Evenatualni nuklearni napada Rusije na Ukrajinu ne bi ugrozio fundamentalne interese Francuska, pa ona u tom slučaju ne bi odgovorila svojim atomskim arsenalom, izjavio je francuski predsednik i izazvao salvu kritika
Ne postoji ratni cilj dovoljno velik da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi, a to je samo jedna od posledica nuklerane eksplozije. Možemo li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Samo što su završeni protesti antivaksera i antiglobalista, pojavila se nova grupa koja odbija da bude popisana – takozvani “antipopisari”. Zvuče kao Prle i Tihi
Nakon Vladimira Putina i bivši predsednik i premijer Rusije još eksplicitnije preti upotrebom strateškog nukleranog oružja. Kaže da je Rusija odabrala svoj put i da povratka više nema
U rat u Ukrajni direktno su uključene zemlje sa četiri kontinenta, a indirektno je pogođen gotovo ceo svet. To jeste svetski rat, samo što nije onaj Treći svetski rat koga su se generacije pribojavale. Još uvek
Brige o nuklearnim arsenalima iznova su aktualizovane zbog rata u Ukrajini i zveckanja oružjem sudnjeg dana. Na tankoj granici sukoba nalaze se Rusija i SAD koje raspolažu sa 90 odsto od 13.080 nukelarnih bojevih glava koliko ih danas ima na svetu. I američki i ruski protokol o aktiviranju strateških nuakleranih kapaciteta predviđaju da odluku o tome donosi isključivo predsednik države. U slučaju da je predsednik Rusije onomogućen da odogovori na atomski udar, sistem „Mrtva ruka“ automatski ga prepoznaje i lansira protivudar
Ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine Sergej Lavrov i Dmitro Kuleba sastali su se u četvrtak pre podne u Antaliji. Nikakvog pomaka nije bilo. Dosadašnje zahteve su ponovili, a spisak optužbi proširili. Sve se odvija opasnom brzinom pri kojoj sve tri strane prvo regauju, a onda razmišljaju o posledicama
Bitka za najveću evropsku nuklearnu elektranu dovela je do požara koji je brzo ugašen. Nije došlo do curenja radijacije u Zaporožju, ali se kontinentom ovog martovskog jutra proširio strah koji će uticati na dalji tok ratnih sukoba u Ukrajini
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "boevogo dežurstva“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije
Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć
Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta
