Sadašnja predsedavajuća Unije Grčka i njena naslednica Italija već su najavile već nameru da tokom ove godine otvore novu perspektivu za region Balkana u okviru osveženog dijaloga sa evropskom "petnaestoricom". U dubokoj senci mnogo krupnijih međunarodnih pitanja, a pre svega američke pretnje ratom Iraku, osnovne smernice balkanske politike EU-a se ne menjaju. Obnovljeno interesovanje za region "zabrinjavajuće tišine", gde ratovi jesu zamukli, ali ništa nije rešeno, kako ocenjuje ugledni konzervativni dnevnik "Katimerini", ima veze i s tim što u njemu prvi put treba da se pokažu opipljiva "čeda" evropske bezbednosne i odbrambene politike – policijske snage u Bosni, a vojne u Makedoniji.

KONTROVERZE: To već samo po sebi pokazuje kontroverzu "evropske perspektive" zemalja sa dugoročnim stranim vojnim prisustvom, imajući u vidu osnovni politički zahtev za približavanje EU-U – demokratizacija, institucije i tržište. Ritam približavanja zemalja tzv. Zapadnog Balkana – Albanije i bivše Jugoslavije, osim Slovenije, zavisiće od njih samih, od ritma sprovođenja zahtevanih reformi i smanjivanja velikih socijalnih i privrednih razlika, kao i zatvaranja otvorenih političkih pitanja.

Uprkos povremenim zvaničnim deklaracijama, političko interesovanje za Balkan je u Grčkoj gotovo zamrlo u poslednje dve godine, ali je MIP u okviru spoljnopolitičkog programa predsedavanja EU-om pripremio "Agendu za stabilnost, razvoj i integraciju" Zapadnog Balkana u institucije EU-a. Okosnica dokumenta na 14 stranica je proces stabilizacije i asocijacije, ali se nigde ne spominju rokovi, o kojima se ni zvaničnici ne izjašnjavaju. Reč je prvenstveno o nastojanju da se zemlje regiona, a pre svega SRJ, animiraju na proevropskom kursu kao najprihvatljivijoj perspektivi, ali to je, prema nezvaničnim izjavama, i najveća glavobolja grčkih diplomata.

Balkan se u dokumentu ocenjuje kao "ključni prioritet", delom zbog postignutog napretka, a delom zbog "krhkosti" stanja u regionu, gde zbog toga "EU mora sve više preuzimati vodeću ulogu" i održati region na visokom mestu na agendi dijaloga EU–SAD. S druge strane, narodima Zapadnog Balkana "mora biti vidljiva i pouzdana evropska perspektiva koja bi eventualno vodila i članstvu u EU" za šta bi zemlje regiona "trebalo da preuzmu i ispune obaveze utvrđene Procesom stabilizacije i povezivanja".

ŠEST PRIORITETA: Mir, stabilnost i razvoj demokratije prvi su od šest prioriteta EU-a na Zapadnom Balkanu, u okvirima utvrđenim Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu, Dejtonskim sporazumom o BiH, Ohridskim i Beogradskim sporazumom. To uključuje prekid sukoba, zalaganje za nacionalnu i versku trpeljivost, održavanje stranog bezbednosnog prisustva i ubrzavanje povratka izbeglica, kao i punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za (bivšu) Jugoslaviju.

Drugi prioritet je završetak započetog Procesa stabilizacije i asocijacije EU-a sa Hrvatskom i Makedonijom, koje su jedine potpisale, ali ne i ratifikovale sporazume o tome, i počinjanje tog procesa sa Albanijom, SRJ i BiH, a u tom okviru i "ohrabrivanje reformi" u svim tim zemljama. Premijer Simitis u dva navrata u poslednjih mesec dana nije isključio mogućnost da Hrvatska, kao "jasno evropska zemlja", bude prva koja će podneti zahtev za kandidaturu, možda čak pre leta, i možda čak biti i primljena 2007, zajedno sa sadašnjim kandidatima Bugarskom i Rumunijom. Preostali kandidat Turska, koja je pre 40 godina podnela zahtev za prijem, da bi joj status kandidata bio priznat tek pre tri godine u Helsinkiju, sledi svoj kurs koji će biti preciziran 2004.

Treći prioritet je prilagođavanje Procesa stabilizacije i asocijacije promenama posle decembarskog prijema deset zemalja u EU. U tom procesu napredak svake zemlje biće procenjen na osnovu njenih rezultata u prihvatanju i primeni standarda EU-a, stav je Unije koja za to nudi i pomoć odgovarajućih programa.

Četvrti prioritet EU-a u regionu je pokretanje "Procesa evropske integracije Balkana" tako što bi se uspostavio "nov politički forum" u dva pravca: povezivanja sa EU-om i razvoja regionalne političke saradnje. Odluka o tome biće donesena na zasebnom sastanku šefova država ili vlada pet zemalja regiona, zatim 25 zemalja EU-a, kao i Bugarske, Rumunije i Turske kao kandidata za prijem u EU. Pod neformalnim nazivom Zagreb II, sastanak će biti održan 21. juna na poluostrvu Halkidiki, dan posle samita EU-a (19-20. jun). Na prvi pogled, jedina razlika u odnosu na konferenciju održanu u Zagrebu 24. novembra 2000. jeste u tome što se ovoga puta ne spominje nikakav novac koji bi pomogao proces, a jedini pomak u tome je što je Hrvatska u međuvremenu potpisala Sporazum.

KRHKI REZULTATI: Peti prioritet su inicijative za rešavanje "specifičnih pitanja" regiona: organizovanog kriminala, izbeglica, obnavljanja istorijskih i verskih spomenika, prikupljanja oružja. U istom okviru su i jačanje regionalne saradnje u energetici i izgradnji infrastrukture, podrška investicijama, smanjivanje nezaposlenosti, povećavanje trgovine među zemljama regiona. Poslednji, šesti prioritet je razvoj regionalne saradnje, posebno Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Uprkos postignutom napretku u političkoj i privrednoj stabilizaciji na Zapadnom Balkanu, rezultati su "krhki", a sporazumi kojima su okončani sukobi "nisu uvek primenjeni na zadovoljavajući način". "Isključivost, nacionalizam i međunacionalna napetost i dalje su prepreke pomirenju i integraciji", piše u dokumentu u kojem se sukobi u Makedoniji 2001. pominju kao primer "lakog klizanja u krizu".

Što se tiče SRJ, donošenje Ustavne povelje i uspostavljanje unutrašnjeg tržišta Srbije i Crne Gore uslovi su za početak pripreme povezivanja sa EU-om. Potom bi Evropska komisija pripremila "Studiju izvodljivosti započinjanja pregovora" za sklapanje Sporazuma o stabilizaciji i povezivanju. Ukoliko ona bude pozitivna, Savet EU-a mogao bi razmotriti naredne korake, odnosno pozvati Evropsku komisiju da podnese nacrt direktiva za pregovore. Uslovi za uključivanje Kosova u Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji tek treba da budu utvrđeni, uz puno poštovanje Rezolucije 1244.

U ovom okviru, šef grčke diplomatije Jorgos Papandreu krenuo je ove nedelje u prvu, trodnevnu turneju u svojstvu predsedavajućeg EU-a po zemljama Zapadnog Balkana sa porukom da Unija nije izgubila ni interes ni interesovanje za region. Problem, međutim, izgleda nije u tome, nego u kakofoniji druge strane: prema mišljenju šefa Uprave za Balkan Aleksandrosa Maljasa, ono što nedostaje zemljama regiona jeste jasan odgovor na pitanje čime raspolažu i šta žele, kao i volja za međusobnu saradnju.