U istom sudu, u nastavku procesa, još 715 simpatizera Bratstva optuženo je za identična dela, među njima i Mohamed Badie, duhovni lider Muslimanskog bratstva. Suđenje drugoj grupi je prekinuto posle samo nekoliko sati, a 28. aprila će biti saopštena presuda i izrečene kazne. Deluje kao kratak rok, ali egipatskom sudu je i za izricanje presude prvoj grupi optuženih bilo dovoljno manje od 48 sati. Odbrana nije ni saslušana, nije dokazano da su svi okrivljeni zaista učestvovali u nasilnim protestima. Advokati, koji tvrde da su mnogi osuđenici na smrt uhapšeni greškom, najavili su žalbu.

Suđenje i drakonske presude izazvali su šok i u Egiptu i u svetu. Smrtne presude osudili su Ujedinjene nacije, organizacije za zaštitu ljudskih prava, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države. Moguće je da će egipatske vlasti odustati od masovnog pogubljenja i neke od presuda preinačiti, ali na to neće previše uticati pritisak iz sveta. I bez izvršenja kazne, masovnim suđenjima i presudama odaslana je rečita poruka Muslimanskom bratstvu da nema popuštanja u skoro otvorenom ratu, koji, od rušenja predsednika Mohameda Morsija prošle godine, protiv ove organizacije vodi vojska u liku prelaznih vlasti. Ta poruka govori i simpatizerima Bratstva da nemaju razloga da se ičemu nadaju na predsedničkim izborima, koji će se u Egiptu održati 26. i 27. maja.

ŽENE VOLE OFICIRE: Pobednik na tim izborima je već poznat, to je bivši komandant armije Abdel Fatah al Sisi, čovek koji je bio na čelu puča kojim je Morsi srušen. Sisi je u to vreme govorio da nema ambicija da postane predsednik, ali se brzo predomislio. Zvaničnu kandidaturu je podneo 27. marta obučen u uniformu feldmaršala, u govoru koji je prenosila egipatska televizija. Saopštio je da se odriče uniforme i podnosi ostavku na mesto načelnika Generalštaba vojske i ministra odbrane, što je morao da učini jer se, po Ustavu, samo civil može kandidovati za predsednika države. Pomenuto skidanje uniforme nije odvojilo Al Sisija od baze iz koje dolazi: na poziciju prvog čoveka vojske odmah je postavljen njegov blizak saradnik, general Mahmud Hedžazi.

Vojska je u Egiptu decenijama faktor u čijoj ruci je prava moć. Posle rušenja Hosnija Mubaraka 2011. godine armija je i zvanično preuzela vlast, tvrdeći da će je predati onima koji pobede na budućim izborima. To je naizgled učinila u junu 2012. godine, kada je Morsi izabran za predsednika, da bi samo godinu dana kasnije usledio vojni puč pod izgovorom da je Morsi izdao ideale revolucije protiv Mubaraka. Ovogodišnji izbori će samo zvanično potvrditi da se vojska vraća na stare pozicije, ako ih je ikada i napuštala

To što je pobednik izbora unapred poznat, ne znači da Al Sisi nema veliku podršku unutar Egipta. Od rušenja Mubaraka 2011. godine na površinu su isplivali svi problemi egipatskog društva, ekonomski, verski, politički, a nada u bolje sutra koje donosi revolucija brzo je izvetrila. Zemlja je ubrzano tonula u bezvlašće i dalju ekonomsku krizu, Morsi i Muslimansko bratstvo su dali poveliki doprinos strahu sekularnih Egipćana, verskih i nacionalnih manjina, da će im pod njihovom vlašću biti gore nego ranije. U takvoj situaciji raste želja za čvrstom rukom i "jakim čovekom", koji će vratiti mir i stabilnost. Sudeći, međutim, po dosadašnjim rezultatima jednogodišnje vojne uprave, Egipćani će se načekati i mira i stabilnosti.

Objavljujući svoju kandidaturu za predsednika, Al Sisi je obećao borbu protiv terorizma i obnavljanje uništene privrede. Što se privrede tiče, od kada je Egipat pre tri godine utonuo u nestabilnost, ionako krhka ekonomija ove zemlje tone sve dublje, pa bi njen pad teško zaustavio i veći ekonomski ekspert od bivšeg feldmaršala. Od rezultata borbe protiv terorizma, do sada je najvidljiviji brutalni obračun sa Muslimanskim bratstvom, koji je jaz između protivnika i simpatizera islamista produbio do opasnih dubina. Taj obračun je, po podacima Amnesti internešenela, odneo najmanje 1400 života simpatizera i članova Bratstva, uz nebrojene hiljade uhapšenih. Al Sisijeva kandidatura i masovno izricanje smrtnih kazni dodatno su razgnevili Muslimansko bratstvo. U poslednjem talasu protesta u sukobima sa snagama bezbednosti u više egipatskih gradova poginulo je pet osoba.

Sa druge strane, egipatsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da je u terorističkim napadima od svrgavanja Morsija ubijeno 496 ljudi, uglavnom vojnika i policajaca. Vlasti optužuju Muslimansko bratstvo za te napade, a Bratstvo negira bilo kakvu povezanost sa terorizmom. Odgovornost redovno preuzima džihadistička grupa Ansar Beit al Makdes, čija je baza na Sinajskom poluostrvu. Većina terorističkih napada se ranije dešavala na Sinaju, ali ove godine su dva puta na meti bili i policijski objekti u Kairu.

Čini se da je vojska utvrdila svoju poziciju u Egiptu. Al Sisijeve slike su na svakom koraku, podržavaju ga svi mediji, pre nekoliko meseci je 98 odsto izašlih birača na referendumu glasalo za promenu Ustava, koji je samo godinu dana pre toga donela vlast predvođena Morsijem. No, razloga za trijumfalizam kod sadašnje/buduće vlasti nema previše. Muslimansko bratstvo jeste na prvi pogled razbijeno, proglašeno je terorističkom organizacijom, njegove vođe su po zatvorima, ali ova organizacija je i u prošlosti bila pod sličnim pritiskom, pa je opstajala i rasla. Bratstvo ima značajnu podršku, što su, uostalom, pokazali i prošlogodišnji predsednički i parlamentarni izbori, na kojima su pobedili Morsi i partija iz koje je potekao.

Događaji u protekle tri godine su po mnogim linijama izdelili egipatsko društvo, a svako novo zaoštravanje dovešće do radikalizacije, novih sukoba i žrtava. O tome bi morali da misle Al Sisi i njegova vojnička baza kada se bude odlučivalo o kaznama Mohamedu Morsiju, čije suđenje je u toku, Mohamedu Badieu i njihovim pristalicama. I Hosni Mubarak je decenijama izgledao nedodirljiv, a pao je gotovo preko noći, kada se ispostavilo da čvrsta ruka nije dovoljna da se sačuva vlast pred gnevnim podanicima koji su tražili više hleba i slobode.