Policija žrtve tokom ispitivanja tretira kao kriminalce, sigurne kuće su poput zatvora, medicinski pregledi su neprijatni - uz obavezno pitanje Zašto nisi prijavila? Ako ne brine sistem, ko će onda brinuti o prevenciji nasilja i zaštiti žrtava, pita predsednica fondacije Rešenje za žene Mila Bratanović
Za žene iz sedam opština Pčinjskog okruga postoji jedna Sigurna kuća, čiji je osnivač grad Vranje, a kapacitet je smanjen sa 25 na 10 mesta. Lokalne samouprave (njih sedam) snose troškove smeštaja, ali rodno zasnovano nasilje ne vide kao prioritet, pa finansijskim planom uglavnom nemaju izdvojena sredstva konkretno za smeštaj žena ili ukupna sredstva za socijalne usluge ne koriste za smeštaj žena u Sigurnu kuću. To pokazuje i podatak da više od 12 meseci nije bila smeštena nijedna žena u Sigurnu kuću iz opština Vladičin Han, Bosilegrad, Preševo i Surdulica
Psiholog iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović izjavila je da osim zakona ozbiljno nedostaje prevencija. U 2023. godini život je u kući u okviru porodičnih tragedija izgubilo devet žena i tri muškarca
Istraživanje UN Women rađeno u Albaniji pokazuje da se jedna trećina žena oseća nebezbedno u sopstvenim domovima jer trpe porodično nasilje. Oko 53 odsto ispitanica reklo je da su u jednom trenutku svog života iskusile partnersko nasilje
„Naš obrazovni sistem sistemski odbija da sistemski reši ova pitanja. Svako može da pogreši, ali vi stalno imate iste propuste, samo se imena ljudi menjaju“
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
U borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije, napisala je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović
