(Specijalno za "Vreme" iz Kijeva)

Ukrajinski vođa opozicije i kandidat za predsedničke izbore Viktor Juščenko poručio je nakon objavljenih zvaničnih rezultata drugog kruga izbora: "Izvešćemo ljude na ulice, učićemo ih da brane svoju demokratiju." Da li ovo zvuči poznato? Zaista dosta sličnosti može se uočiti između ovih izbora za predsednika države i onih održanih u Srbiji 2000. godine. Ali, postoje i razlike. Ovo je ipak Ukrajina 2005. godine.

Ova zemlja je, zajedno s bivšim državama Sovjetskog Saveza, dobila nezavisnost 1991. godine. Posle vekova provedenih pod okupacijom, Mongola, Poljaka, Austrougara i Rusa, Ukrajinci još tragaju za svojim nacionalnim identitetom. Ruski jezik je i dalje zastupljeniji od ukrajinskog, a domaći političari se upinju ne bi li naučili jezik koji do pre deset godina nikada nisu čuli. Ova zemlja još uvek mnogo zavisi od ruskih energetskih bogatstava, te je tako i politička situacija direktno podložna uticaju Kremlja.

"ČELIČNA" ZEMljA: S druge strane, posle prodora tržišne ekonomije i dolaska zapadnih investitora moglo bi se reći da u Ukrajini postoji nova gvozdena zavesa. Nakon pada Berlinskog zida, "podignut je" novi i jači, sačinjen od 48 miliona stanovnika ove zemlje. Upliv stranog kapitala jeste veći nego u nekim drugim zemljama u regionu, ali kapaciteti Ukrajine kao važne "celične" zemlje ni izdaleka nisu iskorišćeni. Strani ulagači su spremniji da dignu ruke od Ukrajine. Domaći poreski sistem i tajkuni, koji su vlasnici više od polovine celokupne industrije, za sada su nepremostiv problem kada se govori o ulaganjima iz inostranstva.

Predsednički kandidati odlično odslikavaju trenutno dva najjača uticaja unutar zemlje. Viktor Janukovič, kandidat vladajućeg režima, sada već bivši premijer Ukrajine, počeo je političku karijeru kao guverner Donjecke oblasti, industrijski najmoćnijeg dela ove zemlje. U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je dva puta bio optužen za krađu, napad i telesnu povredu, ali su otpužbe povučene pošto su navodne žrtve povukle iskaze. Uživa zvaničnu podršku Moskve i predsednika Vladimira Putina, koji je dva puta, uoči oba kruga izbora, putovao u Ukrajinu.

Putin je išao toliko daleko da je nastupio uživo na prvom kanalu državne televizije, gde je, što inače retko čini i u Rusiji, odgovarao na pitanja gledalaca. Mada nije mogao da načini presedan i otvoreno podrži Janukoviča, Putin je rekao kako je "ova vlada postigla veoma dobre rezultate".

Putin je sutradan, na proslavi godišnjice oslobođenja Ukrajine od okupatora u Drugom svetskom ratu, stajao na svečanoj tribini rame uz rame sa dosadašnjim predsednikom Kučmom i Janukovičem.

Ruski predsednik je po drugi put došao u Ukrajini pre drugog kruga izbora. Tri dana su na Krimu on i predsednik Kučma iza zatvorenih vrata "razmatrali odnose dve zemlje", govorilo je zvanično saopštenje.

PROZAPADNI KANDIDAT: Viktor Juščenko, lider bloka Naša Ukrajina, bio je šest godina guverner Narodne banke i na toj poziciji uspeo da ostavi dobar utisak na svoje kolege u Svetskoj banci i MMF-u. Kao i njegov protvkandidat, bio je na funkciji premijera Ukrajine. Bori se za demokratske i ekonomske reforme, a domaći i strani mediji ga opisuju kao prozapadnog kandidata.

