Nedeljnik Vreme - Opširne nedeljne i koncizne dnevne analize, komentari, intervjui...

Oznaka: Jugoslavija

14. novembar 2023

Sučeljavanje s prošlošću

Mladi u Srbiji: Šta to beše Srebrenica?

Velika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava
17. septembar 2023

Preporuka

O deceniji kad se ovde dobro živelo

„Dvadeset četiri hiljade poljubaca“ Frenčeske Rolandi, knjiga o popularnoj kulturi i ljudima koji su imali sreću da na ovom mestu žive pedesetih i šezdesetih prošlog veka
Vreme 1704

Feljton: Alhemija bombe (2/4)

Između Staljina i radijacije

Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” u četiri nastavka donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Vreme 1703

Feljton: Alhemija bombe (1/4)

Titov reaktor

Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Vreme 1698

Tito i javnost

Najbolji loš govornik na svetu

Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
12. jun 2023

Kultura

Izložba „Lavirint 90ih“: Put ka regionalnom centru za pomirenje

U Prostoru Miljenko Dereta postavljen je lavirint da se posetioci, dok lutaju kroz događaje devedesetih, u njemu gube i da se pitaju da li smo mi kao pojedinci i kao društvo izašli iz njih, da li ima izlaza i gde je. Izložba je prvi korak inicijative regionalnog „Muzeja 90ih“
30. april 2023

Srbija

„Pljuni i zapjevaj“: Na novom popisu porastao broj Jugoslovena

Na popisu iz 2011. godine u Srbiji je živelo 23.303 građana koji su se izjasnili kao žitelji države koje odavno nema, dok ih je na prošlogodišnjem bilo 27.143. Da li se radi samo o nostalgiji, ili nekom vidu protesta protiv aktuelnog trenutka na Balkanu
29. decembar 2022

U novogodišnjem dvobroju: Početak novinarstva u SFRJ

Bilo jednom u Jugoslaviji

Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim
25. septembar 2022

Vesti

Izložba Mrđana Bajića: Nepouzdani pripovedač

Od osamdesetih do sad, o sebi i o nama, Mrđan Bajić priča i komentariše skulpturama, crtežima, umetnošću. U Muzeju savremene umetnosti je u sklopu retrospektivne izložbe „Nepouzdani pripovedač“ izloženo 168 njegovih radova
18. septembar 2022

Iz arhive

Vreme uživanja: San

"Kao i svaki san o nečemu prošlom, Ona Jugoslavija može izazvati suze snevača. On je srećan ("kao u snu"). No, nema samo srećnih snova: Jugoslavija je i noćna mora koja zagorčava život onima koji su svoje
istorijske/povjesne misije obavili rasturivši je najbolje što su mogli, tj. do temelja" pisao je Aleksandar Ćirić u "Vremenu" 1998. godine
26. jun 2022

Na današnji dan

Rat u Sloveniji: Oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo

Jugoslovenska narodna armija je 26. juna 1991. pokrenula akciju u Sloveniji, pokušavajući da spreči odvajanje ove republike od SFR Jugoslavije. Desetodnevni rat u Sloveniji bio je preteča svih drugih „jugoslovenskih“ ratova koji su usledili. Vojnik JNA Bahrudin Kaletović postao je simbol tog rata i simbol normalnosti usred ludila koje je dolazilo („Vreme“ br. 1068, 23.06.2011.)
01. maj 2022

In memoriam

Ivica Osim (1941-2022): Štraus sa Grbavice

Osima su kao čoveka krasili pre svega alhemični šarm prijemčivosti, ljudskosti i dostojanstva, gde god da je živeo i radio. Nimalo sujete, gordosti ni taštine nije bilo kod njega, endemski tako tipične za ovo podneblje, i sport po sebi
Vreme 1193

Pola veka od ubistva Džona Kenedija

Nemogući pogoci

Jugoslovenski stručnjaci inscenirali su atentat na predsednika SAD i došli do zaključka da je zvanična verzija američkih bezbednosnih agencija prosto naprosto nemoguća. Taj izveštaj nikada nije objavljen

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu