Svet
Kina kao posrednik između Rusije i Ukrajine
Mir, ako ga želite: Si Đinping; Vladimir Putin; kinesko-američki zvaničnici
Fotografije: AP
U ratu spremaj se za mir
Rat ne može večno da traje, ali rusko-ukrajinski sukob može da dovede do dramatične konfrontacije velikih sila. U tome je opasnost koje se Kina pribojava. Peking ovim planom ukazuje na potrebu da se usvoji novi univerzalni sistem bezbednosti koji se razlikuje od sadašnjeg sistema baziranog na sili i hegemoniji. Dok je javnost zaokupljena rusko-ukrajinskim ratom, Kina podseća da u svetu bukti još 30 vojnih sukoba i ratova
Pošto je kinesko Ministarstvo inostranih poslova objavilo svoj predlog mirovnog plana za Ukrajinu, ruski onlajn časopis “Hartlend” (Središnja zemlja, kako Kinezi nazivaju svoju državu) sproveo je kratku anketu sa samo jednim pitanjem: kako ocenjujete taj plan?
Sinolog Vladimir Portjakov smatra da kineski predlog objektivno daje mogućnost Rusiji da izađe iz sadašnjeg ćorsokaka. Politikolog Aleksej Makarin predviđa da su šanse za takav razvoj situacije veoma male jer će Zapad odbiti kineski plan. Poznati britanski novinar Filip Šort, koji je dugo godina izveštavao iz Pekinga, vidi značaj predloga u tome što je uopšte objavljen, a ne u tome šta Kina predlaže. Naime, u tih 12 tačaka ponavljaju se već dobro poznati kineski stavovi o rusko-ukrajinskom ratu.
Politikolog Georgi Bovt kaže kako su šanse da se kineski predlog realizuje sasvim minimalne, gotovo ništavne. Pozicija zaraćenih strana sada je takva da kompromis nije moguć – obe strane polaze od toga da se rešenje može postići vojnim putem. Glavni urednik časopisa Jevgenij Verlin slaže se sa mišljenjem neimenovanog kineskog funkcionera: ako Rusija i Ukrajina žele da pregovaraju – Kina to pozdravlja. Ako žele da ratuju, teško da Kina može da ih zaustaviti. Pomenuti časopis je opozicionog karaktera.
MOSKVA POZDRAVLJA, VAŠINGTON ODBIJA
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Rusija ceni “iskrenu želju” Kine da doprinese rešavanju sukoba u Ukrajini mirnim sredstvima. “Veoma cenimo iskrenu želju kineskih prijatelja da doprinesu rešavanju sukoba u Ukrajina mirnim putem. Delimo stavove Pekinga”, izjavila je Zaharova, prenosi TASS.
Američki predsednik Bajden, upitan za komentar o kineskom planu, odgovorio je pitanjem: “Ako Putin taj plan pozdravlja, kako u njemu može da bude nešto dobro? Od njega nema koristi, osim za Rusiju. Postoji jedan agresor i jedna žrtva agresije.”
Prva reakcija Kijeva bila je pozitivna, uz napomenu da Ukrajina pozdravlja kinesko angažovanje u korist mira. Predsednik Zelenski je rekao da će Ukrajina sarađivati sa Kinom i da on želi da se sastane i razgovara o planu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Ukrajinski ministar inostranih poslova Kuleba rekao je da je za Kijev prioritet vlastiti plan od šest tačaka, ali je nagovestio i želju da Kina bude posrednik, uprkos njenim bliskim vezama sa Rusijom. Dan kasnije, savetnik Zelenskog smanjio je prevelika očekivanja: “Ako pretendujete da budete globalni igrač, ne smete da nudite nerealne planove. Kina igra na kartu agresora koji je prekršio međunarodne zakone i gubi u ratu.”
Slična kolebanja primećena su i u Evropi. Predstavnik Evropske unije u Pekingu rekao je kako je predlog pozitivan znak za Ukrajinu premda ga treba dobro proučiti, dok je Berlin pozdravio plan uz napomenu da Kina, kao stalni član Saveta bezbednosti UN-a, ima obavezu da iskoristi svoj uticaj za obezbeđenje svetskog mira.
Ubrzo je stigao i odgovor NATO. “Kina nema visok kredibilitet u vezi sa Ukrajinom”, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Dodao je da je Kina sa Rusijom nekoliko dana pre invazije potpisala sporazum o neograničenom partnerstvu. Stoltenberg je novinarima u Talinu izjavio i da će Ukrajina “bez sumnje pobediti” u ratu protiv Rusije.
U međuvremenu je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala rezoluciju u kojoj traži da se ruske trupe odmah povuku iz Ukrajine (Kina je bila uzdržana), a grupa najrazvijenijih zemalja G7 saglasila se sa novim sankcijama protiv Rusije. Zapadne zemlje donele su nove odluke o isporukama oružja Kijevu. To znači da se rat nastavlja.
DA LI JE KRUG ZATVOREN?
Rešenje se još traži na ratnom polju iako je prilično jasno da je pobeda bilo koje strane daleko. Ukrajina se, naravno, drži veoma hrabro, ali je teško pretpostaviti da će u ratu izaći kao pobednik. Ruska pobeda, koja je takođe neizvesna, bila bi Pirova, uz velike ljudske, ekonomske i političke gubitke.
Zato Kinezi naglašavaju da rat nije opcija i da je jedino rešenje u pregovorima, ali da bi oni bili uspešni, potrebno je da četiri neposredno zainteresovane strane postignu minimum saglasnosti. Rešenje zavisi od Rusije, Ukrajine, SAD i Evrope. Kina, kao velika sila i stalna članica Saveta bezbednosti, može da bude posrednik ukoliko to prihvate glavni akteri, što za sada nije slučaj.
Lansirajući elemente mirovnog programa, Kina je nastojala da uvaži interese obeju zaraćenih strana, pokušavajući da naglasi kako pregovori moraju voditi ka nekoj vrsti kompromisa. Danas sve to izgleda prilično udaljeno, ali kineski planovi ionako nisu vremenski ograničeni.
Peking procenjuje kako je bitno da pregovori počnu, čak iako se borbe nastave ili situacija preraste u zamrznuti konflikt. Odnekud se mora početi. Još je Veliki strateg Sun Tzu u šestom veku pre nove ere savetovao kineske kraljeve: “U miru spremaj se za rat, u ratu spremaj se za mir”.
Rat ne može večno da traje, ali rusko-ukrajinski sukob može da dovede do dramatične konfrontacije velikih sila. U tome je opasnost koje se Kina pribojava. Peking ovim planom ukazuje na potrebu da usvoji novi univerzalni sistem bezbednosti koji se razlikuje od sadašnjeg sistema baziranog na sili i hegemoniji. Dok je javnost zaokupljena rusko-ukrajinskim ratom, Kina podseća da u svetu bukti još 30 vojnih sukoba i ratova.
Došlo je vreme za zajedničku akciju svetske zajednice.
KINESKI SLATKO–KISELI SOS
Glavni urednik pomenutog ruskog časopisa “Hartlend” Jevgenij Verlin napisao je da ga mirovni plan Pekinga asocira na tradicionalni kineski slatko-kiseli sos. On spaja na prvi pogled nepomirljive razlike, ali ako se sve dobro, strpljivo i znalački promeša, nastaje izvanredan novi ukus. Nisu slučajno Kinezi majstori kulinarskih veština.
Kineski predlog zaista sadrži nepomirljive komponente. S jedne strane, zalaže se za suverenitet i teritorijalni integritet svake države, što znači, iako se to izričito ne navodi, da bi ruska vojska trebalo da se povuče sa ukrajinskih teritorija. Ali, u isto vreme naglašava neophodnost poštovanja “interesa bezbednosti” Rusije, bez čega ništa ne može da bude dogovoreno.
Ukoliko Rusija tokom pregovora, koji svakako neće biti vremenski ograničeni, dobije takve garancije, to bi Putinu značilo da je sačuvao obraz i mogao bi da povuče svoje vojne snage. Ukrajina, kao žrtva agresije, mogla bi kroz pregovore da se odrekne učešća u NATO-u, ali da dobije čvrste bezbednosne garancije velikih evropskih država i Sjedinjenih Američkih Država.
Ništa još nije rešeno. Uostalom, tajna kineske kuhinje je u dugoj pripremi. Kineski slatko-kiseli sos je ponuđen, ali je zec još u šumi.
Sinolog Vladimir Portjakov smatra da kineski predlog objektivno daje mogućnost Rusiji da izađe iz sadašnjeg ćorsokaka. Politikolog Aleksej Makarin predviđa da su šanse za takav razvoj situacije veoma male jer će Zapad odbiti kineski plan. Poznati britanski novinar Filip Šort, koji je dugo godina izveštavao iz Pekinga, vidi značaj predloga u tome što je uopšte objavljen, a ne u tome šta Kina predlaže. Naime, u tih 12 tačaka ponavljaju se već dobro poznati kineski stavovi o rusko-ukrajinskom ratu.
Politikolog Georgi Bovt kaže kako su šanse da se kineski predlog realizuje sasvim minimalne, gotovo ništavne. Pozicija zaraćenih strana sada je takva da kompromis nije moguć – obe strane polaze od toga da se rešenje može postići vojnim putem. Glavni urednik časopisa Jevgenij Verlin slaže se sa mišljenjem neimenovanog kineskog funkcionera: ako Rusija i Ukrajina žele da pregovaraju – Kina to pozdravlja. Ako žele da ratuju, teško da Kina može da ih zaustaviti. Pomenuti časopis je opozicionog karaktera.
MOSKVA POZDRAVLJA, VAŠINGTON ODBIJA
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Rusija ceni “iskrenu želju” Kine da doprinese rešavanju sukoba u Ukrajini mirnim sredstvima. “Veoma cenimo iskrenu želju kineskih prijatelja da doprinesu rešavanju sukoba u Ukrajina mirnim putem. Delimo stavove Pekinga”, izjavila je Zaharova, prenosi TASS.
Američki predsednik Bajden, upitan za komentar o kineskom planu, odgovorio je pitanjem: “Ako Putin taj plan pozdravlja, kako u njemu može da bude nešto dobro? Od njega nema koristi, osim za Rusiju. Postoji jedan agresor i jedna žrtva agresije.”
Prva reakcija Kijeva bila je pozitivna, uz napomenu da Ukrajina pozdravlja kinesko angažovanje u korist mira. Predsednik Zelenski je rekao da će Ukrajina sarađivati sa Kinom i da on želi da se sastane i razgovara o planu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Ukrajinski ministar inostranih poslova Kuleba rekao je da je za Kijev prioritet vlastiti plan od šest tačaka, ali je nagovestio i želju da Kina bude posrednik, uprkos njenim bliskim vezama sa Rusijom. Dan kasnije, savetnik Zelenskog smanjio je prevelika očekivanja: “Ako pretendujete da budete globalni igrač, ne smete da nudite nerealne planove. Kina igra na kartu agresora koji je prekršio međunarodne zakone i gubi u ratu.”
Slična kolebanja primećena su i u Evropi. Predstavnik Evropske unije u Pekingu rekao je kako je predlog pozitivan znak za Ukrajinu premda ga treba dobro proučiti, dok je Berlin pozdravio plan uz napomenu da Kina, kao stalni član Saveta bezbednosti UN-a, ima obavezu da iskoristi svoj uticaj za obezbeđenje svetskog mira.
Ubrzo je stigao i odgovor NATO. “Kina nema visok kredibilitet u vezi sa Ukrajinom”, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Dodao je da je Kina sa Rusijom nekoliko dana pre invazije potpisala sporazum o neograničenom partnerstvu. Stoltenberg je novinarima u Talinu izjavio i da će Ukrajina “bez sumnje pobediti” u ratu protiv Rusije.
U međuvremenu je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala rezoluciju u kojoj traži da se ruske trupe odmah povuku iz Ukrajine (Kina je bila uzdržana), a grupa najrazvijenijih zemalja G7 saglasila se sa novim sankcijama protiv Rusije. Zapadne zemlje donele su nove odluke o isporukama oružja Kijevu. To znači da se rat nastavlja.
DA LI JE KRUG ZATVOREN?
Rešenje se još traži na ratnom polju iako je prilično jasno da je pobeda bilo koje strane daleko. Ukrajina se, naravno, drži veoma hrabro, ali je teško pretpostaviti da će u ratu izaći kao pobednik. Ruska pobeda, koja je takođe neizvesna, bila bi Pirova, uz velike ljudske, ekonomske i političke gubitke.
Zato Kinezi naglašavaju da rat nije opcija i da je jedino rešenje u pregovorima, ali da bi oni bili uspešni, potrebno je da četiri neposredno zainteresovane strane postignu minimum saglasnosti. Rešenje zavisi od Rusije, Ukrajine, SAD i Evrope. Kina, kao velika sila i stalna članica Saveta bezbednosti, može da bude posrednik ukoliko to prihvate glavni akteri, što za sada nije slučaj.
Lansirajući elemente mirovnog programa, Kina je nastojala da uvaži interese obeju zaraćenih strana, pokušavajući da naglasi kako pregovori moraju voditi ka nekoj vrsti kompromisa. Danas sve to izgleda prilično udaljeno, ali kineski planovi ionako nisu vremenski ograničeni.
Peking procenjuje kako je bitno da pregovori počnu, čak iako se borbe nastave ili situacija preraste u zamrznuti konflikt. Odnekud se mora početi. Još je Veliki strateg Sun Tzu u šestom veku pre nove ere savetovao kineske kraljeve: “U miru spremaj se za rat, u ratu spremaj se za mir”.
Rat ne može večno da traje, ali rusko-ukrajinski sukob može da dovede do dramatične konfrontacije velikih sila. U tome je opasnost koje se Kina pribojava. Peking ovim planom ukazuje na potrebu da usvoji novi univerzalni sistem bezbednosti koji se razlikuje od sadašnjeg sistema baziranog na sili i hegemoniji. Dok je javnost zaokupljena rusko-ukrajinskim ratom, Kina podseća da u svetu bukti još 30 vojnih sukoba i ratova.
Došlo je vreme za zajedničku akciju svetske zajednice.
KINESKI SLATKO–KISELI SOS
Glavni urednik pomenutog ruskog časopisa “Hartlend” Jevgenij Verlin napisao je da ga mirovni plan Pekinga asocira na tradicionalni kineski slatko-kiseli sos. On spaja na prvi pogled nepomirljive razlike, ali ako se sve dobro, strpljivo i znalački promeša, nastaje izvanredan novi ukus. Nisu slučajno Kinezi majstori kulinarskih veština.
Kineski predlog zaista sadrži nepomirljive komponente. S jedne strane, zalaže se za suverenitet i teritorijalni integritet svake države, što znači, iako se to izričito ne navodi, da bi ruska vojska trebalo da se povuče sa ukrajinskih teritorija. Ali, u isto vreme naglašava neophodnost poštovanja “interesa bezbednosti” Rusije, bez čega ništa ne može da bude dogovoreno.
Ukoliko Rusija tokom pregovora, koji svakako neće biti vremenski ograničeni, dobije takve garancije, to bi Putinu značilo da je sačuvao obraz i mogao bi da povuče svoje vojne snage. Ukrajina, kao žrtva agresije, mogla bi kroz pregovore da se odrekne učešća u NATO-u, ali da dobije čvrste bezbednosne garancije velikih evropskih država i Sjedinjenih Američkih Država.
Ništa još nije rešeno. Uostalom, tajna kineske kuhinje je u dugoj pripremi. Kineski slatko-kiseli sos je ponuđen, ali je zec još u šumi.
Kineskih 12 tačaka
1. Poštovanje suvereniteta svih zemalja
2. Ukidanje hladnoratovskog mentaliteta
3. Obustavljanje neprijateljstva
4. Obnavljanje mirovnih pregovora
5. Rešavanje humanitarne krize
6. Zaštita civila i zarobljenika
7. Bezbednost nuklearnih snaga
8. Smanjenje strateških rizika
9. Olakšavanje izvoza žitarica
10. Obustavljanje jednostranih sankcija
11. Očuvanje stabilnog snabdevanja
12. Briga o posleratnoj obnovi
