Papa Benedikt XVI pokazao je umešnost u diplomatiji na kojoj bi mu pozavideo i sam Kofi Anan. Zakoračivši u Ankaru prošle nedelje, papa je počeo da topi led oko sebe iako ga je većina od preko 70 miliona stanovnika očekivala smrknutih obrva. Za nekoliko dana boravka u Turskoj Benedikt XVI je od miliona neprijatelja napravio prijatelje, a da pri tom nikom drugom nije stao na žulj. No, tajna prijatnih iznenađenja, u diplomatiji kao i u životu, leži u niskim očekivanjima.

Samo nekoliko dana pre papine posete Turskoj, proislamski list "Vakit" poručio mu je na naslovnoj strani: "Ne dolazi! Nisi dobrodošao!" Na demonstracijama protiv posete videli su se transparenti koji su saželi teološki spor između dve najveće monoteističke vere: "Isus Hrist za muslimane nije božji sin, već prorok islama." Iako sekularni Turci nisu s odobravanjem gledali na ovakve izlive verskog žara svojih tvrdokornijih sunarodnika, bilo je teško naći one koji su se papinoj poseti neizmerno radovali. Kao i njihova verski zadrtija sabraća, ni oni papi nisu zaboravili "ispad" kada je u govoru na svom starom univerzitetu u Regensburgu u Nemačkoj, izabrao da citira Manuela II Paleologa, vizantijskog cara iz XIV veka: "Pokažite mi šta je to novo što je Muhamed doneo, i naći ćete samo zlo i nečovečnost, poput njegove zapovesti da se vera ima mačem širiti." Proveropski nastrojeni Turci, koji su tokom ove godine od većine postali manjina, papi ne zaboravljaju ni kad je pre dve godine, kao kardinal Jozef Racinger, rekao da bi prijem Turske u Evropsku uniju bio "ozbiljna greška". Vatikan, koji po pravilu nema zvaničan stav o politici Brisela o proširenju, ogradio se od reči budućeg pape. Svejedno, papa je ovu opasku izneo u vreme sve glasnijih rasprava u Evropi o tome da li ustavom Evropskoj uniji dati i hrišćanski karakter, kao što su priželjkivali određeni krugovi u Francuskoj, čak i sam predsednik ustavotvorne komisije, bivši predsednik Francuske Valeri Žiskar d’Esten. Usaglašavanje oko ovog stava u EU-u nije bilo glatko, i na kraju je predlog propao, baš kao i sam evropski ustav.

NEZABORAVNO: Čak i bez ove opaske, poseta pape Benedikta XVI Turskoj ne bi ličila na druge posete katoličkog poglavara. Ovo je njegovo peto otiskivanje van granica Italije i prvo van Evropske unije. Prema tome, i bez opterećenja koje je u Tursku uneo svojim izjavama, došašvi u zemlju gde se hrišćanska manjina broji minimalnim procentima među više od 70 miliona stanovnika islamske veroispovesti i na čijem je čelu umereni islamista, papa se sigurno nije nadao dobrodošlici kakvu su mu drugde priređivali brojni vernici i katolička omladina. Bez obzira na to, po povratku u Vatikan izjavio je da je poseta Turskoj bila "nezaboravna".

Pri tom, papa je u Tursku došao u trenutku kada je dinamika pregovora EU-a sa Ankarom jedno od gorućih pitanja, pre samita šefova diplomatija država članica 11. decembra u Briselu. Iako je izvesno da "voz neće ispasti iz šina", kako je nagovestio komesar za proširenje Oli Ren uoči papine posete, jasno je da će taj poslovični voz biti usporen. "Sve je u zastoju", izjavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Turske Namik Tan. "Kako neko može da očekuje od jedne vlade da otvori svoje luke, kada ima toliko ograničenja vezanih za kiparske Turke? Ova radi pred očima javnosti", kaže Tan. Time je postalo jasno da napretka u pregovorima da Turska bezuslovno otvori svoje luke za kiparske brodove nema, ali da EU neće sa Ankarom prekinuti pregovore, već će pokušati za nju da nađe adekvatnu "kaznenu meru". Međutim, jedinstva oko brzine kojom će voz nastaviti da se kreće i broja crvenih svetala na semaforima u okvoru EU-a nema ni uoči decembarskog samita. Da nije bilo intervencije evropskog komesara Rena, piše turski dnevnik na engleskom jeziku "Turkiš dejli njuz", velika železnička nesreća bila bi neizbežna, a spisak žrtava povelik. Oli Ren se zalaže da se Turskoj onemogući da pregovara o tri poglavlja – o carisnkoj uniji, slobodnom kretanju roba i saobraćaju – dakle samo o poglavljima najtešnje vezanim za Kipar. No, osim Kipra, u EU-u ima država poput Austrije i Francuske, koje smatraju da Ankaru treba oštrije kazniti za tvrdoglavost. Kancelarka Nemačke Angela Merkel, koja od Finske preuzima predsedavanje EU-om u prvoj polovini 2007, negde je između ovih stavova. Ona bi Turskoj umesto punopravnog članstva radije ponudila "privilegovano partnerstvo". Britanski nedeljnik "Ekonomist" kritikovao je njenu ambivaletnost u vezi sa Turskom, uz napomenu da njena neodređenost u stavovima Turskoj više šteti nego otvoreno sabotiranje Kipra i Francuske.

PREDUGO I PREKRATKO: No, već je više puta rečeno da debata koja se trenutno vodi u Evropi o evropskoj budućnosti Turske ima veze sa samom EU bar koliko i sa Turskom. Jasno je da će početak veka biti još dugo obeležen odnosima Zapada i islama. Evropa nije pošteđena ove dinamike, i sada je prinuđena da preispituje svoj odnos prema islamu, što je već dotaklo mnoge neuralgične tačke.

Gnev koji su neukusne karikature objavljene u danskom prodesničarskom listu "Jilandspostenu" nije se stišao, kao što se nije stišao šok koji su stanovnici Londona doživeli u julu prošle godine, nakon serije napada. Nakon papine septembarske izjave bilo je napada na crkve na Zapadnoj obali i u Gazi, u Somaliji je ubijena italijanska opatica, a papi su stigla preteća pisma. "Papa mora da bude veći diplomata", napisao je tada kolumnista italijanskog dnevnika "Korijere dela sera" i bivši italijanski ambasador pri NATO-u Serđo Romano.

"Vidimo određenu transformaciju kardinala i teologa Jozefa Racingera u papu Benedikta XVI", kaže Dejvid Gibson, koji je u svojoj knjizi Benediktovo poglavarstvo kritikovao poglavara katoličke crkve zbog rigidnosti. Za neke će ruka koju je papa pružio islamu biti prekratka, za neke preduga, ali će slika pape koji se u velelepnoj istanbulskoj Plavoj džamiji moli okrenut prema Meki ući u istoriju. U džamiju je od svih njegovih pretodnika kročio još jedino Jovan Pavle II, 2001. godine.