Hoće li biti rata? Da li Rusija sprema invaziju na Ukrajinu? Zašto Rusija ponovo hoće da upadne u Ukrajinu? Da li će Putin uvući Evropu u rat? Putin će napasti Ukrajinu. Bajden očekuje da će Putin izdati naređenje za invaziju Ukrajine. Da li iko zna koji su Putinovi planovi? Šta Putin stvarno hoće?

Već nakon kratkog pregleda uvodnika, kajrona, naslova i podnaslova u zapadnim medijima, evropskom čitaocu i gledaocu dođe da proveri ima li u blizini neki atomski bunker jer Treći svetski rat mora da je na pomolu. Biće da je reč o danima, a ne o nedeljama.

Ako se malo udubi u priče, gledalac i/ili čitalac može ipak malo da odahne: Rusija planira invaziju na Ukrajinu, ali Ukrajina nije članica NATO a, pa druge članice NATO a neće morati, a i ne pada im na pamet, da joj vojno priteknu u pomoć, pa nuklearnog rata i apokalipse ipak neće biti. Stradaće samo Ukrajina i Ukrajinci, ispaštaće i Rusija, jer će joj biti uvedene “atomske sankcije”, a kolateralna šteta će biti Nemačka jer će ostati bez ruskog gasa.

Možda je zato nemačka vlada uzdržanija od, recimo, britanske u obelodanjivanju planova za odmazdu nakon ruskog, tek-što-nije-počeo, napada na Ukrajinu. Predsednik Francuske Emanuel Makron podržava nastojanja kancelara Nemačke Olafa Šolca da se nastave pregovori sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o mirnom rešenju krize, a britanski premijer Boris Džonson hoće da se priključi svakoj akciji NATO a i predsednika SAD Džozefa Bajdena, dok Skotland jard istražuje žurke u Dauning stritu 10 za vreme lokdauna.

Evropska unija je još uvek relativno uzdržana, postoje, kažu briselski zvaničnici, planovi za slučaj napada Rusije na Ukrajinu, ali o tom potom.

PRIPREMA ZA KOPNENU OFANZIVU

Zapadni zvaničnici govore o gomilanju ruskih trupa i naoružanja na granici sa Ukrajinom. Mnogo je izveštaja u zapadanim medijima koji se pozivaju na obaveštajne izvore o broju i sastavu ruskih trupa. Nemačkim novinama “Zidojče cajtung” jedan visoki neimenovani vojni ekspert rekao je da se polazi od toga što je Rusija stacionirala “više od jedne trećine svoje borbeno spremne pešadije duž rusko-ukrajinske granice”. Konkretno: 106.000 vojnika, u šta se ne računaju mornarica, ratno vazduhoplovstvo i borci separatista u Donbasu koje kontroliše Moskva, a kojih ima između 35.000 i 40.000.

Navodi se, dalje, da se između 55 i 60 taktičkih bataljona nalazi na manje od 300 kilometara od granice sa Ukrajinom, a oni u svom sastavu imaju 400 do 800 vojnika, uz koje ide odgovarajuća logistika. Pre godinu dana, kaže neimenovani vojni ekspert, u istom području bilo je stacionirao najviše 25 taktičkih bataljona.

Tu negde je, prema zapadnim obaveštajnim podacima koji se šire medijima, 36 ruskih raketnih sistema kratkog dometa Iskander koji dobacuju do 500 kilometara. Kao dokaz da Moskva sprema kopnenu ofanzivu na Ukrajinu, uzimaju se informacije prema kojim ruska komanda od kraja decembra u granično područje šalje dodatne zalihe municije, materijal za poljske bolnice, graničnu policiju, jedinice Nacionalne garde i rezerviste koji su radili u policiji – sve ono što je potrebno i sve one koji su potrebni kada se osvaja teritorija.

TRI PRAVCA NAPADA

Sa druge strane, ukrajinska vojska raspolaže ukupno sa oko 190.000 vojnika, piše nekolicina zapadnih medija, među kojima i “Zidojče cajtung”, od kojih je oko 45.000 stacionirano duž linija razdvajanja sa separatističkim republikama na istoku zemlje. Osim u ljudstvu, Ukrajina je neuporedivo inferiornija u odnosu na Rusiju po pitanju svekolikih vojno-tehničkih sredstava.

Vojni ekspert u “Zidojče cajtungu” razmatra više opcija ruskog napada, a kao najubitačniju navodi istovremenu invaziju na tri fronta: iz pravca Belorusije, frontalno preko pobunjeničkih teritorija i sa Krima, ratnom mornaricom i amfibijskim vozilima. Kao moguć cilj napada navodi se okupacija i potom aneksija separatističkih republika Donjeck i Lugansk sa većinski ruskim stanovništvom, ali i uspostavljanje kopnenog koridora sa Krimom.

RAT JE VEĆ POČEO

I dok drugi nagađaju kada bi rat mogao da počne, kolumnista Bi-Bi-Sija Džonatan Markus piše da je rat zapravo odavno počeo: još 23. febrauara 2014. kada je Rusija izvršila invaziju na Krim, a i sve vreme pruža ogromnu podršku pobunjenicima u regionu Donbasa. “Tada se već dogodio oružani sukob, a sporadično pucanje odjekuje i sada tim regionom iako obe strane kažu da se zalažu za mirno rešenje sukoba”, piše Markus.

Drugim rečima: ratno stanje traje već 7 godina, otkako je Rusija silom otrgla Krim od Ukrajine i defakto preko etničkih Rusa kontroliše region Donbasa, samo što se uglavnom izbegavalo da se to nazove ratom, već se govorilo o pobuni, oružanom ustanku, aneksiji ili već nekako, jer rat povlači sa sobom određene posledice.

Od tada traje kriza između Rusije i Zapada, koju je izazvao Vladimir Putin svojom ekspanzionističkom politikom. Pa kada je bio u stanju to da uradi, zašto sada ne bi ušao sa vojskom u Donjeck i Lugansk i anektirao i te teritorije, samo što bi se to sada nazvalo pravim ratom, a i očekivan bi bio direktan sukob ruske i ukrajiske armije.

Jer uprkos svim protestima Zapada, stratezi NATO a su, što se Krima tiče, znali da Rusija neće čekati 28. maj 2017. kada je isticao ugovor o boravku ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, i da Moskva ni po koju cenu neće dozvoliti nikakvu neizvesnost vezanu za kontrolu Krima.

OSETLJIVA BLIZINA NATO a

Rusija insistira na tome da ne planira nikakvu invaziju na Ukrajinu, samo što Vladimiru Putinu, zbog svega što je prethodilo ovoj situaciji, niko ne želi da veruje.

Predsednik Rusije je 18. novembra 2021. na proširenom sastanku ruskog Ministarstva spoljnih poslova naredio da se pošalje upozorenje kako će Rusija reagovati na približavanje teškog naoružanja NATO a granicama Rusije. Istovremeno, Putin je naložio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da “traži ozbiljne, dugoročne garancije za bezbednost Rusije iz pravca zapada”. U skladu sa ovim uputstvom, ruska strana je iznela pismene predloge u vidu nacrta dva pravno obavezujuća međunarodna dokumenta u kojima se traži da se NATO povuče na liniju na kojoj je bio 1997, da ne prima u članstvo Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, da se teško naoružanje pomeri dalje od ruskih granica itd.

Iz struktura NATO a i u Beloj kući ti zahtevi o ograničavanju prodora na istok su, uz obrazloženje da suverene zemlje imaju pravo da samostalno odlučuju o svojim vojnim savezima, verbalno osuđivani. Najavljeno je da će NATO pojačati svoje snage na istočnom frontu, a Moskva je rekla da će to shvatiti kao provokaciju.

Pregovori za koje se zalažu Šolc i Makron trebalo bi da se vode o tome šta Putin traži i šta je Bajden spreman da mu da.

KO ĆE PRVI DA POPUSTI

U ovoj partiji pokera obe strane sada dižu ulog i obe polaze od toga da ona druga blefira. Ne zvecka se oružjem, već teškim naoružanjem. Rusija vrši sve pripremne radnje kao da će da izvrši invaziju na Ukrajinu, a NATO hitno razmešta hiljade vojnika i nešto naoružanja i lovaca u države članice koje se graniče sa Rusijom ili su tu negde gde ih Rusija neće. U borbenu gotovost je stavljeno 8500 vojnika koji, prema Pentagonu, za pet dana mogu da pojačaju trupe za brzo reagovanje koje broje 40.000 vojnika. Kremlj je to ocenio kao podizanje tenzija.

SAD i partneri ubrzano dostavljaju ukrajinskoj vojsci protivtenkovske rakete “džavelin” (koje su nekad davali mudžahedinima u Avganistanu) i još neku vojnu opremu koju je Bajden ranije obećao. Najavljeno je povlačenja dela osoblja iz ambasada SAD i Britanije iz Kijeva.

Upalo se u vrzino kolo. Rusija gomilanjem trupa i naoružanja na granici sa Ukrajinom postiže upravo suprotan efekat od onoga što zahteva od NATO a – da se povuče na pristojnu distancu, jer NATO zbog gomilanja ruskih trupa pojačava svoje istočno krilo i ubrzava isporuku oružja Ukrajini.

Ria novosti su u utorak javile da je Rusija na jugu zemlje i poluostrvu Krim otpočela vojne vežbe u kojima učestvuje 6000 vojnika i najmanje 60 borbenih aviona i ratnih brodova Crnomorske i Kaspijske flote. Radi se o vojnoj vežbi koja “delimično prevazilazi vojsku”, izjavio je komandant ruske vojske za južnu Rusiju Aleksandar Dvornikov. Prethodno je i Baltička flota “vežbala”.

Putin je ovom demonstracijom sile posle mnogo godina primorao Zapad da sa njim pregovara o evropskoj bezbednosti. Čitava ova situacija na Zapadu izaziva oporu nelagodu jer Putina, čak i kada bi hteo, niko ne bio mogao da spreči da okupira čitavu Ukrajinu.