Specijalno za "Vreme" iz Kijeva

Zvanični rezultati parlamentarnuh izbora u Ukrajini objavljeni su prošlog četvrtka. U donekle neočekivanom raspletu, 450 mesta u Verhovnoj radi, ukrajinskom parlamentu, podeljena su između pet partija. Iako su predizborne prognoze predviđale da će ih biti između šest i devet, cenzus od tri procenta pokazao se kao veliki zalogaj za 40 partija i blokova koji su sa velikim nadama ušli u prošlomesečno odmeravanje snaga. Nekoliko partija (četiri) liberalnog bloka i još jedna proruska partija su čak uputile zahtev da se pristupi ponovnom prebrojavanju glasova. Naročito ih je zabrinuo zastoj u objavljivanju rezultata od puna četiri dana, što je šef centralne izborne komisije Ukrajine Jaroslav Davidovič pravdao tehničkim razlozima, najviše velikim brojem učesnika. Ovo odlaganje je uticalo na pomeranje celokupnog rasporeda postizbornih događaja u Ukrajini, pa je i rok za objavljivanje konačnih rezultata pomeren sa 5. na 10. april.

U zemlji su još sveže uspomene na dramatične događaje iz 2004. godine, posle predsedničkih izbora kada se manipulisalo izbornom voljom građana. Zbog toga je predsednik Ukrajine Viktor Juščenko koji je na tim događajima i došao na vlast, smesta naložio izbornoj komisiji da bude spremna na ponovno brojanje glasova, usput naglasivši da je spreman da autoritet i snagu države stavi u službu eventualno oštećenih, ali se ni za jednim od ta dva koraka ipak nije ukazala potreba.

Smatra se da je na izborima Juščenkova partija Naša Ukrajina najviše izgubila. Više čak i od Komunističke partije koja je osvojila šest puta manje glasova nego na prošlim izborima i nije uspela da pređe cenzus, što se, inače očekivalo. S druge strane, predsednika Juščenka je na predsedničkim izborima tada podržavalo više od tri četvrtine birača, a na parlamentarnim samo 13,9 odsto. To je, s jedne strane, ponižavajuće, gotovo do šoka i paralize u njegovoj partiji, ali ga, s druge strane, stavlja u veoma zanimljivu poziciju. Njegov posao, naime, nije ugrožen, on će biti predsednik do kraja mandata 2009. godine.

Nedavne ustavne reforme oduzele su mu dosta predsedničke vlasti, ali i dalje je zadržao pravo da imenuje ministre ključnih resora – odbrane i spoljnih poslova. Takođe, njegovi protivnici na ovim izborima nisu osvojili većinu potrebnu za samostalno formiranje vlade. Njegova nekad najbliža saveznica, prozapadna i utraliberalna Julija Timošenko osvojila je neočekivano mnogo glasova, čak 22,3 odsto, a ljuti protivnik od pre dve godine, proruski vođa najjače opozicione Partije regiona Viktor Janukovič sada 32,1 odsto glasova. Ovo dvoje pobednika na izborima ni ne pomišljaju na bilo kakvu saradnju, tako da na predsedniku ostaje da odluči kako će izgledati i nova vlada. Zapravo, na njegovoj partiji, pošto po ukrajinskom ustavu predsednik Republike ne bi smeo da se meša u stranačku politiku, što ovde baš i nije slučaj. Da bi uticao na proces formiranja većine u Radi, izabrao je vrlo zanimljivu taktiku, koju upražnjava još od dana izbora, a koja je dosta slična i njegovoj predizbornoj propagandi. Naime, pre izbora napadao je čas jedne čas druge, pri čemu je dama ipak imala određenu "prednost". Sada, podgreva nadu i jednima i drugima, pri čemu se opet najviše bavi Timošenkovom. Nju je smenio sa mesta premijera u oktobru prošle godine, zbog korupcije, i od tada nije tajna da nju najviše, možda i jedino zanima da ponovo postane premijer. Zbog toga je Juščenko za šefa tima za pregovore o postizbornim koalicijama postavio ni manje ni više nego svog najbližeg saradnika a sadašnjeg premijera Jurija Jekanurova. Time je Juliji Timošenko dao izuzetno jak signal da neće lako prihvatiti njene zahteve jer, prirodno, Jekanurov želi da zadrži svoj sadašnji posao predsednika vlade. Jekanurov je sa pozicije glavnog pregovarača prošle subote izjavio da se pregovori o formiranju parlamentarne većine vode sa Janukovičevom partijom, za šta se zalaže grupa "pragmatičnih visokih funkcionera" partije, mada je ta ista partija prethodnog dana izdala saopštenje da se nada ponovnom uspostavljanju pokidanih veza iz "narandžaste revolucije". Ruske agencije Itar-Tas, Interfaks i Unian su prenele Jekanurovljevo saopštenje da "… se sa Partijom regiona uspostavlja proces pregovora o uslovima pod kojima bi prestala da se snažno opire predsedniku". Mnogi analitičari smatraju da ovakvom raspletu donekle naginje i sam predsednik Juščenko, verovatno zbog toga što je sukob sa Julijom Timošenko i dalje veoma svež i što su za vreme kampanje svakodnevno padale veoma teške reči.

Za sada izgleda da ovakva taktika toplo–hladno i levo–desno daje rezultate, jer svi veoma pažljivo slušaju i dugo tumače sva saopštenja iz predsedničke administracije i štaba partije Naša Ukrajina. Veoma nezahvalan posao, jer se većina analiza i prognoza pokaže kao nemoćna na turbulentnoj ukrajinskoj političkoj sceni, na kojoj emocije i dalje imaju jako veliku ulogu i težinu. Takođe, nezahvalno je davati bilo kakve prognoze pre nego što budu objavljeni konačni rezultati ovih izbora.

Predsedniku takođe ide naruku to što je Socijalistička partija, koja je sa lakoćom probila cenzus na izborima, već učestvovala u radu njegove administracije i stoga s njom ima posebne veze i razumevanje.

U ponedeljak je u Kijevu počela prva runda razgovora između predstavnika partije Naša Ukrajina, Socijalističke partije i Bloka Julije Timošenko o formiranju eventualne parlamentarne većine i vlade. Početak pregovora je lično najavila bivša premijerka, dajući time do znanja koliko nade polaže u njihove rezultate. Rekla je da je sigurna da će biti uspešno privedeni kraju, da je još rano da se raspravlja o podeli portfelja i kadrovskoj kombinatorici i poželela, u svom prepoznatljivom stilu, puno sreće Janukovičevoj Partiji regiona u njenom daljem opozicionom radu "… s obzirom na to kako im je do sada tako lepo išlo". Odmah potom, međutim, pojavile su se spekulacije da se partija Naša Ukrajina energično protivi ideji da se ona vrati na mesto predsednika vlade.

Ako poslanici ne mogu da se dogovore o sastavu vlade u roku od mesec dana, predsednik raspušta skupštinu, posledica čega su naravno novi izbori. Ceo proces može da traje najduže do polovine jula, mada je ovakav razvoj malo verovatan. Mnogo su veći izgledi da Ukrajina dobije funkcionalnu vladu početkom ili polovinom juna.

Zanimljiva je i činjenica bez obzira na napetu političku situaciju većina građana ne obraća previše pažnju na postizborne kombinacije. Oni su glasali u velikom broju na izborima koje su OEBS i strani posmatrači proglasili fer i poštenim, i svoju političku moć preneli na predstavnike u Skupštini. A prošle nedelje Kijev se uglavnom bavio Dejvis kupom.