Severna Koreja je testirala svoje prvo nuklerno oružje, izvestila je korejska centralna novinska agencija u ponedeljak 9. oktobra 2006. godine. Agencija je prenela vest da su probe bile uspešne i da se radijacija nije proširila van mesta gde je izvršen test. Vest o uspešnoj nuklearnoj probi sadrži i deo u kome se navodi da će "doprineti odbrani mira i stabilnosti Korejskog poluostrva i obližnjih zemalja". Za sada nema službene potvrde od strane zvaničnih državnih organa ili naučnih organizacija da je proba uopšte izvršena.

Prema nekim neimenovanim izvorima koje citiraju novinari, proba je izvdena u gradu Kildžu u subotu 7. oktobra, što je pokušala da zabašuri severnokorejska vlada. Ipak, činjenica je da je stepen bezbednosti podignut na viši nivo. Izvori iz ministarstva odbrane rekli su novinarima da su registrovane seizmičke promene koje bi mogle da ukazuju na to da su nuklearne probe izvršene. Međutim, geolozi iz jednog američkog istraživačkog centra kažu da nisu otkrili nikakve seizmičke aktivnosti, uz ogradu da njihovi senzori možda i nisu u stanju da registruju nuklearne talase. Odmah po otkrivanju te senzacije, Kina i Japan su zatražili od zvaničnog Pjongjanga da potvrdi ili da negira izvršenje nuklearnih proba, a ovaj je odgovorio da bi "moglo doći do nuklearne probe ukoliko SAD nastavi da preti nuklearnim ratom".

U svakom slučaju, da li su probe izvršene ili nisu, u ovom trenutku izgleda da i nije tako važno, jer se sada "ekplozije" zbivaju na višem nivou. Severna Koreja ne potvrđuje, ali i ne poriče da su probe izvršene, a jedan zvaničnik te zemlje kaže da su spremni da se vrate pregovorima, ali uz neke uslove i ukoliko Amerika preduzme odgovarajuće mere: "Nuklearna proba je izraz naših namera da se suočimo sa SAD za pregovaračkim stolom. Ono što želimo je bezbednost Severne Koreje i našeg sistema", navodi taj zvaničnik. U tom pretećem dipomatskom govoru nije precizirano o kakvim se merama i uslovima radi.

SAD su predložile Savetu bezbednosti uvođenje sankcija Severnoj Koreji, uključujući zabranu trgovine oružjem i kontrolu brodova. Nacrt rezolucije SAD obuvata zabranu trgovine svim materijalima koji bi mogli direktno ili indirektno biti iskorišćeni za pravljenje oružja za masovno uništenje i suspenziju svih aktivnosti vezanih za program balističkih raketa. SAD su pozvale zemlje članice Saveta bezbednsti UN-a da spreče korišćenje njihove teritorije za aktivnosti vezane za oružje, a traže i zabranu finansijskih transakcija vezanih za aktivnosti u vezi s raketama.

ŠTA ŽELE KINA I AMERIKA: Predsednik SAD Džordž Buš ocenio je nuklearnu problu Severne Koreje kao provokaciju i pretnju međunarodnom miru i sigurnosti: "Režim u Severnoj Koreji je i dalje jedan od glavnih distributera tehnologije proizvodnje oružja koje dostavlja Iranu i Siriji", rekao je Buš navodeći da će distribuciju nuklearnog materijala drugim zemljama ili "vandržavnim teritorijama" smatrati jednom od najvećih pretnji Sjedinjenim Državama. Buš je bio prilično eksplicitan u svojim ocenama: "Za posledicu takvih dela smatraćemo odgovornom jedino Severnu Koreju." Iako je situacija prilično ozbiljna, pretnje i sa jedne i sa druge strane rešavaće se za sada na diplomatskom nivou, a ne na bojnom polju: "SAD ostaju odane diplomatskim inicijativama i nastavićemo da štitimo sebe i svoje interese", rekao je Buš.

Što se tiče Kine, severnokorejske nuklearne probe su "noćna mora" za kineske vlasti već duže vreme. Peking je istovremeno saradnik Zapada i finansijsko-energetska potpora režima u Pjongjangu. Stoga, Kina želi stabilnost u tom regionu i poslednje što bi poželela jeste kriza međunarodnih razmera, koja je, po svemu sudeći, pred vratima.

Predsednik Kine Hu Đintao pridružio se međunarodnoj zajednici u osudi nuklearnih proba Severne Koreje, naglašavajući da je taj incident poremetio odnos između dve zemlje. Kao i Buš, i Hu se založio za rešavanje problema putem diplomatije, ali se u stavovima i izjavama kineskih zvaničnika oseća nešto više ljutnje i ogorčenja. Naime, Kina je neprestano vršila pritisak na Severnu Koreju da obustavi planove za nuklearnu probu, što nije imalo nikakvog efekta – Severna Koreja ih nije poslušala, a velika Kina, koja je poslednjih godina sve veća i moćnija, se ljuti. Osim gubitka časti, Kina se plaši da će, ako režim u Pjongjangu padne (a verovatno hoće, ako im Kina ukine nemalu finanansijsku pomoć), u Kinu doći veliki broj izbeglica iz Severne Koreje. Uvećanje ionako brojne populacije u Kini poslednje je što vlasti ove zemlje žele.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Liu Đijačao rekao je da bi Savet bezbednosti UN-a trebalo da preduzme akcije protiv Severne Koreje, a koje će to sankcije biti za sada nije izvesno. Jasno je da Kina ne preti oružjem, ali ni sankcije joj ne odgovaraju. "Kineske vlasti nisu isključile ni mogućnost sankcija, jer akcija Saveta bezbednosti treba da bude odgovarajuća", rekao je ministar. "Kina se protivi ratu kao načinu rešavanja problema Korejskog poluostrva." Takav stav zauzela je i premijerka Južne Koreje Han Miungsuk, koja je izjavila da Seul neće podržati rezoluciju UN-a koja uključuje pretnju vojnim akcijama protiv Severne Koreje.

Međutim, iako se istinski trudi da pokaže da je relevantna vojna sila, Severna Koreja neće biti primljena u "Klub moćnika", ma kakve probe izvršavala. To je najotvorenije potvrdio Kristofer Hil, zamenik državnog sekretara SAD, rekavši da se Severnokorejci varaju ako misle da će ih ostatak sveta shvatiti kao nuklearnu silu koja može da diktira uslove.

"SAD neće prihvatiti da Severna Koreja, čije stanovništvo umire od gladi, uđe u klub nuklearnih sila", rekao je Hil. Čini se da je članarina ovog kluba nešto skuplja nego što Severnokorejci misle…