Juščenko je pre početka kampanje dobio podršku Julije Timošenko, vatrene plavuše ukrajinske politike, i koalicije okupljene oko njene partije Otadžbina. Timošenko je, iako je van svake sumnje drugi po važnosti opozicioni lider u zemlji, odlučila da se ne kandiduje, jer se za "njeno zdravlje" raspituju tužioci i u Ukrajini i Rusiji, a u vezi s nekim korupcionim skandalima iz sredine devedesetih.

U prvom krugu glasanja Janukovič i Juščenko dobili su po otprilike 39 odsto glasova, dok je ostatak podeljen između 22 preostala predsednička kandidata. Kampanju koja je prethodila prvom krugu glasanja nezavisni mediji ocenili kao "prljavu".

Moskva nije mirovala. Nedavno osnovan, "Ruski klub" je u Kijevu postao centar ruske propagande u korist Janukoviča, dok su ruske novinske agencije preko noći stale na stranu vlade. Domaći državni mediji jasno su favorizovali Janukoviča, koga je podržao odlazeći predsednik Leonid Kučma.

Lider opozicije Juščenko je čak tvrdio da su njegovi protivnici pokušali da ga otruju nakon što je proveo nekoliko nedelja u jednoj austrijskoj bolnici zbog misteriozne bolesti koja mu je unakazila lice. Rezultate istrage vezane za slučaj trovanja, parlamentarna komisija lojalna Janukoviču objaviće posle završetka izbora, iako je već nagovešteno da se radilo o kombinaciji virusne infekcije i nekoliko hroničnih oboljenja.

NEREGULARNOSTI: Posmatrači iz Konzorcijuma evropskih i međunarodnih posmatrača, OEBS-a i EU-a izjavili su da su predsednički izbori održani 31. oktobra bili korak unazad za demokratiju ove zemlje. U Kirovgradu, nepoznata naoružana lica upala su na biračko mesto, pucali u plafon i odneli glasačke kutije. U istom gradu, predsednik jednog biračkog odbora uzeo je pečat komisije i zapisnike i sa prorežimskim članovima komisije pobegao u nepoznatom pravcu.

Potvrđene su masovne manipulacije biračkim spiskovima, a tokom glasanja još i neregularnosti na biračkim mestima za vojnike, zatvorenike, policajce i studente. Rezultate prvog kruga izbora Centralna izborna komisija objavila je tek nakon deset dana, što je ovdašnju opoziciju navelo da pokrene pitanje poverenja u tu instituciju i legitimitet rezultata glasanja. Uoči drugog kruga izbora tenziju je još više pojačala činjenica da je ovdašnji MUP rasporedio hiljade policajaca i pripadnika unutrašnje vojske da obezbede red i mir u Kijevu. Zamenik ministra unutrašnjih poslova i načelnik kijevske policije Aleksandar Milenjin, rekao je da policija ima dovoljno borbene tehnike "da ohladi sve usijane glave".

Pre drugog kruga su neidentifikovani mladići u crnom, kako javljaju domaće agencije, polomili nos opozicionom poslaniku, dok je sa još jednim kolegom pokušao da proveri navode o pripremama izborne krađe. Policija u zvaničnom saopštenju zaključila je da poslanike niko nije napao, već da su oni isprebijali pukovnika policije.

Dan uoči izbora Kučma je na državnoj televiziji izjavio da "u Ukrajini neće biti revolucije". Nekoliko dana pre ovog obraćanja narodu, ukrajinski predsednik Leonid Kučma dobio je upozorenje od američkog predsednika Buša u kojem stoji da je "na njemu odgovornost da izbori u Ukrajini budu fer i demokratski".

Posle desetina predizbornih mitinga, opozicija je na dan izbora (u nedelju, 21. novembar) na glavnom trgu u Kijevu organizovala paralelno brojanje glasova i pozvala narod iz cele Ukrajine da im se pridruži. "Ponesite slaninu, beli luk i obucite se toplo", rekla je Julija Timošenko, jedan od glavnih Juščenkovih saveznika.

Veliku podršku Juščenkovoj koaliciji Sila naroda, pružila je i studentska grupa PORA – "Vreme je", koja je organizovana po uzoru na srpski Otpor. Više bivših članova Otpora, a sada aktivista nevladine organizacije Centar za nenasilni otpor, obučavali su skoro godinu dana svoje ukrajinske kolege.

