Prvog radnog dana "Katalonske Republike", u ponedeljak 30. oktobra, kada su se ljudi posle proslavljanja nezavisnosti za vikend vraćali na posao, dok je petnaestak novinara čekalo na trgu ispred zgrade Vlade u Barseloni da vide šta će se desiti, prodefilovalo je jedva tridesetak usamljenih demonstranata koji su vikali "Sloboda!" i pevali katalonsku himnu.

Jedan čovek sa šalom preko usta i sav obojen u crveno, što ilustruje špansko nasilje, mahao je katalonskom zastavom sa zvezdom, koju zovu senyera estelada. S tugom u očima pričao je reporteru pariskog "Monda" kako je svaki dan provodio na tom trgu da podrži nezavisnost i kako se tri dana posle proklamacije nezavisnosti oseća izgubljenim. Ne razume kako je sve tako naglo prestalo. Jer, kada su u katalonskom parlamentu nakon tajnog glasanja u petak 27. oktobra uveče brojani glasovi, na prepunom trgu pristalice su skandirale posle svakog "si" za nezavisnu Kataloniju koje je zaokružilo 70 (od ukupno 135) poslanika.

Za nezavisnost su glasali poslanici partije "Zajedno za ‘da’" i katalonske levičarske partije Kandidatura narodnog jedinstva. Poslanici Socijalističke partije, Narodne partije i Građanske partije, koji se protive nezavisnosti, iz protesta su napustili skupštinsku salu uoči početka glasanja.

Proklamacija o nezavisnosti zapravo i nije stupila na snagu, jer katalonske vlasti nisu stigle (ili, u očekivanju nekog posredovanja, nisu htele) da je odmah objave u službenom listu.

Sat nakon izglasavanja katalonske rezolucije španski Senat, koji je zasedao u isto vreme, glasovima 214 članova za, 47 protiv, uz jedan uzdržan glas, pokrenuo je član 155 španskog ustava radi privremenog suspendovanja katalonske autonomije.

Odmah potom, vlada Marijana Rahoja je raspustila katalonski parlament, raspisala vanredne izbore u Kataloniji za 21. decembar, smenila predsednika pokrajinske vlade Karlesa Puđdemona (i ukinula mu obezbeđenje), potpredsednika Oriola Žunkerasa, ministre u katalonskoj vladi, šefa policije, katalonske predstavnike u inostranstvu i još oko 150 katalonskih funkcionera. Madrid je naložio da funkcije predsednika Vlade preuzme oštra protivnica katalonskog separatizma, potpredsednica španske vlade Soraja Seanes Santamarija, koja je ostala u Madridu.

VELEIZDAJA: Ulazak madridskih opunomoćenika u katalonske institucije u ponedeljak 30. oktobra protekao je mirno. Ministri su mogli da uđu u svoje kabinete da pokupe lične stvari, uz opomenu da će svaka njihova službena aktivnost biti povod za novu optužnicu. Šef katalonske policije Žosep Luis Trapero, koji je inače pod istragom zbog pasivnog držanja tokom referenduma, zvanično je podneo ostavku i poručio kolegama da budu lojalni novom šefu policije Mosos koga je postavio Madrid.

Civilna garda je pretresala katalonske policijske stanice sakupljajući materijal (telefonske listinge, prepisku itd.) za proces za veleizdaju koji je španski javni tužilac Hose Manuel Maza 30. oktobra pokrenuo, a Vrhovni sud odobrio protiv predsednika katalonske vlade Karlesa Puđdemona optužujući ga za pobunu i zloupotrebu 6,2 miliona evra iz državnih fondova radi organizovanja nezakonitog referenduma o nezavisnosti; istraga se vodi protiv još devetnaest katalonskih funkcionera kojima po španskom zakonu preti kazna od po 30 godina zatvora. Zaprećeno im je mnogo težim sankcijama od onih koje je iskusio Puđdemonov prethodnik Artur Mas, koji je zbog raspisivanja konsultativnog referenduma kažnjen sa 75.000 evra i zabranom političke delatnost.

U Madridu i u Barseloni je u nedelju 29. oktobra stotine hiljada (Madrid kaže milion, katalonski izvori 350.000) pristalica jedinstva Španije izašlo na ulice sa španskim zastavama i skandiralo da Puđdemon bude uhapšen.

U zatvoru Soto del Real tada su već bili predsednik pokreta zvanog Katalonska nacionalna skupština Hordi Sančez i predsednik organizacije za promociju katalonskog jezika Omnium kultural Đordi Kušart. Predsednica katalonske skupštine Karme Forkadej, koja je takođe pod istragom, otkazala je sve sastanke u parlamentu da bi poštedela poslanike.

