreme kada Istok čeka gastarbajtere zaposlene u Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama da se vrate kući za praznike.

Prema njegovoj proceni, više od polovine stanovnika naselja radi u inostranstvu. "Ako slučajno vidite neke mlađe ljude na ulici, znajte da će otići odavde za manje od mesec dana", kaže on.

NEMAČKA VEZA: Nemačka je zemlja u kojoj mnogi lokalni Romi pronalaze posao, a prema nalazima zvanične istrage o Musi i njegovoj grupi i mesto gde se uspostavljaju opasne veze. Jedan svedok je rekao tužiocima da je jedan od optuženih, Angel Simov, upoznao turskog državljanina kojem je navodno pomogao da stigne do Sirije dok su zajedno radili u Nemačkoj.

Prema sudskim dokumentima, Musa je i sam stupio u kontakt sa turskom radikalnom islamističkom organizacijom Kalifatsstaat (kalifatska država) u Kelnu 2011. godine i pristao da širi njihove ideje. Nemačke vlasti su zabranile ovu grupu u decembru ove godine.

Predstavnik nemačke državne agencije za bezbednost je potvrdio za BIRN da su znali za Musu, njegovu grupu i povezanost sa Nemačkom, ali nije mogao da kaže više od toga.

U Kelnu živi više od 5000 bugarskih državljana, uključujući i brojne gastar-

bajtere iz Pazardžika. Okupljaju se na uglu ulica Hanesman i Venler u predgrađu Erenfeld. Dolaze tu svakog jutra u šest, kada pristižu kamioni koji skupljaju građevinske radnike, i ponovo uveče, posle teškog radnog dana, da zajedno puše.

Među njima je i Ruždi Zakir, sitan i govorljiv čovek iz Pazardžika koji radi u pogonu za preradu uglja u Kelnu. On pripada Musinoj kongregaciji i žestoko napada političare i medije u Bugarskoj, koje optužuje da demonizovanjem imama i njegovih sledbenika izazivaju sukobe. "Kažu da smo mi iz islamske države. Da, moja žena nosi burku. Da li je zbog toga terorista?", pita se on.

Ruždi poredi Bugarsku i Nemačku i kaže da u Nemačkoj niko ne deli ljude po etničkoj pripadnosti ili veri.

Eliza Aleksandrova, Bugarka koja vodi centar za muslimanke u Kelnu, zastupa slične stavove. Aleksandrova pomaže porodicama iz Pazardžika u nalaženju posla i upisu na kurseve jezika. "Nemačko društvo je otvoreno za razlike i zato ovde imaju šansu da počnu normalno da žive", kaže ona. Rekla je da s nevericom prati vesti o istrazi i postupku protiv Muse i njegovih sledbenika. Ubeđena je da bugarske vlasti preuveličavaju problem jer tako malo znaju o religiji i naročito o islamu.

PREVENCIJA UMESTO OPTUŽNICA: U Bugarskoj, Irina Karbašlijeva, ekspertkinja za sprečavanje radikalizacije, takođe izražava zabrinutost zbog mogućih implikacija suđenja Musi i njegovim sledbenicima. Nekada je radila na istom poslu u Holandiji i misli da Bugarskoj nedostaje sveobuhvatan pristup problemu. "Bugarska treba da investira u prevenciju. Ne možete promeniti nečije stavove sudskim presudama", kaže Karbašlijeva.

Država treba da ponudi alternativu propagandi ID-a, kaže ona. To znači da nastavnici moraju biti spremni da diskutuju o ovom problemu sa učenicima i moraju znati kako da prepoznaju znakove radikalizacije. Socijalni radnici i predstavnici lokalne samouprave treba da prođu kroz obuku iz osnova islama i salafizma da bi znali šta jeste, a šta nije opasno, kaže Irina.

Dok prolazi prljavim ulicama romskih naselja u Pazardžiku i Plovdivu, Asen Kolev često zastaje da porazgovara sa prolaznicima. Kao zdravstveni medijator radi na povezivanju lokalnog stanovništva sa zdravstvenim službama, što mu pruža dobar uvid u raspoloženje javnog mnjenja.

Posle hapšenja Muse i njegovih sledbenika, kaže on, ovoj zajednici je očajnički potreban neki gest lokalne uprave koji će smiriti uzburkane strasti. Možda postavljanje uličnog svetla na još nekoliko bandera. Ili neki zabavni program za decu. Bilo kakav znak da neko iz vlasti razmišlja o ovim ljudima. Ali takvog znaka još nema na vidiku.

Hronologija događaja

Važne činjenice o Ahmedu Musi

1995. Musa odlazi u Beč da radi na gradilištu i tamo prima islam.

1999. Pohađa jednogodišnji kurs za imame u bugarskom selu Surnica.

2001. Tokom boravka u Kelnu stupa u kontakt sa predstavnicima turske radikalne islamističke organizacije Kalifatsstaat (kalifatska država).

2004. Musa je osuđen pred okružnim sudom u Pazardžiku zbog širenja antidemokratske ideologije i verske mržnje, izazivanja nacionalnih sukoba i mržnje prema Bugarima, te skrnavljenja bugarske zastave. Osuđen je na pet godina zatvora uslovno i kažnjen novčanom kaznom od 500 evra.

2012. Nekoliko akcija Državne agencije za nacionalnu bezbednost rezultiralo je optužnicama protiv 13 muslimanskih verskih lidera, uključujući i Musu. Optužbe su se odnosile na širenje verske mržnje i učešće u aktivnostima neregistrovane organizacije.

19. mart 2014. Svi optuženi proglašeni su krivim za učešće u aktivnostima organizacije "Al-Vakf al-Islami", koja nije registrovana u Bugarskoj. Musa je proglašen krivim i za propovedanje antidemokratske ideologije i mržnje. Osuđen je na jednogodišnju zatvorsku kaznu, ali nije upućen na izdržavanje jer se još čeka odluka apelacionog suda.

25. novembar 2014. Musa je uhapšen u džamiji Ebu Bekir u Pazardžiku. On i 13 njegovih sledbenika optuženi su za raspirivanje verske mržnje u svojim propovedima i promovisanja ISIS-ove propagande.

2. jul 2015. Tužioci su završili istragu. Musi i njegovim sledbenicima je određeno suđenje.

2. decembar 2015. Apelacioni sud u Plovdivu je obustavio postupak pre nego što je suđenje počelo, uz obrazloženje da su optužbe nejasne i da optužnica ukazuje na kršenje proceduralnih prava 11 od 14 optuženika. Naredne sedmice tužilac je dostavio novu optužnicu u skladu sa nalozima suda.

Izvori: Sudske odluke u prva dva postupka protiv Ahmeda Muse, saopštenja suda za javnost.

foto: georgi kožuharov (na slici A. Musa)

Ko su Romi?

Romi su raznovrsna etnička grupa koja potiče sa severozapada indijskog potkontinenta i tradicionalno vodi nomadski život. Populacije Roma se mogu razlikovati po kulturi, religiji i maternjem jeziku.

Prema podacima Evropske komisije, Romi su najveća etnička manjina u Evropi. Od procenjenog broja od 10 do 12 miliona Roma na teritoriji Evrope, oko šest miliona živi u Evropskoj uniji i većinom su državljani EU. Bugarska je jedna od tri članice EU sa najvećom populacijom Roma, izveštava Savet Evrope.

Stručnjaci kažu da se mnogi ljudi koji pripadaju romskoj populaciji ne izjašnjavaju tako jer su Romi često izloženi diskriminaciji i marginalizaciji. Romi u Bugarskoj se često predstavljaju kao Bugari, Turci ili Vlasi. Procene njihove brojnosti idu od 400.000 do 800.000. (Prema Popisu iz 2011, Bugarska ima ukupno 7,36 miliona stanovnika).

Romi su najmlađa etnička grupa u Bugarskoj. Gotovo 57 odsto romske populacije je mlađe od 30 godina, nasuprot populaciji etničkih Bugara u kojoj udeo mladih iznosi 28 odsto. Prema Popisu iz 2011, samo devet odsto Roma je završilo osnovnu školu. Samo 38,8 odsto Roma su ekonomski aktivni.

Izvori: Evropska komisija, Nacionalni statistički zavod