Skandal koji je izazvao predsednik Srbije mogao bi se razumeti kao izraz izvesne dezorijentacije, kao igrokaz koji je, gotovo rutinski, pokrenut i odigran, a da ni vrhovnom spletkarošu nije jasno čemu sve ovo služi i da li uopšte radi
Predsednik Vlade najmanje nemačke pokrajine Tiringije Bodo Ramelo, moj prijatelj i čitalac mojih knjiga, poželeo je da me privatno poseti povodom mog devedesetog rođendana, preda mi orden Tiringije u užem krugu prijatelja i porodice i večera sa mnom u Klubu književnika. E, to tako nije bilo moguće. Iz Nemačke nisu hteli da ga puste bez dvojice naoružanih telohranitelja, Srbija mu je dodelila još dvojicu naših naoružanih bezbednjaka, a morao je da ispuni i još čitav niz protokolarnih zavrzlama da bi sa mnom, sa sve telohraniteljima, proveo nekoliko privatnih sati. Nema privatnosti kada si na određenoj državničkoj funkciji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hteo je privatno, sa televizijskim ekipama, da ode iz Republike Srpske u Jasenovac i zapali sveću Srbima stradalim u logoru. Nije smatrao neophodnim da kao predsednik države o tome treba zvanično unapred da obavesti Zagreb. Zbog kršenja procedura hrvatske vlasti mu nisu odobrile ulazak u Hrvatsku i iznele sumnje u njegove dobre namere. Kažu da je kratkoročno i indirektno najavio svoj dolazak sa namerom da ga ne puste u Hrvatsku da bi kod kuće mogao da glumi žrtvu. Iz Beograda stižu oštre rekacije