BRZA BRZINA: Centralna izborna komisija je za drugi krug bila brža u brojanju glasova, pa su već u ponedeljak 22. novembra objavili preliminarne rezultate, po kojima je Viktor Janukovič dobio 49,42 odsto glasova, tri odsto više od Juščenka. Ričard Lugar, predsednik spoljnopolitičkog komiteta američkog Senata i zvanični izaslanik predsednika Buša, u Kijevu je posle završenih izbora izjavio da "je jasno da je postojao organizovan plan za krađu izbora koji su sprovodile ili potpomagale ukrajinske vlasti".

Ni njegove kolege iz OEBS-a i NATO-a, koje su učestvovale na izborima kao posmatrači, nisu bile zadovoljne tokom samog glasanja. Oni su ocenili da "Ukrajina nije poštovala demokratske standarde načinom na koji je održan drugi krug predsedničkih izbora".

Juščenko je, kako je već i najavio u predizbornoj kampanji, pozvao "sve koji nisu ravnodušni prema sopstvenoj sudbini, sudbini naše dece i unuka i budućnosti Ukrajine da zaštite svoj izbor". Istog dana na ovaj poziv odazvale su se desetine hiljada ljudi koji, dok se ovi redovi pišu (u utorak), na kijevskom Trgu nezavisnosti protestuju zbog izborne krađe.

Njihovi istomišljenici koji su krenuli autobusima iz zapadnog dela Ukrajine imali su teškoća da im se pridruže, jer je policija zaustavljala i vraćala vozila sa Juščenkovim pristalicama.

Svi veći gradovi na zapadu Ukrajine, kao što su Lavov i Ivano-Frankovsk, priznali su Viktora Juščenka kao novog predsednika i odbacili rezultate centralne izborne komisije. Kijevski gradonačelnik, uticajni Aleksandar Omeljčenko, rekao je da podržava volju građana koji su glasali za Juščenka.

Međutim, Generalno tužilaštvo, Služba bezbednosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvali su organizatore protesta da "budu svesni lične odgovornosti za moguće posledice" i poručili da su, u slučaju opasnosti za ustavni sistem zemlje i bezbednost građana, "spremni da brzo i odlučno okončaju svako bezakonje".

Janukovič je, takođe, reagovao na akcije opozicije: "Razumem zašto se opozicija ljuti, ali neću tolerisati pokušaje grupe političara da se Ukrajina pocepa."

Predsednik Putin u međuvremenu nije zaboravio obaveze prema svom protežeu, pa je poslao čestitke Janukoviču i pre nego što je Centralna izborna komisija objavila kompletne rezultate i proglasila ga za pobednika.

Hiljade ljudi provelo je noć između ponedeljka i utorka u šatorima na glavnoj ulici Hreščatiku i na Trgu nezavisnosti, očekujući napad policije koji je nagovestio sam Juščenko. Demonstranti su pominjali kolone oklopnih vozila koje idu ka centru grada. Janukovičeve pristalice su se u međuvremenu mrzle na parkinzima u blizini centra grada u očekivanju da počne kontramiting. Ništa se nije dogodilo, a građani Ukrajine i dalje protestuju na Trgu nezavisnosti, i procenjuje se da ih je u utorak popodne tamo ponovo bilo na desetine hiljada.

Juščenkovi poslanici su zahtevali vanredno zasedanje parlamenta, ili Verkhovne rade, da bi razmotrili situaciju nastalu posle drugog kruga izbora i izglasali nepoverenje centralnoj izbornoj komisiji i njenom šefu Serhiju Kivalovu. Juščenko je pozvao narod da ode pred parlament i izvrši pritisak na poslanike.

Policijske snage s vodenim topovima i oklopnim transporterima ostale su raspoređene oko zgrade izborne komisije. Kučma i Janukovič nisu se oglašavali. Ukrajina ostaje podeljena između istoka i zapada i sukobljenih mišljenja oko toga da li je bolje osloniti se na Evropu ili na pređašnjeg gospodara u Kremlju.