Za "Vreme" iz Sankt Peterburga

Evropska unija je na sednici održanoj 10. marta produžila sankcije Rusiji za narednih šest meseci. Odluka je doneta rutinski i bez rasprave. Time je EU ušla u treću godinu sankcija protiv Rusije koje je zajedno sa SAD uvela 17. marta 2014, samo dan nakon krimskog referenduma i nekoliko sati pre nego što je Putin potpisao ukaz o priznanju nezavisnosti Krima. Strmoglavi pad cena nafte koji je otpočeo u drugoj polovini iste godine i od koga se naftna tržišta do danas nisu oporavila, mnogi analitičari i teoretičari zavere odavno nazivaju drugom fazom ekonomskog rata zapadnih zemalja protiv Rusije.

Poslednja novost u ovom sukobu je objava američke rejting agencije Fič u kojoj je saopštila da je napravila reviziju svojih predviđanja za rusku ekonomiju u 2016. godini u odnosu na ista predviđanja iz decembra prošle godine. Umesto rasta bruto društvenog proizvoda od 0,5 odsto u 2016, oni sada očekuju smanjenje od 1,5 odsto, odnosno produženje trenda iz 2015. Međutim, dok se u medijima u nepravilnim intervalima smenjuju priče o krupnom biznisu, Gaspromu, Severnom i Južnom toku, sankcijama i kontrasankcijama, u senci ostaju stvarne poslovne prilike sa kojima se suočavaju manje kompanije koje operišu na unutrašnjem ruskom tržištu. U teoriji, politika smanjenja zavisnosti od uvoza i promocije domaće proizvodnje, za koju su se i zvanično opredelili kreatori ruske ekonomske politike, jeste velika šansa za mala i srednja preduzeća. Sve to prati drastičan pad kursa rublje.

POZITIVNI I NEGATIVNI EFEKTI: Kako za "Vreme" kaže Igor Roždenstvenski, direktor biznis konsalting kompanije "Martal" koja je specijalizovana za startap kompanije i transfer inovacija i tehnologija, sankcije su na ruskom tržištu proizvele kako negativne tako i pozitivne efekte. "U negativne efekte ubrajaju se osetno manja količina novca kojim država raspolaže, jer je, pre svega, pad cene nafte drastično smanjio budžetske prihode Ruske Federacije, ali i smanjeni pristup inostranim finansijskim tržištima, što je za rezultat imalo rast kamata koje firme sada plaćaju", kaže on. Prema procenama stručnjaka, udeo prihoda od nafte u ruskom budžetu dostiže i 50 odsto.

Do sankcija, kamate na kredite kod komercijalnih banaka kretale su se između 9 i 10 odsto na godišnjem nivou, dok su kamate sada retko ispod 14–15 odsto, a najčešće iznose 17 do 20 odsto, što u velikoj meri usporava razvoj biznisa. U negativne efekte ubraja se i nizak kurs rublje, koji je dramatično poskupeo uvoz i, uz relativno visoku inflaciju, značajno oborio realni dohodak ruskih potrošača. Takođe, osetan je i oprez investitora i odlazak inostranog preduzetničkog kapitala, iako je on u krajnoj instanci ionako pretežno ruskog porekla. "Strani" investitori u Rusiji su, kao i u Srbiji, veoma često ofšor kompanije u vlasništvu domaćih tajkuna.

Ipak, Roždenstvenski u sankcijama vidi i pozitivne efekte. "Prema najnovijim podacima, izvoz nesirovinske robe je veoma porastao i u prošloj godini je premašio izvoz sirovina, dostigavši iznos od 164 milijarde dolara, u odnosu na 147 milijardi, koliko je ostvareno izvozom sirovina", objašnjava on.

U nesirovinski izvoz se ubrajaju uglavnom softverska rešenja, proizvodi atomske i vojne industrije, laseri, merna sredstva i oprema za hemijsku i mašinsku industriju, kao i telekomunikaciona oprema koju pojedine firme izvoze u Kinu. Takođe je povećano korišćenje domaćih proizvoda i tehnologija u krupnom biznisu. "Ako se govori o ruskom krupnom biznisu, naftnim i gasnim kompanijama, one su nekada 90 odsto svoje opreme nabavljale iz uvoza, a na domaću tehnologiju su gledali gotovo sa nipodaštavanjem", kaže Roždenstvenski. Posle uvođenja sankcija, one su se našle u velikim problemima jer je za inostranu opremu postalo veoma teško nabaviti potrošni materijal i rezervne delove, pa su počele dugoročno da se preorijentišu na domaće dobavljače. "Oni sada čak osnivaju svoje tehnoparkove i inovacione centre, kako bi pospešili razvoj tehnologija koje su im potrebne", dodaje Roždenstvenski.

FINSKE KRAVE I PALMINO ULJE: Osim sektora visokih tehnologija, sankcije Zapada u ovom trenutku pogoduju i poljoprivrednom sektoru. Proizvodnja mlečnih proizvoda u Rusiji je dramatično porasla. Nakon zabrane uvoza mlečnih proizvoda iz EU, koji su imali značajne pozicije na ruskom tržištu, pojedini ruski proizvođači su uspeli da u vrlo kratkom roku popune upražnjena mesta na policama supermarketa. Međutim, primećeno je da je uprkos tome u godini u kojoj je zabeležen veliki rast proizvodnje sireva, zabeležen i značajan pad proizvodnje mleka. Istraživanja ruskih medija su pokazala da je, sa druge strane, uvoz biljnih ulja porastao za više od 30 odsto, posebno nekvalitetnog i po zdravlje štetnog palminog ulja. Ovo ulje se koristi u proizvodnji sireva, odnosno sirnih proizvoda koje kupci uzimaju često ne čitajući etiketu i ne znajući da kupuju sir "obogaćen" nekvalitetnim biljnim masnoćama. Ruske vlasti su na ovo odgovorile merama uvođenja dodatnog poreza na uvoz palminog ulja od 200 dolara po toni, koji će se u sklopu šireg plana o oporezivanju nezdrave hrane primenjivati od 1. jula tekuće godine.

To je deo ruskog plana o povećanju proizvodnje organske hrane za 25 odsto do 2030. godine i preuzimanju liderske uloge u svetu u ovoj oblasti. Problem sa industrijom mlečnih proizvoda Roždenstvenski vidi u činjenici da nije lako u tako kratkom roku povećati proizvodnju mleka, jer je potrebno povećati stočni fond i modernizovati proizvodnju. Mleko je ranije uvoženo u ogromnim količinama, pretežno iz Finske, zbog čega se posle uvođenja sankcija javljaju problemi sa obe strane granice.

Dok ruski proizvođači osećaju veliki nedostatak sirovina, finski farmeri su početkom ove nedelje sa preko 600 traktora blokirali centar Helsinkija protestujući protiv antiruskih sankcija zbog kojih trpe ogromne gubitke. "U Finskoj najviše propadaju male farme, sa 30 do 40 krava, i sada se dešava da se pojavljuju ruski farmeri koji po vrlo povoljnim cenama otkupljuju opremu za uzgoj i prehranu stoke, kao i za proizvodnju mleka", kaže Igor Roždenstvenski.

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnji i razvoj (OECD), sektor malih i srednjih preduzeća zaostaje za zemljama članicama OECD-a, pošto zapošljava samo oko 27 odsto radnika (u zemljama OECD-a 60–81 odsto) i generiše samo 23 odsto bruto društvenog proizvoda (48–71 odsto u zemljama OECD-a).

Prema rečima Karine Bogatirjeve iz Centra za preduzetništvo Sanktpeterburškog državnog univerziteta, ruska mala i srednja preduzeća (MSP) bitno su drugačija od onih u zapadnim zemljama. "Mi smo radili istraživanja i poredili ruska MSP sa finskim i još nekim iz zapadnih zemalja, i došli smo do zaključka da imaju bitno drugačiji fokus. Evropska MSP su više orijentisana na rast kroz inovacije, dok je za ruske važnija dimenzija preuzimanja rizika. Ruska MSP su konzervativnija u odnosu na inovativne projekte, mada treba biti oprezan sa uopštavanjima", kaže Bogatirjeva.

NEZAPOSLENOST I NEPRODUKTIVNOST: Nezaposlenost je u Rusiji već veoma dugo na prilično niskom nivou od 5,8 odsto (januar 2016), što je veoma blizu pojmu "prirodne nezaposlenosti" koja je vezana za strukturu tržišta rada. Međutim, neki stručnjaci tvrde da je u Rusiji ovo posledica niske produktivnosti rada. Drugim rečima, na poslu koji na Zapadu obavljaju dvoje, u Rusiji radi deset zaposlenih.

"U Ustavu je napisano da je Rusija socijalna država, a sa povećanjem produktivnosti rada podruku ide smanjenje zaposlenosti i otpuštanja", objašnjava Roždenstvenski. Evidentan primer ovog problema je slučaj Boa Andersona, švedskog biznismena koji je posle nešto više od dve godine upravljanja ruskim Avtovazom smenjen početkom marta. Jedan od najvećih akcionara Avtovaza, državni kongolomerat Rostek, bio je nezadovoljan otpuštanjima i racionalizacijama koje je sprovodio Anderson. Upućeni kažu da je ne samo napao "socijalizam" u zapošljavanju, nego vraćao cele isporuke nekvalitetnih delova za vozila koje su mu isporučivale firme dobavljači, uglavnom, takođe, u državnom vlasništvu.

"Ekonomske teškoće koje su nastupile u poslednje dve godine na nas nisu značajnije negativno uticale", kaže sa druge strane za "Vreme" Dmitrij Bajkov – direktor kompanije "Ljubimij kraj" iz Sankt Peterburga, koja sa bavi proizvodnjom keksa i biskvita. Kompanija, koja sa godišnjom prodajom od oko 30 miliona evra zauzima nešto ispod jedan odsto ruskog tržišta, prema njegovim rečima u poslednje dve godine beleži ubrzani rast i u 2015. godini je otvorila svoju drugu fabriku. Pošto u proizvodnji koriste skoro isključivo domaće sirovine, pad kursa rublje nije značajnije uticao na povećanje troškova proizvodnje, iznad povećanja prouzrokovanog inflacijom. "Nama pad rublje sada otvara mnoge mogućnosti za izvoz, tako da smo poslednjih godina čak počeli da izvozimo u SAD, Izrael i Nemačku. Ciljamo sva tržišta gde postoji značajna ruska populacija, pošto su naši sunarodnici veliki ljubitelji ovsenog keksa, koji je naš najznačajniji proizvod", objašnjava Bajkov.

BIROKRATIJA I NAMETI: Ipak, ne cvetaju svim preduzetnicima ruže i veliki je broj onih koji su nezadovoljni. Dmitrij Potapenko, bivši direktor grupe velikih trgovinskih lanaca "Karusel" i "Pjatjoročka", krajem prošle godine imao je zapažen nastup na Moskovskom ekonomskom forumu. On je tamo oštro napao političku elitu, optuživši vlast za korupciju, pogrešne odluke i ignorisanje stavova privrednika o neophodnim reformama. Odnos vlasti i privrede slikovito je objasnio odnosom krave i mesara. "Mesar laskavo gleda kravu u oči, i drži joj nož pod grlom uz pitanje šta će danas biti za ručak – govedina ili mleko?", kaže on.

Potapenko, koji je vlasnik nekoliko supermarketa u Rusiji i zemljama EU, velike fabrike tepiha i još nekoliko biznisa, požalio se i na poreske vlasti. One, kaže, vanredno kontrolišu čak i novootvorena preduzeća koja prema propisima uživaju povlasticu da su tokom prve tri godine poslovanja oslobođene poreskih kontrola. On dalje navodi anegdote o korumpiranosti poreskih službenika koji traže mito čak i kada su svi papiri u redu. Vlast pritiska privredu nebrojenim porezima, nametima i kaznama. Potapenko navodi da se prenaduvanost birokratije ogleda i u podatku da svaka novoosnovana firma zvanično potpada pod kontrolu čak 36 državnih organa, i pod odredbe 600 zakonskih akata. To je, kako kaže, razlog da je poslovanje u inostranstvu najmanje četiri puta jeftinije nego u Rusiji. Rezultat toga je da je samo u 2015. godini preko 50 trgovinskih mreža napustilo rusko tržište.

Potapenko je kao sraman pomenuo i namet koji je uveden u novembru prošle godine, prema kojem svi kamioni težine preko 12 tona moraju da plaćaju doprinos od 3 rublje (oko 3,75 evrocenti) po pređenom kilometru na federalnim putevima. Zvanični cilj uredbe je da kamioni koji najviše oštećuju puteve plaćaju dažbine za njihovo unapređenje. Prevoznici i deo poslovne javnosti ovaj namet su prozvali "nametom Rotenberga". Razlog za to je što su kamioni dužni da nabave i instaliraju uređaj za obračun pređenih kilometara "Platon", koji je razvila firma pod kontrolom Igora Rotenberga čiji se otac, milijarder Arkadij Rotenberg, smatra bliskim Putinovom krugu. Povremeni protesti kamiondžija nisu urodili plodom, osim što je načinjen delimičan ustupak odlaganjem naplate kazni za pojedine kategorije kamiona do maja ove godine. Zapadni mediji su ove povike na vlast spremno podržali, pa je tako veliki protest kamiondžija u decembru proglašen "početkom kraja" Putinove vlasti, a Potapenkov nastup, koji je zajedno sa još dva druga slična nastupa prikupio tek nešto preko dva miliona pregleda na Jutjubu, proglašen je "internet senzacijom".

