Ukrajina je u četvrtak 21. novembra obustavila pripremu sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom koji je trebalo da bude potpisan 28. novembra na samitu Istočno partnerstvo EU u Viljnusu.

Vrhovna rada (skupština) odbila je predlog da se izmeni nekoliko zakona o tretmanu zatvorenika, koji su u javnosti pre svega povezivani sa zahtevima iz EU da se radi lečenja u Nemačkoj pusti na slobodu Julija Timošenko. Bivša predsednica ukrajinske vlade osuđena je na sedam godina zatvora zbog ugovora o uvozu gasa iz Rusije, koji je ukrajinski sud ocenio kao nezakonit zbog klauzule o plaćanju cele ugovorene, a ne potrošene količine gasa, koji je Ukrajina na osnovu takvih ugovora u Rusiji nabavljala po nižim cenama. U Briselu su žestoko reagovali na tu presudu, a Moskva je uzdržanost iskazala saopštenjem da je taj ugovor sa Ukrajinom zakonit i važeći.

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič nije voljan da Juliju Timošenko amnestira, ako bi to značilo da po okončanju lečenja u Nemačkoj ona može da se vrati u politički život. Zatražio je da se o tome izjasni Vrhovna rada, ali njegova Partija regiona je glasala protiv predloženih rešenja. Ipak, prošli su drugi reformski zakoni, koje je EU takođe zahtevala, kao što je izmena izbornog zakona.

Janukovič je pak u četvrtak 21. novembra u Beču izjavio da će njegova zemlja raditi na putu integracije u EU, uprkos zamrzavanju pripreme tog sporazuma.

NERVOZA U BRISELU: Janukovičevo "ne za sada" je u Kijevu, a naročito u Briselu, odjeknulo kao bomba. Šef švedske diplomatije Karl Bilt je izjavio: "Ukrajinska vlada se neočekivano sagnula pred Kremljom. Javno deluje politika brutalnog pritiska."

Nemačka kancelarka Angela Merkel je prethodnih nedelja u svojoj programskoj platformi opomenula Rusiju da ne ometa integraciju Moldavije, Ukrajine i Gruzije u EU, što se razlikuje od njenog ranijeg prilagodljivog stava kada se na samitu EU u Bukureštu raspravljalo o uključivanju Ukrajine u NATO.

Nemačka vlada je aprila 2013. prva povezala pitanje Julije Timošenko sa Sporazumom o pridruživanju, EU je u okviru uobičajenog pretpristupnog uslovljavanja zahtevala da je otpuste iz zatvora, ali Ukrajina sa svojih 46 miliona stanovnika poručuje da je manje od ostalih kandidata podložna takvoj vrsti pritiska.

Nekako u isto vreme Kijev je u svojstvu posmatrača pristupio istočnom Carinskom savezu (Rusija, Belorusija, Kazahstan).

Predsednik Saveta Evrope Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo su u zajedničkoj izjavi kritikovali Rusiju zbog pritiska na Ukrajinu i izražavali spremnost da Moskvi razjasne u čemu je uzajamna korist od sporazuma Brisela s Kijevom. Oni naglašavaju da je Brisel i dalje spreman da potpiše sporazum sa Ukrajinom, a da bolji odnosi Kijeva sa EU ne utiču na odnose među istočnim partnerima i drugim susedima Ukrajine, pa ni s Rusijom.

Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File otkazao je posetu Ukrajini, a pozvao je ukrajinske opozicione lidere na sastanak u prestonici Litvanije Viljnusu u pauzama samita 28. i 29. novembra, na kome je trebalo da se potpiše sporazum Brisela i Kijeva. "Saradnja sa opozicionim partijama mora da se ojača", navodi se u saopštenju iz Fileove kancelarije uz poruku da EU brine o ukrajinskom narodu.

DEMONSTRACIJE: Opozicioni protest zbog odluke vlade da odloži pripreme za potpisivanje saglasnosti o asocijaciji sa EU organizovani su već 22. novembra u desetak gradova Ukrajine. Na početku najveći miting bio je na zapadu Ukrajine, u Ljvovu, gde se okupilo oko 6000 ljudi. U Černovcama demonstriralo je oko 500. Slični mitinzi organizovani su u Harkovu, Černigovu, Odesi, Donjecku. U Čerkasku na miting na Sabornoj ploščadi došlo je oko hiljadu opozicionara. U centru Kijeva po jakoj kiši sakupilo se više od hiljadu ljudi. Tog prvog dana demonstranti su se sukobili s policijom koja je sprečila da postave šatore kao u vreme Narandžaste revolucije 2004. Jedan kijevski sud je doneo odluku da se na pomenutom trgu ne smeju podizati šatori. U Kijevu su razmeštene specijalne policijske snage. Agitatori su pozivali pripadnike opozicije da u nedelju 24. novembra dođu na Evropski trg (Majdan) u Kijevu na opšteukrajinski opozicioni miting.

Prema procenama organizatora, pozivu se odazvalo oko 100.000 ljudi (50.000 po proceni policije). Policija je bacila suzavac kada su demonstranti pokušali da probiju kordon pred zgradom vlade. Činilo se da je glavna ličnost na opozicionoj strani bokserski šampion Vitalij Kličko, deputat u ukrajinskoj Vrhovnoj radi, lider partije Ukrajinska demokratska alijansa za reformu (UDAR), inače sin ukrajinskog visokog oficira koji je za života bio ambasador Ukrajine pri NATO-u.

Vitalij Kličko je poručio da Ukrajinci neće tolerisati da predsednik Janukovič prekine integraciju Ukrajine u EU i da će opozicija nastaviti borbu da ugovor bude potpisan. Uz podsećanje na Narandžastu revoluciju 2004. najavljeno je da će se protesti nastaviti. Narednog dana, u ponedeljak 25. novembra, u Kijevu se oko 1000 demonstranata ponovo sukobilo sa policijom kada su pokušali da uđu u zgradu Vlade. Opozicija je na kijevskom trgu razapela šatore. Tokom večeri u centru Kijeva je ponovo uspostavljen saobraćaj, a na trgu je ostalo nekoliko stotina ljudi.

Julija Timošenko je stupila u štrajk glađu.

STARI RASCEPI: Neki ukrajinski političari i politikolozi upozoravaju da odluka vlasti u Kijevu vodi ka geopolitičkom rascepu zemlje. Dok su se u nedelju u Kijevu demonstranti tukli s policijom po kiši, nekoliko kilometara dalje okupilo se oko 10.000 provladinih demonstranata. Pojedini ruski listovi javljaju kako se na istoku zemlje ponovo pevaju pesme iz sovjetskog perioda.

Istočno partnerstvo, koje su 2008. godine inicirali poljski političar i novinar Radoslav Sikorski i Karl Bilt, podržavaju SAD, koje su, kako tvrdi Glas Rusije, veoma zainteresovane za konfliktne situacije između Ukrajine i Rusije, a sporazume Ukrajine s EU posmatraju kao ekonomsko i političko odvajanje bivših sovjetskih republika od Moskve i smanjivanje značaja evro-azijskog carinskog saveza. Glas Rusije citira bivšeg poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog, koji se više od dvadeset godina bavi problemima Ukrajine, koji ocenjuje da potpisivanje sporazuma o udruživanju Ukrajine sa EU može da bude odloženo na neodređeno vreme, jer se "nastavlja borba neverovatnog značaja i težine, reč je o geopolitičkoj bici u kojoj se određuje budućnost cele Evrope, Ukrajine, EU i Rusije…". Nije da tu nema i nekih istorijskih reminiscencija.

U ruskoj javnosti se obnavlja sumnja da Zapad razdvaja Rusiju i Ukrajinu. Prema Glasu Rusije u ovu bitku su stupile i SAD, podsećajući na to da je pre samita Istočnog partnerstva zamenik državnog sekretara SAD Viktorija Nuland pozvala lidere Ukrajine da učine "pravilan izbor". Ruski zvaničnici izjavljuju da na Ukrajinu pritisak vrše Zapad i EU.

Nešto pre glasanja u ukrajinskoj Radi predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da se Rusija ne protivi ulasku Ukrajine u EU, već ulasku Ukrajine u NATO, a što se tiče trojnih pregovora Ukrajine, Rusije i EU, on je rekao da za Rusiju ti pregovori imaju smisla samo pre nego što Ukrajina potpiše ugovor sa EU.

GASNI SPOR: Ozbiljan rusko-ukrajinski spor oko cene gasa i cene tranzita rezultirao je time da Rusija, koja preko Ukrajine transportuje 80 odsto gasa za Evropu, pribegne izgradnji Severnog i Južnog toka, koji treba da zaobiđu Ukrajinu. U tim projektima ruski Gasprom ima partnere u velikim nemačkim, italijanskim, holandskim kompanijama, a protivnika u briselskoj i američkoj administraciji koja podržava evro-kaspijske gasovode koji bi zaobišli Rusiju.

Kulminacija gasne krize datira od 2005. Rusija je tvrdila da Ukrajina ne plaća gas, a da pokušava da ga izvozi u EU. Ukrajinski zvaničnici su to negirali, ali je kasnije ukrajinski Naftogas priznao da je ruski gas namenjen evropskim zemljama ipak "sifoniran" i upotrebljavan za domaću potrošnju. Kriza je dosegla kulminaciju 1. januara 2006. kada je Rusija obustavila snabdevanje EU gasom preko ukrajinske teritorije da bi 4. januara 2006. preliminarnim ugovorom Rusije i Ukrajine snabdevanje bilo obnovljeno. Međutim, spor o gasnom dugu i o "sifoniranju" se rasplamsao i oktobra 2007, što je dovelo do redukcije snabdevanja gasom u martu 2008, a krajem te godine kriza oko plaćanja opet dostiže usijanje zbog čega je u januaru 2009. u jedanaest evropskih država smanjena isporuka gasa.

U junu 2010. arbitražni sud u Stokholmu je presudio da ukrajinski Naftogas mora da vrati dvanaest milijardi kubnih metara gasa u Švajcarskoj registrovanoj firmi RosUkrEnergo, u kojoj Gasprom kontroliše pedeset odsto akcija, ali ukrajinski zvaničnici šapuću novinarima da to "neće biti skoro". U 2010. Ukrajina je nastojala da smanji uvoz gasa zbog ekonomske recesije, ali Gasprom je insistirao da Kijev ispuni ugovorne obaveze i da kupi ugovorene količine gasa.

Prošlog meseca Gasprom je saopštio da Ukrajina nije platila gas za avgust. Kasnije je saopšteno da je postignut sporazum o tome da će gasni dug Ukrajine od 800 miliona evra biti plaćen do kraja 2013…

LAVIRANJE: U praktičnoj politici Moskva se, kako izgleda, drži izreke "ako smo braća, kese nam nisu sestre" i upozorava da bi u slučaju stupanja Ukrajine u zonu slobodne trgovine EU bila prinuđena da podigne dažbine na ukrajinske proizvode koji se sada razmenjuju po olakšanom režimu u okviru Dogovora o zoni slobodne trgovine SND. Dok ukrajinske vlasti pokušavaju da laviraju, Rusija se na rečima zvaničnika ne protivi uključenju Ukrajine u EU, ali sudeći po tonu u štampi stremljenje Ukrajine ka evrointegraciji doživljava kao udaljavanje od Rusije.

Marta 2012. Ukrajina je parafirala saglasnost o asocijaciji sa EU. Aprila 2012. Gasprom je smanjio tranzit gasa za Evropu kroz Ukrajinu. Avgusta 2013. Kijev se dogovorio o pristupu Carinskom savezu SND u statusu posmatrača. Avgusta 2013. Carina Ruske Federacije pojačala je graničnu kontrolu za ukrajinske proizvode. Ukrajinski Naftogas je 11. novembra 2013, zbog spora oko cene, zaustavio uvoz ruskog gasa za industriju, ali protok gasa ka Evropi ide nesmetano. Istovremeno, ruski tajkun Dmitro Firtaš, koji je kupio pet milijardi kubnih metara gasa i smestio ga u ukrajinska podzemna skladišta, prima gas iz Rusije…

Kako je pokazao kraći avgustovski ukrajinsko-ruski carinski rat, kada je ruska carina na nekoliko dana praktično zaustavila sav tok robe iz Ukrajine, Rusija može preći na mere ekstraordinarnog karaktera – može da obustavi važenje sertifikata za železničke vagone iz ukrajinskih zavoda, što bi dovelo do ozbiljnih problema u ukrajinskoj industriji vagona. U septembru proizvodnja u toj industriji je prepolovljena.

Petrogradski Komersant, proliberalni list prvobitno osnovan 1903. rusko-američkim kapitalom, koji je u poslednje vreme menjao vlasnike, uključujući i Berezovskog, ukazuje na podatke po kojima Rusija i ne mora žestoko da se suprotstavlja evro-putu Ukrajine, koja čini četiri odsto ruske spoljnotrgovinske razmene roba i usluga, pa je uticaj promene obima trgovine među dvema stranama na rusku privredu mali.

S druge strane, ruskom biznisu široko rasprostranjenom u bliskom inostranstvu, ulazak Ukrajine u zonu slobodne trgovine EU bi olakšao pristup evropskom tržištu. Osim toga, za integraciju Ukrajine u Carinski savez (Tamoženij sojuz) Rusija bi Ukrajini plaćala energetskim subvencijama i investicijama u razne zajedničke projekte (i davala preferencije ukrajinskom biznisu)…

Glas Rusije citira poljskog politikologa, doktora nauka Mateuša Piskorskog, koji je ocenio da su ukrajinske vlasti odluku da se potpisivanje sporazuma o udruživanju Ukrajine sa EU odloži za izvesno vreme donele možda pod pritiskom niza ukrajinskih preduzeća. Mnoga preduzeća metalskog kompleksa na istoku Ukrajine je poslovno povezano s Rusijom. U 2012. godini izvoz robe i usluga u Rusiju je iznosio 10 odsto BDP-a Ukrajine, a razmena roba među dvema državama dostiže oko 30 odsto celokupnog obima ukrajinske spoljne trgovine.

Kada je Rusija ograničila uvoz moldavskog vina, zemlje EU su izmenile kvotu za uvoz vina iz Moldavije. Da li Evropljani mogu da podrže Ukrajinu, povećavši kvote za ukrajinske proizvode na evropskom tržištu, kako bi kompenzirali gubitak ruskog tržišta? Čak i ako bi se pokazala takva širokogrudost, ukrajinska roba koja sada ide u Rusiju, posebno proizvodi mašinogradnje, teško da je konkurentna na zahtevnijem evropskom tržištu. Za nekoliko ukrajinskih industrija u kratkom roku nema zamene za rusko tržište.

STREPNJA VEĆA OD NADE: Prema Veroniki Movčan iz Instituta ekonomskih istraživanja i političkih konsultacija i Rikardu Džučiju iz nemačke grupe savetnika pri ukrajinskoj vladi, u srednjoročnoj perspektivi saglasnost o EU asocijaciji trebalo bi Ukrajini da omogući uvećanje opšteg nivoa standarda za 4,3 odsto, izvoz za 2,8 odsto, uvoz za 2,6 odsto, a realne plate za 1,2 odsto. U dugoročnoj perspektivi rast standarda bi trebalo da iznosi 11,8 odsto, izvoza 6,3 odsto, uvoza 5,9 odsto, plata 5,5–5,7 odsto, nivoa fizičkog kapitala (sredstava za proizvodnju) 8,1 odsto.

To je svetla budućnost. Sadašnjica je opora. Investicije za prelazak na evropske standarde i tehničke uslove Kijev ne može da obezbedi… Немає грошей! Nema para!

Premijer Ukrajine Nikolaj Azarov je naveo da bi samo adaptacija ukrajinskih tehničkih regulativa evropskim standardima u okviru saglasnosti o asocijaciji Ukrajinu mogla koštati 164 milijarde evra u narednih deset godina. S tim u vezi premijer Azarov je izjavio da EU predlaže da u slučaju potpisivanja saglasnosti o asocijaciji Ukrajina dobije kredit od milijardu evra u narednih sedam godina: "Ti pregovori koje smo vodili sveli su se na jednu cifru – jedna milijarda evra u roku od sedam godina. Upečatljiva cifra, da?"

Predstavnik Ukrajine u Evroazijskoj ekonomskoj komisiji Viktor Suslov izjavljuje "Interfaksu Ukrajina" da EU nije čula niz izjava visokih zvaničnika Ukrajine, o ukazivanju finansijske pomoći, o visokim obavezama radi prelaska na evropske tehničke standarde i regulativu.

Ukazom premijera Azarova određuje se obustavljanje procesa pripreme Sporazuma o pridruživanju Ukrajine i Evropskoj uniji u cilju obezbeđivanja nacionalne bezbednosti, jačanja ekonomskih odnosa sa Rusijom i pripreme jednakih trgovinskih odnosa sa EU. Ukrajina je istovremeno predložila Moskvi i Evropskoj uniji stvaranje tročlane komisije za trgovinu i jačanje aktivnog dijaloga sa Rusijom i drugim članicama Carinske unije, u koju je Rusija pozvala Ukrajinu pre nekoliko meseci.

Aranžman Ukrajine s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 15 milijardi dolara iz 2011. zamrznut je zato što Ukrajina nije ispunila uslov da snizi kurs lokalne valute i da ukine subvencije za krajnje korisnike gasa. Premijer Nikolaj Azarov je izjavio da Ukrajina ne može da podigne maloprodajnu cenu gasa za 40 odsto pre nego što revidira sporazum s Rusijom.

Nemački "Algemajne cajtung" citira vladine krugove u Kijevu da se u roku od tri meseca može računati sa bankrotom Ukrajine, ukoliko se ukrajinski najvažniji trgovinski partner Rusija odluči za strožu graničnu kontrolu, kao što se dogodilo prošlog leta, ili ako se finansijski tokovi između ruskih i ukrajinskih banaka poremete, te da stoga Kijev predlaže Zapadu da stvori poseban fond podrške za zemlje pod ruskim pritiskom i da u Viljnusu očekuje takav signal.

Po rečima ukrajinskog vicepremijera Jurija Bojkoa, ukrajinske vlasti se nadaju da će naći rešenje, po kome će cena pada proizvodnje i pogoršanih odnosa Ukraijne sa zemljama Saveza nezavisnih država biti kompenzovani na račun evropskog tržišta, a da samo posle toga pregovori sa EU o ugovoru o asocijaciji mogu biti produženi. Time je, po njegovim rečima, motivisan predlog Kijeva da se formira trostrana komisija (Ukrajina–Rusija–EU) za pitanja trgovinsko-ekonomskih odnosa. (U Kremlju su, kako piše "Komersant", izjavili da je RF spremna da radi u takvoj komisiji.)

Agencija Frans pres citirala je predsednicu Litvanije Dali Gribauskajte koja je primetila da Ukrajina i dalje ima šanse da potpiše ugovor sa EU o asocijaciji i pridruživanju, bez obzira što je ukrajinska vlada odbila da Juliju Timošenko pusti u inostranstvo.

"Komersant" piše da pred samit Istočnog partnerstva u Viljnusu 28–29. novembra teku sporovi i pregovori "manje ili više zakulisni", da se zapravo vode pregovori sa mnogo aktera među kojima su sakriveno i indirektno i Amerikanci i Kinezi. Iza zahteva EU da Ukrajina ispuni određene uslove (u prvom redu da pusti na lečenje u Nemačku zatvorenicu Juliju Timošenko) kriju se teža pitanja.

Ukoliko u Viljnusu 28. novembra ne budu potpisani pripremljeni dokumenti o asocijaciji, to će biti izazov za Istočno partnerstvo EU, a ta tema verovatno neće skoro doći na red, jer u EU predstoji izborna godina, a izbori se primiču i u Ukrajini.