Turska – Lokalni izbori
TURSKI PARK IZ DOBA JURE: Erdogan u izbornoj kampanji
foto: tanjug ap photo
Test za Erdogana
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je redovne lokalne izbore pretvorio u referendum za i protiv sopstvene vlasti. Poraz u Istanbulu i Ankari mogao bi da izazove prevremene parlamentarne izbore
U Turskoj se 31. marta održavaju redovni lokalni izbori, prvi nakon izmena ustava kojima je predsednik države dobio šira ovlašćenja. Bira se vlast u provincijama, okruzima, gradovima, "metropolama" (najmnogoljudnijim gradovima sa posebnim statusom) i selima.
U centru pažnje su Istanbul, Ankara i Izmir. Istanbul ima najveći značaj na svim izborima, jer ima najviše stanovnika. U Turskoj se smatra da partija koja dobije lokalne izbore u Istanbulu sa njegovih 15 miliona stanovnika pobeđuje na parlamentarnim izborima. To su potvrdili rezultati lokalnih izbora 2009. i 2014. i parlamentarnih 2015. i 2018. godine. U Izmiru je godinama na vlasti opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) i bilo bi iznenađenje ako se to promeni. Istraživači javnog mnjenja izbore u Istanbulu smatraju neizvesnim. Prema renomiranoj agenciji Metropol, u februaru je opozicioni kandidat za gradonačelnika imao blagu prednost u odnosu na kandidata vladajuće partije, ali se na osnovu toga ne može tvrditi da će i pobediti.
BITKA ZA ANKARU
Posle Istanbula, najveći značaj imaće Ankara, drugi grad po broju stanovnika i čvrsto uporište Partije napretka i razvoja (AKP) predsednika Tajipa Redžepa Erdogana još od parlamentarnih izbora 2002. godine. Međutim, AKP bi sada mogao da izgubi vlast i u Ankari. Za mesto gradonačelnika bore se Mehmet Ozhaseki i Mansur Javaš.
Ozhaseki je ministar u Vladi Turske i kandidat koalicije Erdoganovog AKP i Partije nacionalističkog pokreta (MHP), poreklom je iz Kajserija i nije šire poznat u Ankari. Javaš je kandidat opozicione koalicije CHP i Dobre partije (İyi Parti) i poznati je advokat u glavnom gradu.
Direktor Metropola Ozer Sendžar smatra da je Javaš "već pobedio". On je za portal Al Monitor 18. marta rekao da Javaš ima preveliko vođstvo. "Ozhaseki ga ne može stići. Siguran sam da i Tajip Erdogan i Mehmet Ozhaseki to znaju", kaže Sendžar. Javašova pobeda imala bi i simbolički značaj, pošto je Ataturk, osim iz strateških razloga, bio premestio prestonicu iz Istanbula u Ankaru kao simbol raskida sa Osmanlijskim carstvom. Gubitak vlasti u
Ankari značajno bi uzdrmao AKP na nivou cele zemlje.
PREDSEDNIKOVA KAMPANJA
Lokalni izbori se održavaju u atmosferi ekonomske nestabilnosti, koja traje od prošle godine. Još u januaru 2018. više bonitetnih agencija, poput agencije Fič, napustilo je Tursku. Prema dnevnom listu "Hurijet", u finansijskim krugovima se govorilo da je Fič otišao jer su "regulatorna tela u Turskoj izgubila nezavisnost, a sudovi ostali pod političkom kontrolom".
Sada je inflacija dostigla 19 do 20 odsto. To priznaje i Erdogan, i u kampanji za lokalne izbore obećava smanjenje na 6 do 7 odsto. Stanje nacionalne ekonomije postalo je važna tema u kampanji za lokalne izbore.
KONTROLA PRODAJE POVRĆA
O tome koliko ekonomska situacija pogađa stanovništvo svedoči i to što je uvedena kontrola prodaje povrća. Optužujući trgovce da veštački podižu cene, država je postavila posebna prodajna mesta na kojima direktno prodaje povrće građanima po nižim cenama, uz ograničenje koliko hrane ljudi mogu da kupe. Erdogan je na jednom od predizbornih mitinga rekao da su visoke cene "pokušaj da se teroriše društvo". Umesto partijskih kandidata, on je postao glavno lice AKP u kampanji i nameće nacionalne teme umesto lokalnih.
Stanje medija nije se popravilo. Međunarodni institut za štampu (IPI) objavio je u februaru da država nije obnovila medijske slobode posle vanrednog stanja i da je kontrola medija pojačana.
Opozicija ima mali manevarski prostor i sklapa neobične saveze. Jednu kolonu čine Republikanska narodna partija (levi centar) i umereno nacionalistička i proevropska Dobra partija (nastala izdvajanjem iz ultranacionalističkog i evroskeptičnog MHP, koji je već duže vreme jak Erdoganov saveznik).
Drugu, manje neobičnu opozicionu kolonu čini tradicionalni savez dve glavne kurdske partije leve orijentacije – Demokratske partije narodâ (HDP) i Demokratske partije regija (DBP). Najistaknutiji kurdski političar Selahatin Demirtaš nalazi se u zatvoru od 2016. godine.
Sve se vrti oko Erdogana
Dok čitate izveštaje o Erdoganovoj kampanji za lokalne izbore u Turskoj, kao da čitate štivo o aktivnostima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vučićev turski kolega se očigledno nada da će njegova lična popularnost doneti presudne glasove na lokalnim izborima, piše "Dojče vele" (DW). On je od početka godine gotovo bez pauze u izbornoj kampanji, putuje po čitavoj zemlji. Svakog dana Erdogan govori na više mitinga u više gradova, njegove govore prenose gotovo sve TV stanice. Stiče se utisak da se 31. marta ne biraju gradonačelnici, gradske vlade i predsednici opština, već predsednik države.
MNOGO RADA, MALO SNA
Nedelju dana pred izbore Erdogan je održao jedan od najvećih predizbornih mitinga u Istanbulu, izveštava DW. Na ogromnim monitorima predstavljeni su uspesi predsednika i veliki projekti za koje on sebi pripisuje zasluge: izgradnja bolnica, metro-linija, stambenih objekata, biblioteka, sportskih hala, škola, mostova, novog aerodroma u Istanbulu. "Mi mnogo radimo i malo spavamo", uzviknuo je Erdogan svojim pristalicama.
Sagovornici DW u Turskoj kažu da je Erdogan čitavu kampanju natovario na svoja pleća, da on jeste impozantan govornik, ali da se primećuje da postaje nervozan. Jer, "ovo nisu obični lokalni izbori". Erdogan ih je sam pretvorio u "pitanje opstanka". U suštini se radi o tome da li će birači potvrditi ili odbaciti predsednički sistem sa ogromnim ovlašćenjima predsednika koji je on uveo.
Od osnivanja 2001. Erdoganov AKP je osvajao sve izbore, piše DW. Pored ostalog i zbog uverljivih obećanja o boljoj budućnosti koja su potvrđivala privredni rast i porast životnog standarda. Erdogan se tako od gradonačelnika Istanbula uzdigao na mesto predsednika vlade i konačno šefa države.
Ali, Turska se sada prvi put otkako je Erdogan došao na vlast nalazi u recesiji. Turska lira je dramatično izgubila na vrednosti. Inflacija, nezaposlenost i cene su naglo porasli. Sve više firmi prijavljuje bankrot.
Ukoliko bi opozicija pobedila u Istanbulu i Ankari, to bi moglo da dovede do prevremenih parlamentarnih izbora, tvrde sagovornici DW. Mesecima kolaju glasine da bi neki bivši Erdoganovi saradnici, kao što je bivši ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, mogli da osnuju sopstvene partije.
