Širom Zapadnog Balkana žene maltretiraju, siluju, premlaćuju i ubijaju. Počinioci su najčešće njihovi partneri. Većina zemalja našeg regiona je usvojila odgovarajuće zakone i propise za borbu protiv nasilja nad ženama, ali je njihova primena i dalje nedosledna, kažu aktivisti. I nakon ponovljenih prijava nasilja nadležne institucije ne reaguju adekvatno, a žene ostaju nezaštićene
U proteklih deset godina u Srbiji je u rodno zasnovanom nasilju više od 300 žena izgubilo živote, a samo ove godine ih je ubijeno 27, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
Osvetnička pornografija je jedan od najstrašnijih fenomena i brutalan oblik nasilja prema ženama koji treba shvatiti ozbiljno kao i sve druge. Ali, otežavajuća je okolnost što pornografiju i dalje većina pre svega vidi kao zabavu, dok se sa druge strane neko doslovno raspada i ne želi više ni da živi
23. septembar 2023
Saopštenje “Novinarki protiv nasilja prema ženama”
U sutrašnjem izdanju tabloid „Alo“ na naslovnoj strani objavljuje fotografiju poluobnažene žene za koju tvrdi da radi u tužilaštvu, kao i da je fotografija snimljena na radnom mestu. Šta će tužilaštvo preduzeti povodom saznanja da su nosioci javnih funkcija svesno učestvovali u delu koje se krivično goni, pitaju „Novinarke protiv nasilja prema ženama“
Na prvi mah čini se, pune snage i hrabrosti, žene koje su bile žrtve brutalnog nasilja u partnerskom odnosu izlaze u javnost ne bi li se zaštitile i poslale poruku drugim žrtvama da ima nade. Međutim, ako se zagrebe ispod površine čuje se samo vapaj za pomoć, jer su pored svih institucija, mediji žrtvama ostali jedino utočište
Ministar za ljudska i manjinska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine Sevlid Hurtić izjavio je da ima indicija da je počinilac ubistava dobio dojavu od organa bezbednosti gde se krije nevenčana supruga koja je pobegla od njegovog nasilja
Zoran Pašalić je apelovao na sve građane Srbije da pokažu solidarnost i da ne okreću glavu već da prijave ukoliko imaju saznanja o nasilju u nečijoj porodici
Za žene iz sedam opština Pčinjskog okruga postoji jedna Sigurna kuća, čiji je osnivač grad Vranje, a kapacitet je smanjen sa 25 na 10 mesta. Lokalne samouprave (njih sedam) snose troškove smeštaja, ali rodno zasnovano nasilje ne vide kao prioritet, pa finansijskim planom uglavnom nemaju izdvojena sredstva konkretno za smeštaj žena ili ukupna sredstva za socijalne usluge ne koriste za smeštaj žena u Sigurnu kuću. To pokazuje i podatak da više od 12 meseci nije bila smeštena nijedna žena u Sigurnu kuću iz opština Vladičin Han, Bosilegrad, Preševo i Surdulica
Žene koje su bile žrtve nasilja u detinjstvu i mladosti imaju veće šanse da budu žrtve nasilja u starijem dobu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da rodno zasnovano nasilje pogađa žene tokom čitavog života
Vrhovni administrativni sud u Ankari u ponedeljak je potvrdio i odobrio povlačenje Turske iz Istanbulske konvencije Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja
Istraživanje UN Women rađeno u Albaniji pokazuje da se jedna trećina žena oseća nebezbedno u sopstvenim domovima jer trpe porodično nasilje. Oko 53 odsto ispitanica reklo je da su u jednom trenutku svog života iskusile partnersko nasilje
Turska policija je sprečila protesnu šetnju u Istanbulu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Predsednik Turske je istim povodom izjavio da ni jedna žena ne sme da bude izložena nasilju. Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o zašti žena od nasilja i posle 11 godina od osnivanja u mnogim zemljama kritikuju konzervativni političari
“Ogromna je odgovornost baviti se ovako ‘živom’ i istovremeno večito aktuelnom temom – ženska istorija je istorija obespravljenosti i ugnjetavanja. Zato sam se odlučila da predstavu postavim kao savremenu tragediju, vodeći se principom manje je više”
„Bata Santos“ će biti član Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, čovek koji je kao ministar odbrane 2015. javno rekao da „voli novinarke koje lako kleknu“. To ga je tada koštalo ministarskog mesta, ali je zato postao šef BIA, da bi se sada u velikom stilu vratio u Vladu kao ministar unutrašnih poslova
U leto 2017. Olga Lovrić i Maja Đorđević stradale su na isti način: ubili su ih bivši partneri ispred centara za socijalni rad. Maji Đorđević je bivši muž, pre nego što ju je ubio, bacio pred noge mrtvog sina. Dvogodišnju Petru B. iz Vršca otac je 4. oktobra 2022. udavio, a potom se ubio. Ovi zločini su posledica propusta centara za socijalni rad
U 2019. godini, u svakom drugom tekstu identitet žrtve se otkrivao, dok je u 2021. broj objava u kojima se to čini – 40 odsto. U ovom se periodu smanjio i broj tekstova u kojima se čin nasilja opravdava spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika (sa 20 na 11 odsto), a ređe se i odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu (sa 10 na 7 odsto analiziranih objava). Zasluga pripada ovdašnjim aktivistkinjama i novinarkama koje su pokazale kako se profesionalno izveštava i bori protiv nasilja
"Nazivali su nas vešticama u prošlosti, vreme je da mi njih nazovemo nasilnicima i na lomači spalimo ovaj sistem koji mrzi žene", poručila je Jelena Riznić sa protesta na koji je pozvala Ženska solidarnost jer se “nasilje nad ženama nastavlja dok institucije ćute”
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
Došla sam da kažem dosta mi je da budem građanin drugog reda, dosta mi je da budem hodajuće izvinjenje za svoje postojanje, dosta mi je da budem čuvarka statusa kvo, dosta mi je da radim u uslužnoj delatnosti jer su me odgajili da budem tako dobar sluga
Očekuje se da posle jučerašnjeg protesta vlast više neće moći da pretrči preko nasilja koje žene svakodnevno trpe, smatraju u Ženskoj solidarnosti. Svi koji su juče protestovali, došli su zbog žena koje su umrle od posledica nasilja
U Srbiji svakih deset dana jedna žena umre od udaraca partnera. Branka, Ivana i one koje su se sklonile u neku od petnaestak sigurnih kuća u Srbiji, spasle su se i počele ponovo da se smeju
U medijima je sve više objava nasilja prema ženama, ali se i dalje olako otkrivaju identitet i žrtve i počinioca. Jedno je kad navedete da je nasilje preživela npr. A.B. sa Voždovca, a sasvim drugo kada napišete da je reč o C.D. (81), iz zaseoka tog i tog, koji je deo sela pored Brusa, pa još fotografišete i kuću