Smenjeni premijer Puđdemon je u subotu 29. oktobra saopštio da nastavlja da obavlja svoje funkcije i pozvao je Katalonce da ostanu mirni, uporni i optimistični i da pruže nenasilni otpor merama Madrida, ali niti je bilo najavljenog generalnog štrajka, niti većeg sukoba unionista i indipendista, ako se ne računaju sporadični sukobi antifa grupa sa unionističkim desničarima.

U katalonskom gradu Đironi pristalice regionalne nezavisnosti uklonile su špansku nacionalnu zastavu sa gradske većnice, istakle zastavu Katalonije i proglasile španskog kralja Felipea personom non grata i to je bilo sve.

EGZIL KARLESA PUĐDEMONA: U subotu i nedelju Puđdemon je bio u Đironi sa suprugom, prijateljima i advokatom Đaimeom Alonsom Kuevasom. Nije međutim prisustvovao, mada je najavljivano, fudbalskoj utakmici između Đirone i Real Madrida, koju je Đirona dobila sa 2:1.

Bez policijske pratnje, on je sa pet najbližih saradnika preko Marseja i Miluza u Alzasu mercedesom otputovao u Brisel. Negde na putu prema Marseju u ponedeljak 30. oktobra ujutru stavio je na Instagram sliku neba iznad zgrade Vlade i uz smajli napisao Bon dia ("Dobro jutro!").

To je samo povećavalo konfuziju. "Puđdemon dolazi", govorili su rukovodioci Katalanske evropske demokratske partije sve do početka sastanka na kome je odlučeno da i ova, kao i druge katalonske partije, učestvuje na "madridskim" decembarskim izborima. Ali, Puđdemon nije stizao.

Mediji su spekulisali da će on zatražiti azil u Belgiji, nakon što je državni sekretar te zemlje Teo Franken, koji pripada flamanskoj desnoj separatističkoj partiji Nova flamanska alijansa, izjavio da je to moguće. Predsednik belgijske vlade, liberal Šarl Mišel, distancirao se od te izjave, pozivajući državnog sekretara da ne doliva ulje na vatru. "Ako proglasite nezavisnost, treba da ostanete sa svojim ljudima", izjavio je zamenik premijera Kris Peters obraćajući se Puđdemonu.

Karles Puđdemon je inače angažovao belgijskog advokata Pola Bekaerta, poznatog po tome što je branio baskijske separatiste ETA Luisa Morena i Rakel Garsiju i uspeo da spreči ekstradiciju Natividad Hauregi, koja je u Španiji optužena da je baskijskoj terorističkoj organizaciji ETA pomogla da ubije jednog oficira. Azil u Belgiji za separatistu koji je optužen u Španiji mogao bi da iskomplikuje ne samo odnose unutar belgijske koalicione vlade, već i odnose između Belgije i Španije, koja bi se verovatno pozvala na usaglašenu politiku azila prema kojoj se članice EU smatraju pravno sigurnim.

Zvanični Brisel, u kome još odzvanjaju podrške Rahoju i Junkerova izjava da ne želi Evropu u kojoj će biti 95 nezavisnih država, nije ni trepnuo zbog pojave katalonskog izbeglog predsednika. Puđdemon je pokušavao da se obrati novinarima u međunarodnom pres klubu "Rezidens palas" u evropskom distriktu Brisela, ali nije uspeo. Na konferenciju za oko 200 novinara 31. oktobra u briselskom "nevladinom" frankofonskom Pres klubu "Evropa" došao je u pratnji dva belgijska policajca koji su ga sproveli pored grupe pristalica sa katalonskim zastavama. Na katalonskom, španskom, engleskom i francuskom jeziku pozivao je EU da reaguje, jer se slučaj Katalonije tiče vrednosti na kojima se zasniva Evropa.

Naglašavao je da bi, da je ostao u Kataloniji, pristalice nezavisnosti sigurno pružile određeni otpor, što bi bio povod za "ogromno nasilje" španske vlade, te da on ne želi da izloži Katalonce još jednom danu nasilja, kakvo je bilo na dan referenduma 1. oktobra.

Na pitanje koliko će dugo ostati u Belgiji, ako kaže da nije došao da traži azil, odgovorio je da to zavisi od toga da li španska vlada može da mu garantuje pravično suđenje. Naglašavao je da Madrid organizatore referenduma optužuje za pobunu i time ih izjednačava sa teroristima, što znači da optuženi mogu da dobiju ukupno i do 500 godina zatvora.

Rekao je da njegov povratak zavisi i od toga da li je Madrid spreman da poštuje rezultate izbora zakazanih za 21. decembar, koje očito tumači kao novi plebiscit za nezavisnost Katalonije. Španski "Pais" objavio je rezultate sondaža prema kojima indipendisti i dalje imaju bolji rejting od unionista (43:42), mada je u fluidnoj situaciji teško "uhvatiti" puls javnog mnjenja u Kataloniji koji se kreće između egzaltacije, konfrontacije i depresije.