Potapenko je, na svoj komentar o nepoštovanju trogodišnjeg moratorijuma na poreske kontrole, na forumu dobio odgovor da je njegov problem što otvarajući i zatvarajući firme svake tri godine nije dovoljno kreativan u izbegavanju poreza, pa otud i vanredne provere.

"Ko radi kvalitetno ne oseća veće probleme u radu. Kontrole jesu češće u poslednje vreme nego inače, ali ja na to ne gledam kao na neku veliku smetnju u radu. Oni rade svoj posao, mi svoj", Kaže Dmitrij Bajkov. On u odlasku pojedinih trgovinskih lanaca sa ruskog tržišta ne gleda kao na problem, veća kao na "ukrupnjavanje trgovinskih mreža". Veće mreže preuzimaju manje ili se spajaju, što je sasvim normalno. Bajkov objašnjava da je uvoznički lobi dve decenije imao svu moć i uvozio jeftinu hranu iz inostranstva, pa su trgovinski lanci rasli, te da se sada samo nastavlja trend ukrupnjavanja.

RAZVOJ VISOKE TEHNOLOGIJE: Osim Skolkova, u Rusiji je odavno postoji i niz drugih biznis inkubatora za firme iz oblasti visokih tehnologija. Njihov zadatak je da se povežu sa obrazovnim institucijama i mlade inženjere tehničkih nauka podstaknu na preduzetništvo i pokretanje biznisa iz oblasti visokih tehnologija. Jedan od takvih je i biznis inkubator "Ingrija" koji su 2008. osnovale gradske vlasti Sankt Peterburga. U razgovoru za "Vreme" direktorka inkubatora Polina Lukjanova objašnjava da su njihovi rezultati prilično značajni. "Mi pomažemo mladim inženjerima kako u rešavanju tehničkih i administrativnih izazova poslovanja tako i u pronalaženju investitora za njihove projekte. Postoji mnoštvo uspešnih primera, i kao jedan od njih mogla bih da navedem kompaniju ‘GeoScan’, koja se bavi dizajniranjem i proizvodnjom bespilotnih letelica", kaže Lukjanova.

Do pogoršanja odnosa sa zapadnim zemljama ova mlada kompanija se bavila proizvodnjom bespilotnih letelica, sarađujući i prodajući svoje proizvode i takvim kupcima kao što je američka NASA. Nakon što su odnosi između SAD i Rusije pogoršani i ta saradnja prekinuta, kompanija se preorijentisala na proizvodnju komercijalnih dronova i kvadrikoptera koji se koriste u obezbeđenju objekata, u poljoprivredi i drugim delatnostima. "Takvih startap kompanija ima dosta, neke se bave robotikom, neke proizvodnjom tehničke opreme i spravama koje se koriste u edukativne svrhe. Mnogi od njih svoje proizvode plasiraju u Evropu, i sa te strane mogu slobodno reći da smo uspešni", ističe Lukjanova.

KORUPCIJA: Međutim, ovi sporadični uspesi još uvek ne uspevaju da postanu trend. "Potencijal odavno postoji, ali osnovni problem je bad governance i veoma raširena korupcija činovnika srednjeg nivoa", objašnjava Roždenstvenski. Prema njegovim rečima, vrh činovničke piramide i njegova osnova su manje problematični. Prvi zbog veće vidljivosti, a drugi zbog relativno male moći. Problem je u srednjem sloju činovnika koji živi od korupcije. "On je potpuno politički srastao sa sistemom, i tu su uglavnom članovi Jedinstvene Rusije", kaže Roždenstvenski. "To je svima poznato, ali osim što se povremeno poneko iz tog ogromnog lanca izbaci i uhapsi, malo šta se čini", dodaje on i objašnjava da iako su takvi procesi prisutni svuda, pa i u SAD gde je proveo mnogo vremena, u Rusiji je to posebno vidljivo.

"Broj krupnih privatnih kompanija bez državnog učešća je u Rusiji veoma mali, dok u SAD postoji veoma veliki broj krupnih privatnih kompanija sa različitim interesima, pa to nekako uspeva da se izbalansira. Kada se sve sabere, efekat zapadnih sankcija na Rusiju nije ni sasvim beo ni sasvim crn, već ga treba tražiti u ‘50 nijansi sive’. Međutim, ono što mene posebno ohrabruje jeste što se, delom i zbog ovih podsticaja razvoju visokih tehnologija, osetio rast interesovanja mladih za studije tehnike i inženjeringa umesto menadžmenta, prava i marketinga, koji su dominirali prethodnih godina", zaključuje Igor Roždenstvenski.