Reputacija američke Centralne obaveštajne agencije – CIA poslednji put je umrljana 2012. godine kada je ekipa agenata pripremala teren za dolazak predsednika SAD Baraka Obame na samit Južne i Severne Amerike u Kartageni u Kolumbiji. Tada je trinaest agenata uhvaćeno u "nečasnim radnjama" sa nekoliko kolumbijskih prostitutki. Optuženi su za plaćanje seksualnih usluga, a po povratku u Ameriku njih devetorica su smenjeni, podneli ostavke ili otišli u penziju.

Tajna služba se kao deo CIA nalazi u sastavu Ministarstva za državnu bezbednost i brine se o bezbednosti predsednika i njegove porodice kao i o istragama u vezi sa krijumčarenjem novca i proneverama. Od svog osnivanja 1865. pa sve do 2003. godine nalazila se u sastavu američkog ministarstva finansija, a o bezbednosti predsednika brine od 1902. godine.

Nakon pritisaka Bele kuće zbog skandala sa prostitutkama, Mark Saliven, tadašnji šef Tajne službe CIA, prošlog meseca je podneo ostavku, izvinivši se javno nekoliko puta. Iako je napominjao da za vreme njegove službe nikada nije bila ugrožena bezbednost predsednika, razuzdano ponašanje američkih agenata je u "Vašington postu" nazvano "mačo kulturom".

Rešenje ovakvog problema predsednik Obama je video u onome što najbolje staje na put mačoizmu – čvrstoj ženskoj ruci. Nakon sedam godina tokom kojih je glavni čovek "Kluba muškaraca" bio Saliven, na njegovu poziciju dolazi pedesettrogodišnja Džulija Pirson.

BLISTAVA KARIJERA: Na internetu kao da postoji samo jedna fotografija Džulije Pirson. Vidi se žena srednjih godina sa stisnutim usnama, smešak jedva da se nazire, iza nje američka zastava. Na osnovu izgleda mogla bi sama sebe da igra u nekom holivudskom filmu o tajnim agentima: deluje strogo, dosledno, lojalno i nekako uliva poverenje.

"Veteranka tajne službe", kako Pirsonovu nazivaju u američkim medijima, još za vreme studija je tri godine radila kao policijski pozornik u Orlandu, gde je i odrasla. Nakon što je diplomirala krivično pravo na Univerzitetu u Floridi, 1981. godine pridružila se Tajnoj službi, jedinici u Majamiju, gde 1983. godine započinje svoju dugogodišnju karijeru obaveštajke. Za veoma kratko vreme postaje specijalni agent zadužen za zaštitne operacije u upravi Tajne službe. Četiri godine kasnije postaje zamenik pomoćnika direktora uprave, a odmah potom zamenica pomoćnika direktora za zaštitne operacije.

Značajan momenat u njenoj karijeri je 2006. godina kada je postala pomoćnica direktora za ljudske resurse. Samo dve godine kasnije napreduje u načelnicu štaba Tajne službe. Na ovom zadatku se pokazala kao veoma iskusan agent koji je temeljno gradio svoju karijeru, a posle pet godina na toj funkciji joj je ukazana čast da nakon tridesetogodišnjeg staža počne da se bavi zaštitom predsednika SAD i njegove porodice.

Porodica Obama nije prva koja je bila pod zaštitom ove posvećene agentkinje. Pirsonova je bila angažovana i u jedinicama za zaštitu ranijih američkih predsednika: Džordža Buša seniora, Bila Klintona i Džordža Buša juniora.

OČEKIVANJA I MOTIVI: U 150 godina, koliko CIA postoji, do sada je bilo nezamislivo da se na vrh službe koja brine o najosetljivijim bezbednosnim pitanjima najmoćnije zemlje sveta stavi – žena.

"Džulija je kvalifikovana ne samo da vodi agenciju koja se brine o bezbednosti Amerikanaca na masovnim događajima i osigurava naš finansijiski sistem već i da štiti naše vođe i njihove porodice, uključujući i moju", rekao je Obama u zvaničnom saopštenju. Pozivajući se na trideset godina Džulijine službe, predsednik je još rekao: "Ona ima primernu karijeru i znam da će joj stečeno iskustvo poslužiti u ovom novom izazovu, kako bi uspešno vodila i muškarce i žene u ovoj važnoj agenciji." U tom saopštenju se nije pominjao skandal u Kolumbiji.

Kada je iz Bele kuće stiglo zvanično saopštenje da je novi šef Tajne službe zapravo šefica, od zvaničnika i političkih funkcionera počele su da stižu različite poruke.

"Zbog skandala u Kolumbiji, Tajna služba je izgubila poverenje mnogih Amerikanaca i izneverila ih je, jer nije ispunila očekivanja", rekao je senator Čarls Grejsli, republikanac iz Ajove. Njen zadatak će biti da promeni mačoističko ponašanje unutar Agencije ili bar da ga drži daleko od očiju javnosti.

Barbara Rigs, mentorka Džulije Pirson i prva žena zamenica direktora u Službi, rekla je za "Njujork tajms" da je pred njom veliki posao, jer mora da počisti nered posle nasleđenih afera CIA (vidi okvir): "Pred njom je izazov da izdigne Agenciju iznad toga", rekla je Rigsova.

Nasuprot pohvalama, nekoliko agenata – njenih kolega, koji su želeli da ostanu anonimni, za "Vašington post" su rekli da je ona nepodobna za ovu poziciju, jer je veoma malo vremena provela na terenu i da se njen rad u službi uglavnom svodi na administrativne poslove.

Dovođenje žene na ovako visoko i bitno mesto u državnoj administraciji moglo bi da se objasni i kritikama koje su stizale na račun predsednika Obame da je okružen isključivo muškim saradnicima. U poslednje vreme on je na visoko kvalifikovane položaje u administraciji postavio nekoliko žena, kao i pripadnike manjinskih zajednica.

Iako se Obamin potez može tumačiti kao pokušaj sakupljanja političkih bodova – on svoj reizbor ima da zahvali pre svega glasovima doseljenika i žena – baš kao i skretanje pažnje sa kolumbijske afere, ovo jeste značajna stvar u borbi za ravnopravnost polova.

Centralno informativna agencije ima oko 3500 zaposlenih, a samo deset odsto su žene. U samoj Tajnoj službi procenat žena je u poslednje vreme neznatno porastao.

U svom poslu Pirsonova, koja u slobodno vreme voli da igra golf, najviše ceni što "nijedan dan nije kao prethodni". "Zadaci su raznoliki i stalno moraš da se prilagođavaš", rekla je "Vašington postu". Tako može da se desi da "ujutru istražuješ kriminalni slučaj, a posle podne čuvaš predsednika SAD. To proizvodi mali adrenalinski udar."