Sukob između Mađarske i Evropske unije je eskalirao kada je prošle nedelje mađarska vlada uložila veto na dve, za Brisel veoma važne odluke: o kreditnoj podršci Ukrajini od 18 milijardi evra za 2023. godinu i o uvođenju minimalne stope od 15 odsto poreza na dobit korporacija. U istom paketu se odlučivalo o blokadi isplate Mađarskoj 7,5 milijardi evra iz kohezionih fondova EU i 5,8 milijardi evra iz fonda za oporavak od kovida.

Usledila je diplomatska borba koja se završila relativnim porazom mađarskog premijera Viktora Orbana: umesto 7,5 milijardi evra iz kohezionih fondova, blokirano je 6,3 milijarde evra. Istovremeno je EU prihvatila mađarski plan korišćenja 5,8 milijardi evra iz fonda za pomoć od kovida. To ne znači da će Budimpešta dobiti novac, već je samo izbegnuta opasnost da 70 odsto sredstava iz fonda propadne, što bi se po procedurama automatski dogodilo ako do kraja ove godine ne bi bio usvojen taj plan. Mađarska će dobiti sredstva tek ako ispuni 27 reformi vezanih za suzbijanje korupcije, nezavisnost pravosuđa, nadzor i reviziju korišćenja evropskih fondova. Inače, za dobijanje sredstava iz kohezionih fondova EK traži sprovođenje “samo” 17 reformi, dok za isplatu prema planu oporavka traži usvajanje dodatnih deset reformi.

Ukratko, Orban je dobio 1,2 milijarde evra više nego što je predlagala Evropska komisija, ali je ostalo da visi 12,1 milijarda evra oko kojih će se nastaviti preganjanja dveju strana. Inače, Mađarskoj je ovim kompromisom blokirano samo 55 odsto sredstava iz kohezionih fondova, pa će Mađarska u svakom slučaju dobiti oko 5,2 milijarde evra iz tih fondova.

“NAČELNI” RAZLOZI ZA UCENU

Budimpešta je ulaganje veta obrazlagala “načelnim razlozima”, odnosno da nije protiv podrške Ukrajini, već da ne želi da se novac isplaćuje uz novo zaduživanje EU. Umesto toga, Mađarska je predložila da svaka država samostalno izda garancije za zaduživanje Ukrajine. U principu, tu nema velike razlike pošto će Ukrajina u oba slučaja dobiti preko potrebne kredite za finansiranje rata, ali đavo je u detaljima.

Pojedinačno zaduživanje podrazumeva da države članice EU u parlamentima donesu odluke o izdavanju garancija Ukrajini, što bi značilo kašnjenje od više meseci u isplati novca usled sporosti parlamentarnih procedura. Pored toga, a što je još važnije, ako bi dug bio “knjižen” na EU kao celinu, to ne bi direktno uticalo na povećanje javnog duga država članica. Takvo rešenje je neuporedivo povoljnije za prezadužene članice, koje po pravilima EU moraju da hitno smanjuju nivo javnog duga ako prelazi 60 odsto društvenog proizvoda. Sličan mehanizam zaduživanja EU na finansijskim tržištima, uz implicitne garancije članica, primenjen je i za program podrške od 750 milijardi za oporavak od kovida. Inače, taj “trik” da se izbegne povećanje duga pojedinačnih država i nije tako bezazlen i košta sve više i više: finansijska tržišta već počinju da “kažnjavaju” Evropsku komisiju zbog takvog zaduživanja shvatajući da je u pitanju “trik”, pa prinos na te obveznice raste i znatno je veći od prinosa na nemačke državne obveznice.

Argumentacija Budimpešte nikoga nije prevarila – svima je bilo jasno kako je u pitanju pokušaj da se odblokira isplata novca iz Brisela.

ORBAN JE MNOGIMA DOZLOGRDIO

Teško je nabrojati sve zamerke koje se u Briselu i u evropskoj javnosti stavljaju na račun Mađarske, ali da izdvojimo nekoliko najvažnijih: tretman izbeglica tokom krize 2015. godine, korupcija, gušenja slobode medija, pritisak na pravosuđe, “meki” odnos prema Putinu, kao i otpor prema LBGT agendi. Pokušaji da se Mađarska nekako “pritisne” kako bi se ponašala u skladu sa očekivanjima iz Brisela dugo traju, ali je do sada veštim manevrima (i čestim pretnjama da će koristiti veto) Viktor Orban uspevao da izbegne primenu kaznenih mera. Samo, kako je vreme proticalo, protiv Mađarske je sve više raslo nezadovoljstvo briselske administracije, Evropskog parlamenta i većeg broja članica EU. Pored Mađarske, na tapetu je i Poljska, kojoj je takođe blokirano korišćenje dela fondova EU. Doskora su te dve države uspevale da međusobnom saradnjom blokiraju pokušaje “kažnjavanja”, jer je po prethodnim pravilima EU za blokadu isplata bila neophodna jednoglasnost svih članica, osim one kojoj se sankcije uvode. Mađarska i Poljska su koristeći taj mehanizam uspešno blokirale uvođenje sankcija jedna drugoj.

Prilikom usvajanja budžeta EU za period 2021–2027. godine, liberalne članice EU i Evropski parlament su insistirali da se buduće isplate iz budžeta Unije uslove ispunjavanjem određenih uslova, pre svega vezanih za vladavinu prava, što su Mađarska i Poljska kategorički odbijale. Posle teških rasprava, postignut je kompromis po kome se budžetske isplate mogu obustaviti na predlog EK zbog nepoštovanja “vladavine prava” ako to podrži kvalifikovana većina članica EU (55 odsto članica u kojima živi bar 65 odsto stanovnika). Mađarska i Poljska su postigle da se primena tih pravila odloži sve dok Evropski sud pravde – ESP (organ EU, ne treba ga mešati sa Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu) ne oceni da li je takvo uslovljavanje u skladu sa pravnim poretkom EU.

Krajem februara ove godine ESP je odbacio zahtev Mađarske za preispitivanje zakonitosti takve mere, pa je Evropska komisija posle aprilskih izbora u Mađarskoj blokirala isplatu dela sredstava u visini od 7,5 milijardi evra iz kohezionih fondova EU (Poljskoj su takođe blokirana sredstva).

U međuvremenu, EK je povela pregovore sa Budimpeštom oko uslova koji treba da se ispune kako bi novac bio isplaćen. Neki neformalni dogovor oko reformi je bio postignut (kao i u Poljskoj), pa je Orbanova vlada tokom jeseni podnela na usvajanje u parlamentu 17 reformi koje bi trebalo da pomognu suzbijanju korupcije i unaprede funkcionisanje institucija. Ali i pored toga što su traženi zakoni usvojeni, mnogi u Briselu (kao i pojedine države EU) jednostavno ne veruju da će ih Orban sprovoditi u praksi, pa su sredstva ostala blokirana (isto se desilo i Poljskoj).

TEŠKA EKONOMSKA SITUACIJA U MAĐARSKOJ

Ekonomska situacija u Mađarskoj nije nimalo ružičasta: inflacija je dostigla 22,5 odsto u novembru, forinta je izgubila oko 20 odsto vrednosti u proteklih godinu dana, a godišnja stopa rasta društvenog proizvoda pala je sa 5,5 odsto u drugom kvartalu na 4,0 odsto u trećem kvartalu (u trećem kvartalu je zabeležen pad društvenog proizvoda od 0,4 odsto u odnosu na drugi kvartal).

Ako bi Mađarska dobila traženi novac, smanjio bi se pritisak na forintu kao i potrebe za zaduživanjem države na finansijskim tržištima.

Da li se Orban preigrao?

Viktor Orban je evropski političar sa najdužim stažom na čelu vlade u EU i odlično poznaje sve mehanizme odlučivanja u Briselu. Sve do ove godine vešto je uspevao da sprovodi politiku koja se s vremenom sve više udaljavala od evropskog liberalnog mejnstrima, posebno u promovisanju “hrišćanskih vrednosti” i otporu prema LBGT agendi. U tome mu je bilo od velike pomoći to što je stranka Fides bila deo grupe narodnjačkih partija (EPP) u Evropi, koja je tradicionalno najjača u Evropskom parlamentu. Ali, postepeno je raslo nezadovoljstvo njegovom politikom čak i unutar EPP, pa je Fides, da bi predupredio izbacivanje, napustio EPP u martu 2021. godine. Orban je imao i “posebno” razumevanje Angele Merkel, a i on je činio protivusluge: da nije bilo glasova Fidesa (i poljskog PiS-a) u Evropskom parlamentu, Ursula fon der Lajen ne bi bila izabrana. To mu je izgleda bila greška, pošto se upravo ona “ostrvila” protiv Mađarske.

Netrpeljivost prema Orbanu u evropskim liberalnim krugovima je dodatno porasla otkada je počeo rat u Ukrajini. Mađarska je u početku glasala za uvođenje sankcija, da bi posle počela da traži ublažavanje novih sankcija i/ili izuzeća, kao što je bio slučaj oko sankcija za naftu. Ne samo to, nego iz Mađarske stižu politički vrlo nezgodne izjave o celishodnosti sankcija; Orban je nekoliko puta ponovio da je EU sama sebi pucala u nogu uvođenjem sankcija.

Mađarska je zbog “mekšeg” stava prema Rusiji zaoštrila odnose i sa Poljskom, jedinim saveznikom u borbi protiv evropskog liberalnog establišmenta. Poljska je takođe izigrana za novac iz budžeta EU, ali su kritike prema njoj blaže jer je ta zemlja ključna za podršku Ukrajini u ratu sa Rusijom (i spada u najveće antiruske jastrebove), čime je obezbedila vetar u leđa od SAD-a i niza evropskih država.

Mehanizam uslovljavanja isplate iz budžeta EU počeo je da pokazuje zube na Mađarskoj i Poljskoj, što su njegovi tvorci i želeli, ali bitke između EK i Orbana tek predstoje. EU će dugo morati da se nosi sa mađarskim premijerom koji je osnažen pobedom sa 54 odsto glasova na aprilskim izborima, čime je zacementirao vlast za naredne četiri godine. Raspoloženje je takvo da, šta god uradio, Orban teško može da odobrovolji mnoge evropske političare koji bi najradije videli njegovu glavu na panju (ne bukvalno, ali svakako van vlasti, po mogućnosti u zatvoru).

Postignutim kompromisom kriza je samo odložena; neće proći mnogo vremena dok Mađari ne shvate da im i dalje u vazduhu visi 12,1 milijarda evra, pa će verovatno ponovo pribeći vetu. Prilika za to će biti napretek, ni Mađarska ni Poljska ne mogu biti trajno uskraćene za toliki novac bez teških posledica po svoje ekonomije. Nova odlaganja isplata iz budžeta dovešće u pitanje jedinstvo EU, koja lako može biti blokirana u funkcionisanju kad god bude bila potrebna jednoglasnost u odlučivanju.

Pobeda Brisela je zato samo privremena (kako bi političari mogli “relaksirano” da odu na praznične odmore), jer problemi vezani za ponašanje Mađarske i Poljske nisu rešeni, već samo odloženi do prve “pogodne” prilike za sukob.