Politički put započeo je kao liberal, da bi postao suverenista, tj. antiglobalista, borac protiv kovid “ausvajsa” i migranata. Kaže da “samo Srbija nema alternativu”, što znači da Evropska unija ima
Suverenisti su protiv Evropske Unije, jer ona radi “u interesu banaka i velikih korporacija”, a protiv su i kovid “ausvajsa” i obavezne vakcinacije, zbog toga što je kovid “politička poluga pritiska na ljude od velikih korporacija”
Na beogradskim izborima trčaće u trci za gradonačelnika ispred zeleno-leve koalicije Moramo. Politikolog je po zanimanju, ekolog po uverenju, a urbanista po opredeljenju. Sebe na tviteru naziva “dobrinačelnik”. U javnosti je postao poznat kada je Ne da(vi)mo Beograd u aprilu 2015. organizovao proteste poriv Beograda na vodi pod sloganom „Pokažimo im patku“. Velika žuta patka od stiropora bila je simbol protesta
Zalaže se za „potpuno drugačiju i novu viziju Srbije“. Sebe smatra „normalnim čovekom i hrišćaninom“, pa ne može da mrzi, ali mu je Vučić „jednostavno odvratan i nepodnošljiv“. Politika mu počiva na „porodičnim vrednostima“, borbu za prava LGBT populacije smatrao je zapadnim pomodarstvom kome nije mesto u pravoslavnoj Srbiji. Kandiduje se ispred osam organizacija Patriotskog bloka, koje se zalažu za promenu političkog sistema i pokretanje inicijative za uspostavljanje monarhije, ukidanje kovid propusnica i antiglobalizam
Na ideologiju ne troši vreme, demokratija i pravna država se podrazumevaju. Govorio je da „ovna treba uhvatiti za rogove“, da opozicija ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima režimskim brabonjcima, da je ova vlast bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Govorio je da je vreme za promene
Hoće da pokaže da se može biti „i patriota i demokrata“, njegova Srbija nije ni „Vučićeva ni Đilasova“, ni Quo vadis, Aida, pravna država mora da se poštuje, a Srbije bez Kosova nema. Program koji zastupa veran je svetonazorima osnivača Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice
Još pre nego što su izbori uopšte raspisani, kandidatura Zdravka Ponoša za predsednika Srbije unela je neočekivan optimizam u opozicione redove. Od bivšeg načelnika Generalštaba svi očekuju hrabru borbu u uslovima koji mu nimalo ne idu u prilog. Što više stranaka stane iza njega, to je veća šansa da uđe u drugi krug predsedničkih izbora
Kandidovao se za predsednika Srbije kako bi „čestiti i obespravljeni ljudi“ imali za koga da glasaju. Kao svoju prednost navodi da "nije na platnom spisku ni Vučića ni Đilasa“. Srbiju vidi kao „okupiranu zemlju“ u kojoj „pravila određuju Vučić i EU“. Iza njegove kandidature je stao pokret Da se struka pita
Gubitak glavnog grada kod svih autokratskih režima zakonomerno dovodi do pada i otuda toliki strah vlasti od gubitka Beograda. Strah je velik i izbog toga što i Vučić i njegovo okruženje znaju šta su sve radili i kakve su sve tragove ostavili za sobom u prestonici
Rezultati referendum nisu “prvi udarac” autokratskoj vlasti. U najboljem slučaju to je blaga opomena Vučiću da opuštanja ne sme biti. Ipak, ovih 700 hiljada ljudi koji su izašli i dali glas protiv Vučića, jedva su trećina onih koji bi izašli da se olovkom i glasačkim listićem kurtališu bede, ali im je zato potreban minimum smislene opozicione artikulacije
Ostalo je još manje od tri meseca do izbora, a opozicija i dalje ne izlazi u javnost sa imenima kandidata za predsednika države i gradonačelnika Beograda. Konkretna imena se pominju samo u istraživanjima javnog mnjenja, a bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić je jedan od onih koji koji se veoma dobro kotiraju
Analena Berbok, Džo Bajden, inflacija, poskupljenja, dizanje kamatnih stopa, kolaps TENT-a, ekološka pobuna, profilisanje opozicije – okolnosti su se pred izbore 3. aprila malo promenile. A tu je još i tinjajuća, nepredvidiva pandemija
