Nikada u istoriji nije toliko naučnika širom sveta radilo na rešavanju globalnih izazova. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama uvećavaju se investicije u inovacije, koje najavljuju novu tehnološku revoluciju (industrija 4.0, robotizacija, 5G mreža, "internet stvari", genetski inženjering, biotehnologija, nano tehnologija). Između 1996. i 2016. budžeti vlada za istraživanja i razvoj rasli su po stopi od 5 odsto godišnje, a budžeti kompanija za 6,7 odsto.

Međutim, pošto su 2019. stope privrednog rasta počele da se smanjuju, u nekim od tehnološki vodećih zemalja izdvajanja za istraživanje i razvoj počela su da se uvećavaju sporije ili da se uopšte ne uvećavaju. I podrška javnosti tehničkom progresu je posustala. Uz to, povećan protekcionizam – posebno onaj koji utiče na tehnološki intenzivne sektore i tokove znanja – stvara nove prepreke.

To se konstatuje u izveštaju Globalni indeks inovativnosti 2019 (GII 2019) koji je 24. juna u Delhiju objavila specijalizovana agencija UN, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, u saradnji sa njujorškim Univerzitetom Kornel i švajcarskom multinacionalnom biznis školom INSEAD, koja ima kampuse u Evropi (Francuska), Aziji (Singapur) i na Srednjem istoku (Abu Dabi).

Tim indeksom se mere performanse u 129 zemalja na osnovu 80 različitih indikatora: stepen razvoja i primene nauke, visokoškolsko obrazovanje, broj diplomiranih naučnih i inženjerskih specijalista u oblasti visoke tehnologije, stupanj razvoja, primene i efikasnosti tehnologija i ekonomije znanja, stanje institucija, politička stabilnost, vladavina prava, stanje infrastrukture, održivost životne sredine…

GII 2019 pokazuje da su šampioni inovacija Švajcarska, Švedska i SAD, zemlje s visokim dohotkom. Švajcarska je devetu godinu zaredom na vrhu inovacijskih indeksa, s odličnim performansama koje se tiču primene patenata i visoko tehničkih proizvoda.

Švedska je drugi put zadržala drugo mesto, zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi, inovativnom poslovnom sektoru i po odnosu broja patenata i BDP. (Videti ilustraciju Top 5 lidera inovacija po regionima)

KLASTERI I KORPORACIJE

Sjedinjene Američke Države zadržavaju primat u razvoju istraživačko razvojnih klastera (26), a slede: Kina (18, dva više nego 2018), Nemačka (10), Francuska (5), Velika Britanija (4) i Kanada (4), Australija, Indija, Japan, Južna Koreja i Švajcarska (po 3).

Kao i prošle godine, na vrhu liste top 10 klastera je Tokio–Jokohama (Japan), u kome je, kako piše "Fajnenšel tajms", od 2011. do 2015. registrovano više od 94.000 patenata, oko 10 odsto od ukupno registrovanih 950.000 patenata u svetu. Istraživači GII, koji su u proteklih dvanaest godina bili više fokusirani na merenje inovativnih performansi zemalja nego takvih "retorti budućnosti", nisu očekivali da će naći toliku razliku u rezultatima japanskog čvorišta i drugih moćnih klastera.

Najveće primene patenata registrovanih u inače tehnološki raznovrsnom Tokiju koristi Micubiši elektric. Iza tog japanskog klastera je Šenžen–Hong Kong (Kina) sa više od 41.000 patenata u pomenutom periodu, među kojima je četiri od deset povezano s digitalnim komunikacijama, koje pretežno koristi kineska telekomunikaciona multinacionalka ZTE. Šenžen-Hongkong je pretekao klaster San Hoze-San Francisko (više od 34.000 patenata) u Silicijumskoj dolini, u kojoj dominira Gugl. Evropski klasteri (Pariz, Frankfurt-Manhajm, London, Kembridž, Oksford) rangiraju se niže.

Prema podacima Eurostata, u EU je za istraživanje i razvoj 2007. odlazilo 1,77 odsto BDP, a u 2017. godini 2,07 odsto, odnosno gotovo 320 milijardi evra. Za 2020. planira se 3 odsto. EU je, inače, do sada mnogo manje izdvajala u istraživanje i razvoj nego Južna Koreja (4,22 odsto u 2015), Japan (3,28 odsto) i SAD (2,76 odsto). EU je na približno istoj ravni kao Kina (2,06 odsto), a više nego Rusija (1,1 odsto) i Turska (0,96 odsto).

Međutim, prema GII 2019, dvanaest od 20 najinovativnijih ekonomija nalaze se u Evropi. Što se tiče međunarodnih patenata, evropske zemlje zauzimaju sedam od 10 najviših pozicija – tri preostala mesta drže Izrael, Japan i Južna Koreja.

Pored standardne dominacije svetskih lidera Švajcarske i Švedske, zanimljiv je ulazak na vrh top lista po inovativnim kapacitetima vodeće Nemačke. Ona se sa svojim strategijom industrija 4.0 vratila među prvih 10 u 2016. i postala jedna od zemalja koje definišu globalne granice u razvoju klastera, patenata i mogućnostima komercijalizacije inovacija.

Najveći razlike na Kontinentu leže u tome što zemljama istočne Evrope i Balkana nedostaje "osnovni eko sistem inovacijske infrastrukture", konstatuje se u GII 2019.

ZAŠTO SRBIJA ZAOSTAJE

Srbija, na primer, pokazuje slabost kad su u pitanju ulaganja u istraživanje i razvoj, koja su se u razdoblju 2009–2014, kretala od 0,71 odsto BDP-a (2011) do 0,91 odsto BDP-a (2012). To je manje od proseka EU, kako pokazuju istraživanja koja su sproveli Jelena Vasić, Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije i Igor Mladenović s Ekonomskog fakulteta Niškog univerziteta. Među 39 zemalja u Evropi, Srbija je 34. a 2018. bila je 35. po rangu.

Na Globalnom indeksu inovativnosti Srbija je 55. među 129 zemalja, što znači da se za 13 mesta pomerila naviše u odnosu na rang iz 2017. kada je bila 62. To nije mnogo utešno jer je Srbija plasirana 26 mesta iza Slovenije (koja zauzima 31. mesto u svetu, a 20. u Evropi), 13 mesta iza Hrvatske (44. mesto u svetu a 29. u Evropi) i 12 mesta iza Crne Gore (45. mesto na svetskoj listi zauzima, a 30. na evropskoj).

U tom kontekstu zanimljivo je podsećanje na aferu u nekadašnjem NIN u zbog teksta pokojnog uzornog kolege Miloša Mišovića o tome zašto Srbija zaostaje, objavljenog pod ublaženim naslovom "Da li Srbija zaostaje?" To je bilo 1970-ih u SFRJ. Van SFRJ Srbija sada zaostaje više.

U nekim detaljima to zaostajanje izgleda dramatičnije: po saradnji univerziteta i industrije ona je na 76. mestu u svetu; po razvoju naučno-tehnoloških klastera na 81, po uvozu visoke tehnologije na 99, a po energetskoj efikasnosti (BDP u odnosu na količinu upotrebljene energije) na 100. mestu.

Po GII 2019. Srbija je svrstana na 11. mesto u grupi od 34 zemlje sa srednje-višim dohotkom, a u srednju podgrupu u kojoj je, po utešnoj oceni istraživača, nivo inovativnosti u skladu sa očekivanjima s obzirom na nivo dohotka. Promenu inovacijskog pejzaža, međutim, ne diktira samo nivo dohotka: neke privrede sa srednjim dohotkom se brže modernizuju, a neke bogate, kao Kuvajt (60) ili Katar (65), niže su na tabeli.

Malezija i nama susedna Bugarska, zemlje sa srednjim dohotkom, po oceni istraživača, od inovacija dobijaju onoliko koliko u odnosu na svoj obim dobijaju privrede sa visokim dohotkom. Iznad proseka za zemlje sa srednjim dohotkom ističu se i Kostarika, Tajland, Gruzija i Filipini.

Među zemljama sa srednje nižim prihodima Vijetnam napreduje, a Ukrajina gubi korak. Senku niskog dohotka preskočili su Burundi, Malavi, Mozambik, Ruanda (napreduje), Senegal (napreduje) i Tanzanija (gubi korak).

U celini uzev, Afrika je napredovala iznad očekivanja na osnovu nivoa svog razvoja.

KINA U VISOKOM DRUŠTVU

Među privredama sa srednjim dohotkom, Kina i Južna Afrika su na prva dva mesta, a iza njih napreduju Indija i Turska. Kina, zemlja sa srednjim dohotkom, zauzima mesto među državama čiji je dohodak visok – kao što su Nemačka, Velika Britanija, Finska, Izrael ili SAD – a to ostvaruje uz pomoć relativno nižeg nivoa ulaganja.

Neke zemlje postižu više s manje ulaganja u inovacije. Ta razlika postoji čak i među razvijenim zemljama: dok Švajcarska, Holandija i Švedska svoja ulaganja koriste efikasno, Singapur (8) i Ujedinjeni Arapski Emirati (36) u odnosu na svoja ulaganja dobijaju manje.

U GII 2019. posebno je istaknuto i poboljšanje performansi Indije, koja je opisana kao najinovativnija privreda u srednjoj i južnoj Aziji, zahvaljući klasterima nauke i tehnologije Bangalorom, Mumbaijem i Novim Delhijem, koji zauzimaju istaknuto mesto među 100 najboljih istraživačko razvojnih klastera u svetu.

Kada je u pitanju ulaganje u istraživanja i razvoj, Indija nije daleko od Kine, ali zaostaje za njom, i to zbog svoje manje efikasne birokratije i nesolventnosti, kaže se u prošlogodišnjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o kompetitivnosti (The Global Competitiveness Index 4.0 2018 Rankings).

U 94 od 140 ekonomija najupečatljivije razlike između privreda tiču se oblasti istraživanja i razvoja, konstatuje se u tom izveštaju.

Majkl Porter s Poslovne škole na Harvardu i Skot Stern iz Brukings instituta u jednoj analizi ukazuju na to da se ukupna inovacijska aktivnost koncentriše u vrlo mali, mada rastući, broj zemalja. Od 1970-ih i kasnih 1980-ih, SAD i Švajcarska su jačale odnos broja "internacionalnih" patenata po glavi stanovnika, koji je jako varirao među zemljama OECD. Skandinavske nacije, Japan i zemlje istočne Azije zabeležile su veliko povećanje, dok su zapadnoevropske zemlje, poput Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, ostvarile relativno stabilnu stopu inovacija.

Zašto se intenzitet inovacija razlikuje od zemlja do zemlje?

Porter i Stern ukazuju na to da su, s jedne strane, firme i privatni sektor krajnji pokretači inovacija, a s druge strane, one su pod pritiskom lokalne politike i javnosti, to jest, da intenzitet inovacija zavisi od interakcije između strategija privatnog sektora i politike i javnih institucija.